Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Rumi, povodom odlučivanja o zahtevu tužilje, kao branioca osumnjičenog po službenoj dužnosti za naknadu troškova. U pobijanoj presudi izražen je stav da tužilja nema pravo na novčano obeštećenje za neimovinsku štetu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer po definiciji iz člana 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku nije stranka u predmetnom krivičnom postupku (okrivljeni, privatni tužilac, oštećeni). Pravo na isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu, koja je stranci izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku (novčano obeštećenje) jeste vrsta pravičnog zadovoljenja kojim se dakle stranci priznaje pravo na naknadu nematerijalne štete (član 23. stav 1. tačka 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku) i stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (član 26. zakona). O pravu tužilje, drugostepeni sud je odlučio u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u pogledu imaoca prava na suđenje u razumnom roku i pravično zadovoljenje, odnosno subjekata prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku, koji imaju svojstvo stranke u tom postupku. Iz iznetih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.01.2021. godine, sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije.

Po članu 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak, a stavom tri istog člana, propisano je da revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a odredbom člana 479. stav 6. tog zakona, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u postupku po tužbi za novčano obeštećenje, u kome je prema članu 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tužene nedozvoljena. Iako je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić