Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić, Božidara Vujičića, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Andreja Čiftelić, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“, ..., čiji je punomoćnik Dušan Stojković, advokat iz ..., radi povrede autorskog prava i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 83/16 od 24.08.2016. godine, u sednici održanoj 22.03.2017. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 83/16 od 24.08.2016. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 83/16 od 24.08.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P4 48/15 od 19.01.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je utvrđeno da je tuženi povredio autorska prava tužioca, tako što je 20.04.2014. godine, na internet sajtu www....rs neovlašćeno javno saopštio autorsko delo tužioca – fotografiju „....“ i javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca, kao autora, i autorsko delo saopštio u nepotpunoj formi, čime je tužiocu naneo imovinsku i neimovinsku štetu. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da sud utvrdi da je tuženi povredio autorska prava tužioca tako što je 20.04.2014. godine na internet sajtu www....rs, autorsko delo tužioca – fotografiju „...“ saopštio u izmenjenoj formi. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade imovinske štete zbog povrede autorskog prava jer je 20.04.2014. godine na internet sajtu www....rs neovlašćeno javno saopštio autorsko delo tužioca – fotografiju „...“ isplati 17.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.01.2016. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da sud obaveže tuženog da mu na ime naknade imovinske štete zbog povrede autorskog prava jer je 20.04.2014. godine na internet sajtu www....rs, neovlašćeno javno saopštio autorsko delo tužioca – fotografiju „...“ isplati 26.920,00 dinara preko iznosa dosuđenog stavom trećim izreke, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.01.2016. godine do isplate. Stavom petim i sedmim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca fotografije „...“ i to: za objavljivanje fotografije bez naznačenja imena ili pseudonima autora (stav peti) i za objavljivanje fotografije u nepotpunoj formi (stav sedmi) isplati po 25.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.01.2016. godine do isplate. Stavom šestim i osmim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da sud obaveže tuženog da mu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca fotografije „...“ i to: za objavljivanje fotografije bez naznačenja imena ili pseudonima autora (stav šesti) i za objavljivanje fotografije u nepotpunoj formi (stav osmi) isplati još po 125.000,00 dinara preko iznosa dosuđenog stavom petim i sedmim izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.01.2016. godine do isplate. Stavom devetim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da sud obaveže tuženog da mu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca fotografije „...“ u izmenjenoj formi isplati 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.01.2016. godine do isplate. Stavom desetim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 10.969,84 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 83/16 od 24.08.2016. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom, četvrtom, šestom, osmom, devetom i desetom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su, kao neosnovani, zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom, u delu koji se revizijom pobija, je isplata naknade imovinske štete zbog povrede autorskog prava i neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora, ovde tužioca. Odluka o visini naknade štete zavisi od činjenica utvrđenih u svakom konkretnom slučaju, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovoj pravnoj stvari ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade materijalne i nematerijalne štete podneta je 23.02.2015. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 426.920,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, od 120,4658 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 3.543,91 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić