Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23) - ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda iz člana 374. stav 1. ZPP, jer drugostepeni sud u postupku odlučivanja o žalbi nije pogrešno primenio odredbe ovog zakona, a što je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Okružnog suda u Kraljevu Kio 17/98 od 06.03.1998. godine, tužiocu je određen pritvor, koji je trajao do 14.04.1998. godine, kada je rešenjem Vrhovnog suda Srbije pritvor ukinut. Takođe, rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Leskovcu Ki-25/98 od 24.04.1998. godine, određen je pritvor tužiocu, koji je trajao do 28.05.1998. godine, kada je ukinut rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž.P 413/98 od 28.05.1998. godine. Nakon sprovedene istrage pred navedenim sudovima, spojen je postupak po oba predmeta i sproveden jedinstven krivični postupak pred Okružnim sudom u Kraljevu. Presudom Višeg suda u Kraljevu K-79/11 od 24.11.2011. godine, optuženi AA je oglašen krivim za krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz čl. 359 st. 3 u vezi st. 1 Krivičnog zakonika (Službeni glasnik RS br. 85/2005) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 02.03.1998. godine do 14.04.1998. godine, odlučeno je da se od optuženog AA oduzme imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 5.333.002,25 dinara, te je obavezan da plati u budžet RS novac u ovom iznosu. Drugim stavom izreke optuženi AA oslobođen je optužbe da je izvršio krivično delo zaključenje štetnog ugovora u podstrekivanju iz čl. 140 st. 1 Krivičnog zakonika RS u vezi čl. 23 Krivičnog zakona, jer delo za koje je optužen nije krivično delo. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-770/12 od 04.06.2014. godine, preinačena je presuda Višeg suda u Kraljevu K-79/11 od 24.11.2011, godine, tako što je okrivljeni AA oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz čl. 234 st. 3 u vezi st. 1 Krivičnog zakonika, odbijena je optužba u odnosu na okrivljenog AA, da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz čl. 234 st. 3 u vezi st. 1 Krivičnog zakonika i okrivljeni AA je oslobođen od optužbe da je učinio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz čl. 359 st. 3 u vezi st. 1 u podstrekivanju u smislu čl. 34 st. 1 Krivičnog zakonika.

Tužilac je po zanimanju diplomirani ekonomista, koji je osnovao Preduzeće za pružanje usluga, promet robe sa PO Kraljevo "Beta" iz Kraljeva 20.02.1990 godine, u privatnoj svojini. Od 10.12.1992. godine, preduzeće je poslovalo kao „Beta" DD za pružanje usluga, promet robe sa PO Kraljevo, skraćeni naziv „Beta" DD sa PO Kraljevo. Osnovna delatnost preduzeća je bila pružanje knjigovodstvenih i komercijalno-finansijskih usluga, kao i unutrašnja i spoljna trgovina. Kao osnivači preduzeća upisani su u registarskom listu br. 1, broj registarskog uloška 1-1275-00 Kraljevo, Privrednog suda u Kraljevu, preduzeće „Beta" DD Kraljevo, preduzeće „Termik" Kraljevo, preduzeće „Termil" Kraljevo, preduzeće „SD Komerc" Kraljevo, preduzeće „MGCO" Kraljevo, preduzeće „Mapšnac" Kraljevo, preduzeće „Demin" Kraljevo, preduzeće „Div" Prijepolje i preduzeće „Merkurius" Vrnjačka banja. Ukupan iznos sredstava osnivača AA 397 deonica. Definisan je osnivački ulog tužioca, koji u odnosu na ukupan ulog kapitala Društva Bete DD Kraljevo iznosi 52,03%. Dana 14.08.1995 godine, podnet je predlog za otvaranje stečajnog postupka nad „Beta" DD za pružanje usluga, promet robe sa PO Kraljevo, po predlogu Narodne banke Jugoslavije, zbog nelikvidnosti. Dana 26.12.1996. godine, pokrenut je prethodni postupak za utvrđivanje uslova za otvaranje stečaja nad DD "Beta". Za vreme vođenja prethodnog pstupka preduzeće je sve vreme imalo punomoćnika, koje je zastupalo interese preduzeća. Privredni sud u Kraljevu je u predmetu St. 1184/95 od 12.05.1998. godine, doneo rešenje kojim je otvorio stečajni postupak nad " Beta" Preduzećem za pružanje usluga i promet robe iz Kraljeva, čiji je vlasnik tužilac i koji je u tom momentu bio u pritvoru. Na rešenje Privrednog suda u Kraljevu St 1184/95 od 12.05.1998. godine žalbu je izjavio advokat Tatomir Leković, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Privrednog suda u Beogradu Pž 4832/98 od 26.08.1998. godine, a navedeno rešenje potvrđeno. Stečaj je zaključen, a subjekg brisan usled zaključenja postupka stečaja St-1184/95 od 08.05.2000. godine. Tužilac je bio prijavljen u Beta preduzeću od 01.01.1994. godine do 31.10.1996. godine u pogledu ostvarivanja prava iz PIO.

