Protiv drugostepene presude u stavovima drugom i trećem izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešene primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepenu presudu u pobijanom delu, u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP, koji se primenjuje po osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, katastarska parcela .. KO ..., po kulturi zgrada površine 167 m2 i dvorište površine 294 m2 upisani su prilikom ustrojavanja premernog katastra 1973. godine kao vlasništvo sada pokojnog supruga tužilje BB, u popisnom listu .., bez pravnog osnova. Suprug tužilje je sa svojim ocem zaključio Ugovor o doživotnom izdržavanju R ../78 od 22.08.1978. godine, kojim je obuhvaćena navedena nepokretnost. Tužilja je iza smrti svog supruga kao njegov jedini zakonski naslednik nasledila nepokretnost na kp .. posedovni list .. KO ..., prema ostavinskom rešenju od 11.02.1992. godine. Na osnovu ovog rešenja o nasleđivanju, tužilja se u katastru nepokrtnosti Surdulica upisala kao vlasnik objekta br .. – porodična stambena zgrada površine u osnovi 119 m2 i objekta br .. – pomoćni objekat površine 48 m2, i kao korisnik kp .. na kojoj se objekti nalaze, a kao vlasnik parcele upisana je Republika Srbija. Porodična stambena zgrada na ovoj parceli sastoji se od sprata i prizemlja površine 66 m2, koje se sastoje od 2 prostorije sa dva posebna ulaza, površine od po 30 m2 i magacinskog prostora od 6 m2. Prostorije u prizemlju koristi tuženi jer je u postupku konstituisanja OOUR „Zvezda“, kao pravnog prethodnika tuženog, a koji je bio u sastavu PTK „Vlasina produkt“ sporni prostor bio prijavljen i vodio se kao prodavnica. PTK „Vlasina produkt“ prestao je da postoji 1992. godine, kada se statusnom promenom podelio na četiri samostalna pravna subjekta. Ugovorom o delimičnom razgraničenju nepokretnosti overenim pred Opštinskim sudom u Surdulici 27.07.2006. godine Ov ../2006, sporni poslovni prostor pripao je DP „Zvezda“ Surdulica. U postupku privatizacije ovog društvenog preduzeća, zaključen je Ugovor o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije između Agencije za privatizaciju i VV, i došlo je do osnivanja tuženog „Zvezda“ AD. Finansijskim veštačenjem je utvrđeno da prema knjigovodstvenoj evidenciji tuženog i njegovih pravnih prethodnika nije postojala obaveza plaćanja zakupa za sporni prostor. Prema uverenju Službe za katastar nepokretnosti Surdulica od 25.04.2013. godine, kp .. KO ... odgovara po popisnom katastru katastarskoj parceli .., koja je u rešenju o nacionalizaciji od 02.11.1959. godine upisana na ime GG.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepenom presudom je usvojen protivtužbeni zahtev i utvrđeno da je protivtužilac vlasnik poslovnog prostora u prizemlju stambene zgrade na katastarskoj parceli .. list nepokretnosti .. KO ..., jer je pravo svojine stekao po osnovu punovažnog pravnog posla, zaključenog sa nadležnom državnom institucijom.

Pobijanim delom drugostepene presude preinačena je prvostepena presuda i odbijen kao neosnovan protivtužbeni zahtev da se utvrdi da je protivtužilac vlasnik poslovnog prostora koji se sastoji od dve prostorije sa dva posebna ulaza po 30 m2 i magacinskog prostora od 6 m2 u prizemlju porodične stambene zgrade na parceli .. u posedovnom listu .. KO ... . Po oceni drugostepenog suda, predmet nacionalizacije prema rešenju o nacionalizaciji od 02.11.1959. godine bila je samo katastarska parcela .. KO ..., a ne i porodična stambena zgrada koja se nalazi na njoj. Drugostepeni sud zaključuje da tuženi nema zakonitu i savesnu državinu prizemlja navedene stambene zgrade, da bi stekao pravo svojine u smislu člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Tuženi i njegovi pravni prethodnici nisu nikada bili upisani u javne knjige, i nisu izvršili proveru vlasništva na tom lokalu u javnim knjigama, što po stanovištu tog suda znači da nisu savesni, a tuženi nije dokazao da je posedovao ugovor kojim je njegov pravni prethodnik kupio spornu nepokretnost od pravnog prethodnika tužilje, a koji ugovor je uništen, te nema zakonitog osnova za sticanje svojine. Zato je protivtužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je u pobijanoj drugostepenoj presudi zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, te da je presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koja je uticala na pravilnost pobijane presude.

Prema članu 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina. Članom 72. stav 3. ovog zakona propisano je da se savesnost državine pretpostavlja.

Iz činjeničnog stanja proizilazi da je tuženi sa pravnim prethodnicima u neprekidnoj državini prizemlja sporne porodične stambene zgrade, koje se sastoji od dve zasebne prostorije sa dva ulaza i magacinskog prostora, duže od 20 godina, da se navedeni poslovni prostor vodio kao prodavnica i bio osnovno sredstvo preduzeća „Vlasina produkt“, da je deobnim bilansom ovaj prostor pripao DP „Zvezda“ i upisan u registarski uložak Privrednog suda u Leskovcu, te da je u postupku privatizacije ovaj poslovni prostor bio sastavni deo programa privatizacije kao i predmet ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije. Sporna nepokretnost bila je društvena svojina od trenutka izvršene nacionalizacije, rešenjem od 1959. godine, koje nije stavljeno van snage, a svojina se stiče pravnosnažnošću odluke o nacionalizaciji. Takođe, kada je u pitanju sticanje prava svojine održajem, za vanredni održaj nije potreban uslov zakonitost državine, već da je protekao rok od 20 godina, koji uslov je u konkretnom slučaju ispunjen, a savesnost državine se u smislu navedenih zakonskih odredaba pretpostavlja, pa se ne može prihvatiti zaključak drugostepenog suda da nisu ispunjeni zakonski uslovi za sticanje prava svojine održajem. Ovo tim pre kod nesporne činjenice da tuženi i njegovi pravni prethodnici nikada nisu plaćali zakupninu, a tužilja i njeni pravni prethodnici nikada nisu ni tražili isplatu zakupnine da bi tuženi i njegovi pravni prethodnici eventualno smatrali da je njihovo vlasništvo sporno. Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i da je članom 226. stav 1. Zakona o udruženom radu („Službeni list SFRJ“ 53/76 ....) ustanovljena specijalna vrsta održaja u korist društvene svojine, po kome se za njeno sticanje, iz razloga pravne sigurnosti, ne traži ni zakonitost osnova sticanja, jer je propisano da ako je nepokretnost postala društveno sredstvo bez pravnog osnova, njeno vraćanje može se zahtevati u roku od 5 godina počev od dana saznanja, a najdocnije u roku od 10 godina, koji rokovi su takođe u konkretnom slučaju protekli. Drugostepeni sud je ocenio da se ne može prihvatiti tvrdnja tuženog da je njegov pravni prethodnik predmetni lokal kupio od pravnog prethodnika tužilje ugovorom koji je izgubljen odnosno uništen, ali ova činjenica nije bila predmet ocene u prvostepenoj presudi. Ako je ugovor o kupoprodaji postojao sticalac bi bio savestan bez obzira što se nije upisao u javne knjige. Zbog svega iznetog, pobijana drugostepena presuda je ukinuta i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i doneti pravilnu i zakonitu odluku o protivtužbenom zahtevu, kao i o troškovima drugostepenog postupka.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić