Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., sela ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1291/19 od 16.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 29.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1291/19 od 16.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1291/19 od 16.05.2019. godine, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 15904/17 od 30.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tuženog za prekid postupka. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenog ortopedskog dodatka za period od 01.09.2014. godine do 31.07.2018. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženog da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenog ortopedskog dodatka za period od 01.03.1999. godine do 01.09.2014. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 94.125,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.11.2018. godine do isplate. Stavom petim izreke, tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1291/19 od 16.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena je prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložiio je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. stav 1. ZPP zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (drugi stav).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Izražen pravni stav nižestepenih sudova da je tužiočevo potraživanje zastarelo s`obzirom da se isto odnosi na period od 01.03.1999. godine do 01.09.2014. godine, a da tužilac ima pravo na isplatu ortopedskog dodatka samo za period od tri godine pre dana podnošenja tužbe je pravilan.

U konkretnom slučaju, radi se o stečenom pravu tužioca na isplatu ortopedskog dodatka koje u smislu člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda predstavlja imovinu tužioca. Obustavom isplate ortopedskog dodatka tuženi je povredio pravo tužioca na mirno uživanje imovine (pravni stav izražen u presudi Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Grundić protiv Srbije“ od 17.04.2012. godine - objavljena „Službenom glasniku RS“, broj 43 od 30.04.2012. godine).

Pravo na penziju - invalidninu i druga socijalna davanja predstavljaju imovinu i ta prava ne zastarevaju, ali potraživanja mesečnih iznosa neisplaćenog ortopedskog dodatka su novčana potraživanja i zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa, kako je to propisano članom 372. Zakona o obligacionim odnosima (povremeno potraživanje). Rok zastarelosti od tri godine je i u slučaju da je zahtev za isplatu ortopedskog dodatka zasnovan na članu 172. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi člana 35. Ustava Republike Srbije (naknada štete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada organa), jer se tada zastarelost ceni prema članu 376. Zakona o obligacionim odnosima, kako su to zaključili i nižestepeni sudovi.

U slučaju tužbe radi sticanja bez osnova kada se radi o potraživanju povremenih davanja, a ortopedski dodatak predstavlja povremeno davanje, jer dospeva u određenim razmacima vremena, rok zastarelosti iznosi tri godine koliko je zakon odredio članom 372. Zakona o obligacionim odnosima, kao rok za povremena potraživanja, pa nema mesta primeni opšteg roka zastarelosti potraživanja od 10 godina, jer je članom 371. Zakona o obligacionim odnosima propisano da se opšti rok zastarelosti primenjuje samo na ona potraživanja za koja zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti.

Iz navedenog proizlazi da ne postoje uslovi propisani članom 404. ZPP, da se o reviziji tužioca odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu radi naknade materijalne štete podneta je 27.10.2017. godine, a vrednost predmeta spora pobijenog dela iznosi 2.142.287,50 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa 17.957 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela (2.142.287,50 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić