U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Savić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3188/2019 od 28.05.2020. godine, u sednici održanoj dana 24.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3188/2019 od 28.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 385/2013 od 23.11.2017. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 385/2013 od 28.06.2018. godine, prvim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj isplati iznos od 160.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od 18.04.2013. godine, do konačne isplate. Drugim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan predlog tužilje za određivanje privremene mere kojom bi se tuženom zabranilo otuđenje ili opterećenje na stanovima koji se nalazi u stambenoj zgradi u Beogradu, ..., ulica ... broj .. u njegovu korist ili drugom licu uz upis te zabrane u javnu knjigu. Trećim stavom izreke, odbijen je predlog VV da kao tužilac stupi u ovu parnicu. Četvrtim stavom izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 515.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3188/2019 od 28.05.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda, ispravljena drugim stavom rešenja istog suda P 385/2013 od 28.06.2018. godine u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke, kao i rešenje istog suda P 385/13 od 28.06.2018. godine u stavu prvom izreke. Drugim stavom izreke, odbijena je žalba tuženog kao neosnovana i potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu P 385/13 od 27.02.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u granicama revizijskih razloga u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je u postupku pred drugostepenim sudom došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene neke od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi između kojih je postojalo dugogodišnje poznanstvo, su dana 27.11.2006. godine zaključili i sudski overeli ugovor kojim je tužilja prodala tuženom svoj stan broj .. u Bulevaru ... broj .. u ... . Tuženi je navedeni stan kupio od tužilje da bi joj izašao u susret jer joj je novac trebao za vraćanje dugova njenog supruga. Tužilja je radi isplate kupoprodajne cene stana, preko svojih veza u tadašnjoj „Volksbank“ obezbedila da se tuženom odobri stambeni kredit u iznosu od 70.000 evra, a radi obezbeđenja tog kredita banka je stavila hipoteku na stan broj .. u vlasništvu tužiljine majke, koji se nalazio neposredno iznad tužiljinog stana broj .., koji je bio predmet kupoprodajnog ugovora i koji je tužilja tuženom dobrovoljno predala početkom 2009. godine. Tuženi je podigao iznos od 70.000 evra odobren kreditom i predao ga (umanjen za troškove obrade kredita) tužilji, uz dogovor da tužilja otplaćuje rate tog kredita. U isto vreme, tuženi i njegova supruga su tužilji, koja je u to vreme bila zaposlena kao ... u Republičkom javnom tužilaštvu, a obavljala i poslove u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, ali i uzimala novac od raznih ljudi radi ubrzavanja sudskih predmeta, dali iznos od 87.000 evra radi pribavljanja potrebnih dozvola („papira“) za izgradnju objekata na četiri lokacije u gradu, jer se tuženi u to vreme bavio stambenom izgradnjom. Tuženi je 07.12.2011. godine protiv tužilje i VV podneo krivičnu prijavu zbog prevare, odnosno zbog prikazivanja da je stan broj .. prodat tužiocu bez tereta, iako je bio opterećen radi obezbeđenja stambenog kredita zaključenog 04.08.2006. godine između „Volksbank“ i VV, založnom izjavom tadašnje vlasnice stana broj .., GG, tužiljine majke, koja je taj stan prodala tužilji posle mesec dana 07.09.2011. godine. Tuženi je 2012. godine podneo tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv „Volksbank“, VV, ovde tužilje i tužiljine majke GG, u predmetu P 19184/12, radi utvrđenja ništavosti ugovora o kreditu u iznosu od 60.000 evra, zaključenog 04.08.2006. godine između „Volksbank“ i VV radi kupovine stana broj .. u Bulevaru ... u ... od ovde tužilje, na koji je stavljena i hipoteka. U tom postupku tužilja je 18.04.2013. godine podnela protivtužbu, a uz protivtužbu podnela je i krivičnu prijavu 08.02.2012. godine protiv tuženog i njegove supruge zbog prevare (bez dokaza o dostavljanju te prijave nadležnom organu) , a odlučeno je da se odvojeno raspravlja po tužiljinoj protivtužbi, o kojoj je pobijana odluka doneta u ovoj parnici. Tužilja je tokom postupka više puta menjala svoj tužbeni zahtev i različito opredeljivala kako njegov osnov (naknada štete, nematerijalne i materijalne, stvarne štete i izmakle koristi, sticanje prava svojine, sticanje bez osnova), tako i njegovu visinu, koju je konačno opredelila u podnesku od 10.09.2015. godine na iznos od 160.000 evra.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev neosnovan.

Odredbom člana 630. stav 2. Zakona o obligacionom odnosima, propisano je da ugovor o građenju mora biti zaključen u pismenoj formi.

Odredbom člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem.

Pravilno zaključuju nižestepeni sudovi da usmeno zaključen ugovor o suinvestiranju ne može voditi sticanju svojine na izgrađenoj nepokretnosti, zbog čega tužilja po tom osnovu nije stekla pravo svojine na 1/3 novoizgrađenog objekta u ulici ... broj .. u ... i od tuženog ne može potraživati ni novčanu naknadu u visini tržišne cene stambenog prostora koji je po osnovu takvog ugovora prema njenim tvrdnjama trebalo da pripadne tužilji. U konkretnom slučaju, tužilja nije dokazala da je sa tužiocem zaključila pravni posao koji bi vodio usvajanju njenog zahteva. Naime, stranke nisu bile u međusobnom pravnom odnosu, tužilja nije dokazala da je sa tuženim zaključila ugovor o sufinansiranju gradnje u zakonom predviđenoj formi, odnosno tokom postupka nije dokazala da je sa tuženim bila u obligacionopravnom odnosu u pogledu gradnje navedenog objekta, zbog čega ne može potraživati novčanu naknadu po osnovu udela u gradnji istog. Tužilja i tuženi su bili u poslovnom odnosu radi pribavljanja neophodne dokumentacije potrebne za gradnju spornog objekta za šta je nesporno utvrđeno da je tužilja primila novčani iznos od 87.000 evra, dok do zaključenja ugovora o suinvestiranju u zakonom propisanoj formi predmetne nepokretnosti i realizacije ugovora, u smislu zajedničke saradnje između stranaka nikada nije došlo, te tužilja i tužilac nikada nisu ni postali suinvestitori u izgradnji spornog objekta, zbog čega tužilja neosnovano ističe zahtev za naknadu štete po osnovu udela u gradnji istog. Iz navedenih razloga, neosnovano se revizijom osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava.

Kako su nižestepeni sudovi za svoju odluku dao jasne i potpune razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, suprotni navodi revizije koji predstavljaju ponavljanje navoda isticanih u žalbi na prvostepenu odluku nisu osnovani.

Iz iznetih razloga, primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić