.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 49/2023
30.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Marković, advokat u ..., protiv tuženog JP „Vojvodinašume“ Petrovaradin, čiji je punomoćnik Dejan Ukropina, advokat u ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 633/22 od 22.08.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 30. marta 2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 633/22 od 22.08.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru 1P 2121/20 od 02.12.2021. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete isplati 64.570,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 02.12.2021. godine do isplate, odbijen je tužbeni zahtev za isplatu preko dosuđenih 64.570,00 dinara do traženih 129.140,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđenih 64.570,00 dinara za period od 20.11.2019. godine do dana presuđenja 02.12.2021. godine i obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parnice od 58.486,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 633/22 od 22.08.2022. godine odbijena je žalba tuženog i navedena prvostepena presuda potvrđena u pobijanom usvajajućem delu, dok je žalba tužioca usvojena i navedena prvostepena presuda preinačena u pobijanom odbijajućem delu, tako što je obavezan tuženi da tužiocu pored dosuđenih 64.570,00 dinara na ime naknade štete isplati još 64.570,00 dinara, na način i pod uslovima određenim prvostepenom odlukom, obavezan je tuženi da tužiocu pored dosuđenih 58.486,50 dinara na ime troškova postupka isplati još 58.486,50 dinara, na način i pod uslovima određenim prvostepenom odlukom, obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove žalbenog postupka od 23.366,00 dinara i odbijen je zahtev tuženog za nadoknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete je u predmetnom sporu podneta 11.12.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 136.108,00. dinara.
Prema članu 468. stav 1. i stav 4. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi ne prelazi navedeni iznos.
Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, revizija tuženog nije dozvoljena, na šta upućuje citirana odredba zakona.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci rešenja.
Predsednik veća-sudija,
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