Beta banka je osnovana 27.06.1994.godine radi obavljanja bankarskih poslova u zemlji i inostranstvu. Osnivači banke su ulagači: „Beta" DD Preduzeće za promet robe i pružanje usluga, „Termik" Preduzeće za proizvodnju, promet, usluge, izvoz, uvoz Kraljevo, „Termil" Preduzeće za promet, usluge Kraljevo, „SD Komerc" Preduzeće za promet robe na veliko i malo, „MGCO" Preduzeće za inženjering, proizvodnju i promet Kraljevo, „Mašinac" Preduzeće za promet robe na veliko i malo Kraljevo, „Deming" Preduzeće za proizvodnju, inženjering, projektovanje i unutrašnju i spoljašnju trgovinu Kraljevo, „Div" Preduzeće za proizovdnju i promet drveta eksport improt i „Merkurijus" Preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu na veliko Vrnjačka Banja. Ukupan iznos sredstava osnivača za „Beta" DD Preduzeće za promet robe i pružanje usluga iznosi 832.282,50 dinara. Odlukom Skupštine društva "Beta banke" od 12.09.1996. godine, tužilac je imenovan na funkciju VD direktora Beta banke, što je upisano i potvrđeno registracijom promene lica ovlašćenog za zastupanje u Privrednom sudu u Kraljevu rešenjem od 16.10.1996. godine. Tužilac je svojim ulogom učestvovao u Beta banci u procentu 17,75 % . Nad Beta bankom stečaj je otvoren 07.09.1998. godine, a zaključen 10.02.2000. godine.

Tužilac je u Beta banci bio zaposlen i prijavljen u periodu od 01.11.1996. godine do 07.08.1998. godine i stekao ukupan staž od 22 meseca i 7 dana, a zaradu je primao i u toku trajanja pritvora, odnosno u periodu od 06.03.1998. godine do 28.05.1998. godine.

Tužilac je u APR-u upisan kao direktor i zastupnik Preduzeća za promet, proizvodnju i usluge Novi kolektiv Eksport Import DOO Kraljevo, osnovanog 03.12.1999. godine i kao zakonski zastupnik i direktor za DNK „Konsalting" DOO Beograd, osnovanog 2007. godine. Takođe, tokom 2007-2011. godine, tužilac je obavljao funkciju direktora OZ „Rad", bez zasnovanog radnog odnosa sa zadrugom, nije primao zaradu, ali su mu porezi i doprinosi plaćeni. U periodu od 30.04.2012. godine do 27.07.2018. godine, tužilac je obavljao funkciju direktora AD parking servis „Svilajinac", a u periodu od 27.07.2018 godine do 22.01.2020. godine funkciju likvidacionog upravnika. Rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St- 36/2019 od 22.01.2020. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom AD parking servis „Svilajinac.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne štete pričinjene neosnovanim lišenjem slobode i vođenjem krivičnog postupka, primenom članova 155., 189. i 172. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da na strani tužene nema odgovornosti za štetu koju je tužilac pretrpeo, u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Nime, tužilac je u periodu dok je bio u pritvoru primao zaradu i uplaćivani su mu doprinosi, zbog čega nema pravo na na naknadu štete zbog izgubljene zarade za taj period, dok za period do 04.06.2014. godine tužilac nije dokazao da je pretrpeo ovaj vid štete, odnosno nije dokazao da nije mogao da se zaposli u skladu sa svojim profesionalnim sposobnostima, jer se protiv njega vodio krivični postupak. Takođe, tužilac tokom postupka nije pružio dokaze da je šteta u vidu izgubljene dobiti u likvidiranim privrednim društvima, čiji je tužilac bio osnivač i većinski suvlasnik, nenaplaćenih potraživanja od kupaca i datih avansa likvidiranih privrednih društava i u visini vrednosti oduzetih građevinskih objekata u Kraljevu sa građevinskim zemljištima na kojima su ovi izgrađeni, opreme i deonice – akcija kod drugih pravnih lica, nastala kao posledica nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene.

Po oceni Vrhovnog suda, revizija nije osnovana u osporavanju pravilnosti primene materijalnog prava.

Članom 154. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, broj 29/78...“Službeni glasnik RS“, broj 18/20) - ZOO, propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Prema članu 155. ZOO, šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).

