U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje- protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Mitić Sokola, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Dušanka Mićin, advokat iz ..., radi utvrđenja bračne sutekovine, odlučujući o reviziji tuženog- protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2753/23 od 26.10.2023. godine, u sednici održanoj 11.07.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE USVAJA revizija tuženog - protivtužioca, UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2753/23 od 26.10.2023. godine u delu stava prvog izreke i presuda Višeg suda u Novom Sadu P 2598/2018 od 15.06.2023. godine u delu stava drugog izreke kojim je utvrđeno vangruntovno pravo svojine tužilje-protivtužene u ½ idealna dela na porodičnoj stambenoj zgradi u ... koja je izgrađena na parceli br. .., njiva površine 67a i 93m², upisana u list nepokretnosti broj .. KO ... i pravo svojine tužilje-protivtužene u 3/8 idealna dela na zemljištu ispod zgrade - objekta na parceli .. KO ..., a što je tuženi-protivtužilac dužan priznati i trpeti da se tužilja upiše sa pravom svojine u navedenim suvlasničkom udelu pred katastrom nepokretnosti ..., kao i u delu odluke o trškovima postupka iz stava četvrtog izreke i predmet u tom delu vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U preostalom delu SE ODBIJA kao neosnovana revizija tuženog – protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2753/23 od 26.10.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 2598/2018 od 15.06.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen primarni tužbeni zahtev tužilje - protivtužene (u daljem tekstu: tužilja). Stavom drugim izreke, utvrđeno je pravo svojine tužilje na osnovu sticanja u braku sa tuženim-protivtužiocem (u daljem tekstu: tuženi) u 1/2 idealna dela nekretnine u ... koja je upisana u list nepokretnosti broj .. KO ... na parceli br. .. vinograd u površini od 06a i 04m², broj zgrade 1 - porodična stambena zgrada ..., zemljište pod zgradom - objektom u površini od 1a i 07m², broj zgrade ..., zemljište pod zgradom - objektom u površini od 23 m², upisana kao vlasništvo tužilje i tuženog svakog u po 1/2 idealna dela, te je utvrđeno vangruntovno pravo svojine tužilje u 1/2 idealna dela na porodičnoj stambenoj zgradi u ... koja je izgrađena na parceli br. .., njiva u površini od 67a i 93m², upisana u list nepokretnosti broj .. KO ... i pravo svojine tužilje u 3/8 idealna dela na zemljištu ispod zgrade - objekta na ovoj parceli, što je tuženi dužan prizanti i trpeti da se tužilja upiše sa pravom svojine u navedenom suvlasničkom udelu pred katastrom nepokretnosti ... . Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime polovine vrednosti putničkog automobila stečenog u braku marke Mercedes-Benz E 220 SDI vin isplati iznos od 650.424,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.11.2017. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da se obaveže tužilja da mu isplati iznos od 115.168,50 CHF sa domicilnom kamatom po stopi utvrđenoj Zakonom o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate i iznos od 56.698,16 CHF sa domicilnom kamatom po stopi utvrđenoj Zakonom o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kurstu Narodne banke Srbije, kao i da se obaveže tužilja da mu nadoknadi troškove parničnog postupka. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 563.692,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2753/23 od 26.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena njegova žalba i potvrđena prvostepena presuda, tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je prethodno ocenjujući dozvoljenost revizije našao da je ista dozvoljena prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23, u daljem tekstu: ZPP) imajući u vidu vrednost predmeta spora po tužbi (5.578.424,00 dinara) i po protivtužbi (13.500.000,00 dinara), pa nema zakonskih uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj prema članu 404. istog zakona.

Ispitujući pobijanu pravnosnažnu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 22.07.1983. godine u ... (BiH) i njihov brak je razveden pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1230/2017 od 13.11.2017. godine. Prilikom zaključenja braka tužilja i tuženi nisu imali ušteđevinu, niti posebnu imovinu koju bi uneli u bračnu zajednicu. U početku su živeli u kući koja je bila izgrađena na porodičnom imanju tuženog u mestu ... kod ... (BiH), koja je prodata nakon završetka rata. Porodica tuženog je tokom rata izbegla u Srbiju i nastanila se u ... . Ubrzo nakon zaključenja braka, parnične stranke su se preselile u Švajcarsku. Tužilja je tamo bila stalno zaposlena u firmi VV i ostvarivala je mesečnu zaradu od oko 4.550 CHF, dok je tuženi bio stalno zaposlen kao električar u firmi GG i ostvarivao je mesečnu zaradu od oko 5.500 CHF. Pored redovnog posla, tužilja je dodatno radila kao čistačica u privatnoj lekarskoj ordinaciji, na kojem poslu nije bila prijavljena. Parnične stranke su u Švajcarskoj stanovale u podstanarskom stanu i delile su troškove zajedničkog života. Povremeno su dolazili u Srbiju, gde su boravili u kući strica tuženog u ... . U toku 1996. godine tuženi je sa računa u banci u Švajcarskoj podigao iznos od 15.000 CHF koji je stečen zajedničkom štednjom i taj iznos je uložio za kupovinu parcele broj .. u ... (ulica ...) i za početak gradnje kuće. Prilikom gradnje tuženi je ugovarao i organizovao građevinske poslove, a tužilja je povremeno dolazila iz Švajcarske kako bi kuvala i spremala za majstore. Nakon određenog vremena, tuženi je podigao kredit u iznosu od 10.000 CHF koji je uložio u završetak izgradnje ove kuće u ... i taj kredit je sam otplaćivao, dok je tužilja za to vreme sama otplaćivala sve ostale troškove njihovog zajedničkog života. Nakon završetka gradnje ovu kuću su za stanovanje koristili majka i brat tuženog. U listu nepokretnosti br. .. KO ... je kao isključivi vlasnik predmetne parcele bila upisana majka tuženog, a nakon njene smrti su se kao vlasnici upisali tuženi u 3/4 idealna dela i njegov brat DD u ¼ idealna dela. Predmetna kuća u ... je izgrađena bez odobrenja za gradnju. U toku 2012. godine parnične stranke su od zajednički ušteđenog iznosa od 10.000 evra kupili parcelu broj .. KO ... i na njoj započeli izgradnju porodične stambene kuće. Tuženi je sam i preko svog brata od ujaka organizovao i ugovarao građevinske poslove na izgradnji ove kuće, dok tužilja nije direktno učestvovala u organizaciji navedenih poslova. Međutim, finansijska ulaganja tužilje i tuženog u izgradnji navedene kuće su bila jednaka. Dana 30.03.2012. godine tužilja je u Švajcarskoj podigla kredit od 35.000 CHF koji je uložila u izvođenje građevinskih radova na navedenoj kući. Nakon toga, tužilja je povremeno dolazila u ... i donosila novac koji se dalje ulagao u gradnju ove kuće. Prema stanju iz lista nepokretnosti broj .. KO ... parcela broj .. je upisana kao zemljište pod zgradom-objektom 01a 07m², zemljište pod zgradom- objektom 23m² i vinograd 2. klase 06a 04m², na kojem su izgrađeni porodična stambena zgrada i garaža, oba objekta bez odobrenja za izgradnju, a kao nosioci prava svojine na navedenoj nepokretnosti su upisani tužilja i tuženi sa 1/2 dela. Porodična stambena zgrada parničnih stranaka u ... u lica ... broj .. je spratnosti Su+P+Pk ukupne neto površine cca 246m² i građena je u periodu od 2013-2014. godine, kada je izgrađena i garaža u dvorištu. U toku 2013. godine tuženom je poslodavac isplatio otpremninu u iznosu od 270.000 CHF, koju je tuženi potrošio na plaćanje poreza, računa, dugova, lizinga za automobil i ostale troškove života. Kada je napunio 62 godine tuženi je ostvario pravo na starosnu penziju i tada se vratio se u Srbiju, gde je nastavio da živi u kući u ... . Dana 31.12.2016. godine Fond za penzijsko osiguranje VV AG (PFF) je priznao tužilji pravo na jednokratnu isplatu starosne penzije - otpremninu u iznosu od 230.337 CHF, a nakon odbitka poreza tužilji je po ovom osnovu isplaćen iznos od 217.000 CHF koji je tužilja potrošila na otplatu kredita, poreze, osiguranje za automobil, dok je deo otpremnine potrošila na troškove života i na troškove bolničkog lečenja u Švajcarskoj. Tužilji je rešenjem Konfederalnog osiguranja za starosnu i porodičnu penziju AHV, Švajcarskog kompenzacionog fonda SAK od 01.06.2018. godine priznato pravo na redovnu starosnu penziju od 01.07.2018. godine u mesečnom iznosu od 1.262 CHF. U toku 2017. godine tužilja se vratila u Srbiju iz Švajcarske kako bi zajedno sa tuženim živela u njihovoj porodičnoj kući u ..., ali je tada došlo do poremećaja odnos između njiha, nakon čega je tuženi podneo tužbu za razvod braka. Nakon razvoda braka, parnične stranke su nastavila da žive u istoj porodičnoj kući, ali je tužilja zbog poremećenih odnosa i nasilja napustila ovu kuću tokom 2020. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenjujući odredbe člana 171. stav 1. i člana 180. Porodičnog zakona usvojio tužbeni zahtev tužilje u odnosnu na predmetne nepokretnosti sa stanovištem da ove nepokretnosti – porodična stambena zgrada sa garažom koje su izgrađene na parceli broj .. u ... i kuća izgrađena na parceli broj .. u ... predstavljaju zajedničku imovinu parničnih stranaka stečenu u toku trajanja njihove bračne zajednice sa suvlasničkim udelom tužilje od ½ idealna dela (odnosno od 3/8 idealna dela na zemljištu parcele br. .. na kojoj je izgrađena kuća u ..., jer je ista u suvlasništvu i brata tuženog). Stanovište suda je da je sva nepokretna imovina koja je predmet ovog postupka stečena u toku trajanja bračne zajednice parničnih stranaka, koja je trajala od zaključenja njihovog braka 1983. godine do razvoda braka 2017. godine i da je stečena zajedničkim sredstvima, odnosno podjednakim finansijskim ulaganjem tužilje i tuženog.

U odnosu na nepokretnost u ..., prvostepeni sud je utvrdio da je parcela br. .. kupljena 2012. godine i da je isplaćena od zajedničke štednje parničnih stranaka u iznosu od 10.000 evra, pri čemu je ovaj sud imao u vidu da su parnične stranke zajedničku štednju sticale tokom boravka u Švajcarskoj gde su obe bile stalno zaposlene, da je tužilja ostvarivala mesečnu zaradu od oko 4.550 CHF, dok je tuženi ostvarivao mesečnu zaradu od oko 5.500 CHF, pri čemu je tužilja ostvarivala i dodatnu zaradu kao čistačica u privatnoj lekarskoj ordinaciji i brinula je o zajedničkom domaćinstvu (kuvala, spremala itd.). Shodno tome, prvostepeni sud je stanovišta da su doprinosi parničnih stranaka u sticanju zajedničke štednje bili jednaki. U odnosu na nepokretnost u ..., prvostepeni sud je utvrdio da je parcela broj .. kupljena tokom 1996. godine i da je kupoprodajna cena za navedenu parcelu i za početak gradnje kuće na njoj isplaćen od zajedničke štednje parničnih stranaka u iznosu od 15.000 CHF. U pogledu kredita od 10.000 CHF koji je podigao tuženi i uložio ga u završetak izgradnje kuće u ..., zaključak suda je da, iako je tuženi ovaj kredit sam otplaćivao, on ipak po tom osnovu nije stekao veća svojinska prava na predmetnoj nepokretnosti jer je tužilja u periodu otplate kredita sama otplaćivala sve ostale troškove njihovog zajedničkog života i na taj način posredno učestvovala u finansijskom ulaganju u izgradnju predmetne kuće zajedno sa tuženim.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio kao pravilno pravno stanovište i argumentaciju prvostepenog suda, pozivajući se na iste odredbe materijalnog prava. Cenio je okolnost da je porodična kuća u ... bila upisana kao svojina majke tuženog, koju su posle njene smrti nasledili tuženi i njegov brat (koji je sa njom i živeo u toj kući), ali je našao da ostavinsko rešenje ima samo deklaratorni karakter i da je tužilja, kao lice koje polaže svojinsko pravo, dokazala da je ova nepokretnost zajednička imovina nje i tuženog stečena u braku, te da joj je pravilno priznato pravo svojine u 3/8 idealna dela na parceli (na suvlasničkom delu tuženog) i pravo vangruntovne svojine u ½ idealna dela na izgrađenoj kući.

Po oceni Vrhovnog suda, za sada se ne može ispitati pravilnost primene materijalnog prava u delu odluke kojom je zaključeno da katastarska parcela i kuća u ... (koja je izgrađena bez odobrenja za gradnju) predstavljaju bračnu tekovinu parničnih stranaka, bez obzira na njihovo finansijsko učešće. Ovo iz razloga što se revizijom osnovano dovodi u pitanje zauzeto stanovište sudova u situaciji kada je kao isključivi vlasnik navedene katastarske parcele bila upisana majka tuženog, koja je i živela u kući izgrađenoj na ovoj parceli sa bratom tuženog do svoje smrti. Nakon njene smrti, predmeta parcela je kao njena zaostavština bila predmet ostavinog postupka i nasledili su je tuženi i njegov brat, a iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da se tužilja tome nije protivila. U takvoj situaciji, postavlja se kao životno logično pitanje da li su parnične stranke, kao supružnici koji su tokom trajanja svog braka ulagali svoja finasijska sredstva u izgradnju kuće u ..., postigli neki sporazum u vezi ove kuće, odnosno za koga je predmetna kuća građena i kome treba da pripadne u svojinu, pogotovo kada se ima u vidu da u njoj nikada nisu živeli i da su ubrzo započeli kupovinu parcele i gradnju kuće u ... . Po oceni Vrhovnog suda, ovo pitanje nije u dovoljnoj meri raspravljeno u dokaznom postupku i ostale su neutvrđene relevante činjenice od kojih zavisi pitanje prava vlasništva na predmetoj kući i parceli. Ovo posebno ako se ima u vidu da je tuženi u postupku tvrdio i na čemu insistira i u reviziji da je predmetna parcela kupljena i kuća izgrađena od sredstava ostvarenih prodajom porodičnog imanja njegovih roditelja u BiH, a ne od ušteđevine njega i tužilje. U tom smislu je ostalo nerazjašnjeno i neutvrđeno na osnovu čega je i kada je sada pokojna majka tuženog upisana kao jedini vlasnik navedene katastrske parcele u ... na kojoj je potom izgrađena kuća bez građevinske dozvole.

Sledom navedenog, prvostepeni sud će u ponovnom postupku utvrditi činjenično stanje u smislu iznetih primedbi, da bi potom pravilnom primenom materijalnog prava odlučio o tužbenom zahtevu u delu koji se odnosi na porodičnu stambenu kuću koja je izgrađena na katastarskoj parceli br. .. u ... .

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je i ona ukinuta.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

U pogledu preostalog dela tužbenog zahteva koji se odnosi na porodičnu stambenu kuću i garažu izgrađene na parceli br. .. u KO ..., Vrhovni sud ja našao da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su utvrdili da ova nepokretnost predstavlja bračnu tekovinu parničnih stranaka sa podjednakim udelima u sticanju.

Prema odredbi člana 171. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/2005, 72/2011-dr.zakon i 6/2015), imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Prema odredbi člana 177. istog zakona, deobom zajedničke imovine u smislu ovog zakona smatra se utvrđivanje suvlasničkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini. Deobom zajedničke imovine u smislu Porodičnog zakona smatra se utvrđenje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini, kako je to propisano članom 177. zakona. Deoba zajedničke imovine može se vršiti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka (član 178.), supružnici mogu zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine (sporazumna deoba) (član 179.), ako supuržnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud (sudska deoba) član 180. stav 1. Porodičnog zakona.Ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine (sporazumna deoba – član 179), deobu vrši sud na osnovu odredbe člana 180. stav 1. istog zakona, a prema stavu 2. istog člana smatra se da su udeli supružnika u zajedičkoj imovini jednaki, pri čemu veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini, te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrendosti zajedinčke imovine (stav 3).

U konkretnom slučaju, predmetna nepokretnost – porodična stambena zgrada i garaža koje su izgrađene na parceli br. .. KO ... stečene su radom parničnih stranaka kao supružnika u toku trajanja njihove zajednice života u braku. Navodima revizije tuženog o tome da je zajedica života stranaka faktički prestala još 2013. godine, odnosno pre nego što su izgrađene predmetne nepokretnosti, pobija se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što nije dozvoljeno imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj.

Suprotno navodima revizije, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili, polazeći od zakonske pretpostavke o podjednakim udelima supružnika u sticanju zajedičke imovine, da je doprinos tužilje u sticanju predmetne nepokretnosti podjednak doprinosu njenog supruga, imajući u vidu utvrđenje da je parcela u ... kupljena i kuća i garaža izgrađene od sredstava zajedničke štednje parničnih stranaka i sredstava kredita koji je tužilja podigla i uložila u izvođenje građevinskih radova na predmetnoj kući.

U pogledu pobijane odluke o protivtužbenom zahtevu, kojim je tuženi tražio da sud obaveže tužilju da mu isplati dinarsku protivrednost polovine otpremine koju je primila u Švajcarskoj prilikom odlaska u penziju i polovine naknade za penzijsko osiguranje, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da isplaćeni iznosi tužilji po navedenim osnovima takođe ulaze u bračnu tekovinu parničnih stranaka jer su posledica tužiljinog rada tokom trajanja njihove bračne zajednice. Međutim, u situaciji kada je ocenom izvedenih dokaza utvrđeno da je navedena otpremina većim delom potrošena na otplatu kredita, poreza, osiguranja za automobil, na troškove bolničkog lečenja tužilje u Švajcarskoj i na troškove njenog života dok joj nije počela isplata starosne penzije, a da joj štednja iz penzijskog fonda nikada nije isplaćena, na tuženom je bio teret dokazivanja činjenica o eventualnom preostalom iznosu neutrošenih novčanih sredstava ostvarenih po ovim osnovima. Sledom navedenog, tuženi - protivtužilac sada navodima revizije osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u tom delu, što nije dozvoljeni revizijski razlog na osnovu ranije citirane odredbe ZPP-a.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije i našao da ne dovode u sumnju pravilnost i zakonitost pravnosnažne presude u pobijanom delu, u kojoj su dati pravilni, jasni i potpuni razlozi za donetu odluku.

Sledom navedenog, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković