.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4912/2020
28.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Denić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Prokuplje, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 2821/19 od 11.06.2020. godine, u sednici od 28.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 2821/19 od 11.06.2020. godine.
UKIDAJU SE rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 266/19 od 14.05.2019. godine i rešenje o troškovima postupka iz stava drugog presude Višeg suda u Prokuplju Gž 2821/19 od 11.06.2020. godine, i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 266/19 od 14.05.2019. godine stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, tužena je obavezena da u korist tužioca isplati manje uplaćene doprinose penzijskog i invalidskog osiguranja nadležnom fondu PIO za period mart, april i maj 2012. godine na iznose navedene izrekom, po stopama važećim na dan uplate. U delu kojim je traženo da se tužena obaveže da tužiocu dostavi dokaz o izvršenoj uplati doprinosa, stavom trećim tužba je odbačena. Stavom četvrtim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 2821/19 od 11.06.2020. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude.
Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11... 87/18), zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom na postojanje neujednačene sudske prakse. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.
Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu da u korist tužioca izvrši uplatu pripadajućih doprinosa. Međutim, prvostepeni sud je odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, sa obrazloženjem da nije bilo neophodno da tužilac, povodom uplate pripadajućih doprinosa, vodi poseban postupak, već je iste mogao potraživati i u postupku za isplatu novčane naknade zbog nezaposlenosti.
Drugostepeni sud je odbio žalbu tužioca i potvrdio odluku o troškovima postupka, prihvatajući razloge prvostepenog suda u celini.
Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešan stav nižestepenih sudova u pogledu prava tužioca na naknadu troškova postupka.
Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Prema članu 156. ZPP tužilac će naknaditi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ono ne održava onda na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, nižestepeni sudovi su pogrešno postupili kada su odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Prilikom odlučivanja o troškovima postupka, osnovni kriterijum kojim se sudovi moraju rukovoditi jeste uspeh parničnih stranaka u sporu. Izuzetak su porodični sporovi kod kojih se sud vodi i kriterijumom pravičnosti. U konkretnom slučaju, tuženi prilikom isplate novčane naknade nije izvršio isplatu pripadajućih doprinosa, zbog čega tužilac ima pravo da tužbom potražuje njihovu isplatu. Osim toga, tuženi je osporio tužbeni zahtev tužioca tokom postupka, pa tužiocu koji je uspeo u sporu pripada pravo na naknadu svih troškova koji su bili potrebni za vođenje parnice.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stav 2. u vezi člana 420. ZPP, ukinuo odluke o troškovima postupka i predmet u ukinutom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