Odredbom člana 172. stav 1. ZOO, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Odgovornost tužene države kao pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njen organ postoji kada je trećem licu šteta prouzrokovana u vršenju ili u vezi sa vršenjem funkcija državnog organa, te kada je šteta nastala kao posledica takvog rada organa koji se može smatrati prekoračenjem, zloupotrebom ili pogrešnom primenom datih ovlašćenja. Potrebno je da je njen organ postupao nezakonito (postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, kao i propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni) ili da je postupao nepravilno (postupanje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti koje nije u skladu sa opštim normama u vršenju službe) i da se takvo postupanje prema nastaloj šteti odnosi kao uzrok prema posledici (uzročno- posledična veza). Organ koji postupa u okviru zakonskih ovlašćenja nije odgovoran za štetu propisanu članom 172. stav 1. ZOO.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 172. ZOO. Sama činjenica da je protiv tužioca vođen krivični postupak, za koji je na kraju tužilac oslobođen od optužbe, nije dovoljna za zaključak da postoji nepravilan i nezakonit rad organa tužene, s obzirom da su organi tužene postupali u okviru zakonom datih ovlašćenja. Pokretanje i vođenje krivičnog postupka predstavlja upotrebu legalnih pravnih sredstava protiv mogućih i potencijalnih učinilaca krivičnih dela i podrazumeva zakonitu proceduru, tokom koje su okrivljeni zaštićeni pretpostavkom nevinosti. Primena pravnih sredstava ne predstavlja nepravilan i nezakonit rad ni u situaciji kada je okrivljeni oslobođen optužbe, kada je optužba odbijena ili postupak obustavljen. Imajući u vidu sadržinu postavljenog tužbenog zahteva, na tužiocu je bio teret dokazivanja konkretnog propusta u radu organa tužene i radnji preduzetih na njegovu štetu koje se mogu pravno standardizovati nezakonitim i nepravilnim radom i postojanje uzročno-posledične veze između takvih radnji i eventualne štete, a koje tvrdnje tužilac nije dokazao tokom prvostepenog postupka. Dakle, u odsustvu konkretno utvrđenih protivpravnih postupaka od strane organa tužene tokom pokretanja i trajanja krivičnog postupka, činjenica da je krivični postupak okončan bez osuđujuće presude, sama po sebi, nije dovoljna za zaključak o postojanju nepravilnog i nezakonitog rada organa tužene, pa tužilac prema opštim odredbama člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, nema pravo na naknadu štete koju potražuje. Zbog navedenog, neosnovani su navodi revizije da se nepravilan i nezakonit rad organa tužene ogleda u činjenici da tužena nije dokazala krivicu tužioca za krivično delo koje mu je bilo stavljeno na teret.

Suprotno navodima revizije, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužilac nema pravo na na naknadu štete zbog izgubljene zarade za period koji je proveo u pritvoru (06.03.1998. godine do 14.04.1998. godine i 24.04.1998. godine do 28.05.1998. godine), jer je tužilac dok je bio u pritvoru primao zaradu i uplaćivani su mu doprinosi. Takođe, tužilac nije dokazao da je pretrpeo štetu u vidu izgubljene zarade u periodu do okončanja krivičnog postupka 04.06.2014. godine, odnosno tužilac nije dokazao da nije mogao da se zaposli u skladu sa svojim profesionalnim sposobnostima jer se protiv njega vodio krivični postupak, pri čemu je tužilac bio upisan kao direktor i zastupnik Preduzeća za promet, proizvodnju i usluge novi kolektiv Eksport Import d.o.o. Kraljevo, osnovanog 03.12.1999. godine i kao zakonski zastupnik i direktor za DNK „Konsalting" d.o.o. Beograd, osnovanog 2007. godine, a tokom 2007-2011. godine obavljao je funkciju direktora OZ „Rad", bez zasnovanog radnog odnosa sa zadrugom, nije primao zaradu, ali su mu porezi i doprinosi plaćeni, a počev od 30.04.2012. godine do 27.07.2018. godine, tužilac je obavljao funkciju direktora a.d. parking servis „Svilajinac".

Takođe, tužilac ne može osnovano zahtevati štetu koju su u poslovanju zbog njegovog pritvaranja eventualno pretrpela privredna društva čiji je bio vlasnik i direktor, a za štetu za koju tužilac tvrdi da je lično pretrpeo u vidu izgubljene dobiti u likvidiranim privrednim društvima čiji je tužilac osnivač i većinski suvlasnik, jer nije pružio niti predložio dokaze da je šteta nastala kao posledica nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene.

Iz iznetih razloga, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude. Ovo tim pre što se u reviziji ponavljaju navodi koji su isticani u žalbi protiv drugostepene presude, koje navode od značaja za pravilnu odluku u izjavljenoj reviziji je pravilno ocenio drugostepeni sud. Odluka drugostepenog suda zasnovana je činjeničnom stanju utvrđenom tokom prvostepenog postupka, što se revizijom ne može pobijati i za koju su nižestepeni sudovi dali dovoljne i jasne razloge, koje je u svemu kao pravilne prihvatio i ovaj sud, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković