.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4912/2024
12.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Vuleta Stevanović, advokat iz ..., protiv tuženog – protivtužioca BB iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Smiljana Ristić, advokat iz ..., radi predaje u posed i utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog – protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3125/23 od 01.11.2023. godine, u sednici održanoj 12.06.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog - protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3125/23 od 01.11.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog - protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3125/23 od 01.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Brusu, Sudska jedinica u Aleksandrovcu P 160/23 od 26.07.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog i naloženo tuženom – protivtužiocu da mu preda u posed nepokretnosti bliže opisane ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev da se utvrdi da je tuženi - protivtužilac po osnovu održaja nosilac prava svojine na nepokretnostima bliže opisanim u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi – protivtužilac da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 206.300,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3125/23 od 01.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog - protivtužioca i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog - protivtužioca za troškove žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Tuženi u reviziji nije pružio dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na savesnu državinu tuženog spornih nepokretnosti i samim tim ispunjenost uslova za sticanje prava svojine održajem na istima, zapravo osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Pored toga, sporno pravno pitanje na koje tuženi ukazuje u pogledu sadržine usmenog ugovora o deobi nije pitanje od opšteg interesa, već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i sporni odnos stranaka.
Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari radi predaje u posed podneta je 01.11.2019. godine, vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara. Protivtužba radi utvrđenja prava svojine je podneta 25.11.2019. godine, bez označene vrednosti predmeta spora, a plaćena sudska taksa za tužbu od 1.900,00 dinara odgovara vrednosti predmeta spopra od 10.000,00 dinara.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni i protivtužbeni zahtev odnose na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
