Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Branka Stanića, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Duško Miljuš, advokat iz ..., protiv tuženih BB sa boravištem u ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Vojkan Simić, advokat iz ..., radi ništavosti zaveštanja i utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8830/19 od 28.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 02.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8830/19 od 28.11.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8830/19 od 28.11.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1011/18 od 09.11.2018. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 24.12.2018.godine, koje je ispravljeno rešenjem istog suda od 01.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je delimično ništavo svojeručno zaveštanje pokojnog GG sačinjeno 27.04.2010. godine, proglašeno na zapisniku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod II O broj 8185/2013 od 20.06.2013. godine i to u delu u kome pokojni GG zaveštanjem raspolaže sa nepokretnosti koja se koristi kao stan koji se nalazi u ... u ul. ... . br. ..., postojeći na kat.parc. .../... upisan u ln.br ... KO ..., kao poslovni prostor-atelje sa ulazom, vc-om i ostavom na tavanu, preko svog dela koji iznosi ¼ idealnih delova stana. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je stekla pravo svojine na 10/12 idealnih delova nepokretnosti koja se koristi kao stan, bliže opisanom u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 169.300,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8830/19 od 28.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1011/18 od 24.12.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda ispravljena rešenjem istog suda od 24.12.2018. godine. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranak za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, a na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava

Primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koje se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP. O ništavosti zaveštanja i utvrđenju prava svojine u konkretnom slučaju odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje) zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava. Ukazivanje u reviziji na učinjene bitne povrede postupka pred drugostepenim sudom ne predstavlja razlog zbog kojeg se posebna revizija može izjaviti, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Po članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi ništavosti zaveštanja i utvrđenja prava svojine podneta je 25.10.2013. godine, a vrednost predmeta spora označena je u tužbi iznosom 1.000.000,00 dinara (na koji iznos je i naplaćena sudska taksa od 39.300,00 dinara) a na ročištu za glavnu raspravu 04.04.2014. godine punomoćnik tužilje označio je vrednost predmeta spora na iznos od 3.600.000,00 dinara što predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa 31.535,35 evra (prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe od 114,1576 dinara za 1 evro).

Kako označena vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke .

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP jer troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić