Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Dragan Živković, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Veran Panić, advokat iz ..., i Republike Srbije - Ministarstva pravde, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Beogradu, radi predaje u državinu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 904/20 od 13.08.2020. godine, u sednici održanoj dana 04.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 904/20 od 13.08.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 904/20 od 13.08.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 1346/19 od 10.12.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan primarni tužbeni zahtev tužioca protiv tuženog BB kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu preda u državinu i svojinu u ispravnom stanju i bez oštećenja automobil marke ... model ..., reg.oznaka ... ...-..., godina proizvodnje ...., broj šasije ... ... i da dozvoli da se tužilac u registru koji vodi MUP RS na osnovu presude upiše kao vlasnik iste. Drugim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan primarni tužbeni zahtev tužioca protiv tužene Republike Srbije - Ministarstva pravde kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog nekorišćenja vozila marke ... model ..., reg.oznaka ... ...-..., godina proizvodnje ..., broj šasije ... ... isplati iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.12.2019. godine, kao dana presuđenja, do konačne isplate. Trećim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužioca protiv tužrnih kojim je traženo da se obavežu tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog oduzimanja i nemogućnosti korišćenja vozila marke ... model ..., reg.oznaka ... ...-..., godina proizvodnje ..., broj šasije ... ... solidarno isplate iznos od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.12.2019. godine, kao dana presuđenja, do konačne isplate. Četvrtim stavom izreke, obavezan je tužilac da na ime troškova postupka tuženom BB isplati iznos od 31.500,00 dinara. Petim stavom izreke, obavezan je tužilaca da na ime troškova postupka tuženoj Republici Srbiji-Ministarstvu pravde isplati iznosod 6.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 904/20 od 13.08.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Drugim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18).

Tužena Republika Srbija je dostavila odgovor na reviziju.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Naime, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a ukazivanjem na savesnost tuženog BB prilikom sticanja prava svojine na spornom automobilu uz osporavanje ocene prigovora zastarelosti potraživanja u odnosu na tuženu Republiku Srbiju, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje i sprovedeni postupak izvršenja, što nije razlog za odlučivanje o reviziji zbog potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse, ili novog tumačenje prava zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi predaje u državinu i naknadu štete, podneta je dana 30.09.2019. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi iznosi 500.000,00 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić