U IME NARODA

 Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Brane Raković, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji su punomoćnici Miloš Bugarski, advokat iz ... i Nemanja Vasiljević, advokat iz ..., radi proglašenja izvršenja nedopuštenim, odlučujući o reviziji tuženog VV, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3293/2019 od 13.09.2019. godine, na sednici održanoj 11.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog VV, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3293/2019 od 13.09.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 4357/17 od 18.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu IIV 123/2016 od 15.04.2016. godine i zaključak izvršitelja Tamare Gucunje I.I. 147/2016 od 28.04.2016. godine nedopušteno na nepokretnosti tužioca upisanoj u LN br. ... k.o. ..., dvoiposoban stan br. ..., površine 57m2, bliže opisan u izreci, da naloži RGZ-u, Službi za katastar nepokretnosti Novi Sad 2 da izvrši brisanje zabeležbe navedenih rešenja o izvršenju i zaključka izvršitelja, te da obaveže tužene da tužiocu nadoknade troškove postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom VV nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 188.650,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3293/2019 od 13.09.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog BB, protiv prvostepene presude je odbačena. Stavom drugim izreke, žalba tužioca je delimično usvojena, pa je prvostepena presuda preinačena tako što je tužbeni zahtev usvojen i proglašeno nedopuštenim izvršenje određeno rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu IIV 123/2016 od 15.04.2016. godine i zaključkom izvršitelja Tamare Gucunje br. I.I. 147/2016 od 28.04.2016. godine na nepokretnosti tužioca upisanoj u LN br. ... k.o. ..., dvoiposoban stan br. ..., površine 57m2, na trećem spratu posebnog dela zgrade br. ..., na parceli br. ..., a sve u ul. ... br. ..., te su obavezani tuženi BB i VV da tužiocu AA naknade troškove postupka u iznosu od 282.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, do isplate, dok je u preostalom pobijanom, a nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi VV je blagovremeno izjavio reviziju u dva podneska, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih povreda postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi BB zaključili su ugovor o kupoprodaji koji je overen kod Opštinskog suda u Novom Sadu Ov1 32070/2005 dana 05.08.2005. godine, čiji je predmet dvoiposoban stan broj ... u izgradnji, površine 54,20 m2, na trećem spratu višestambene zgrade br. ... u ul. ... u ... koji se gradi na parceli ... KO .... Članom 4 ugovora određeno je da se prodavac obavezuje da predmetni stan izgradi na osnovu investiciono-tehničke dokumentacije koja je izrađena prema važećim tehničkim propisima i jedinstvenim uslovima za projektovanje i građenje stambenih objekata, te se nadalje obavezuje da će ishodovati svu pravno tehničku dokumentaciju saglasnosti, dozvole, da će platiti sve dažbine, obezbediti i platiti sve dozvole i priključke za infrastrukturnu mrežu, da će izvršiti etažiranje i uknjižbu predmetne zgrade u zemljišnim knjigama, a da isti ne sadrži clausulu intabulandi. Tuženi BB, kao investitor, je 28.12.2006. godine, tužiocu dao pismenu dozvolu za useljenje u opisani sporni stan, uz konstataciju da je kupac u celosti izmirio obaveze za predmetni stan, tako da prodavac prema njemu nema nikakvih daljih potraživanja, a takođe ni kupac nema potraživanja prema prodavcu, Tužilac je stupio u posed predmetnog stana 28.12.2006. godine, obveznik je plaćanja komunalija, kao i poreza na imovinu za predmetni stan. U listu nepokretnosti br. ... K.O. ..., predmetni stan je uknjižen kao trosoban stan površine od 57 m2 na trećem spratu pod brojem posebnog dela ..., a kao vlasnik nepokretnosti 1/1 vodi se tuženi BB i ne postoji zabeležba zahteva za sprovođenje promene vlasništva u korist tužoca. Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem o izvršenju Iiv 123/2016 od 15.04.2016. godine, koje je ispravljeno rešenjem od 27.04.2016. godine, odredio izvršenje u korist izvršnog poverioca, ovde tuženog VV, radi naplate novčanog potraživanja na celokupnoj imovini izvršnog dužnika ovde tuženog BB, koje će sprovesti izvršitelj Tamara Gucunja. Zaključkom izvršitelja Tamare Gucunje I.I. 147/2016 od 28.04.2016. godine određeno je sprovođenje izvršenja u korist, ovde tuženog VV, radi naplate novčanog potraživanja i to na celokupnoj imovini ovde tuženog BB, a između ostalog prodajom sporne nepokretnosti tužioca. RGZ SKN Novi Sad 2 izvršila je upis zabeležbe postojanja zaključka izvršitelja Tamare Gucunje donetog u navedenom izvršnom predmetu izvršnog poverioca VV te je upisano založno pravo radi namirenja novčanog potraživanja u iznosu od 118.686,10 eura sa kamatom koju propisuje ECB počev od 04.06.2013.godine do konačne isplate, na predmetnoj nepokretnosti. Tužilac je podneo prigovor trećeg lica 08.03.2017. godine navodeći da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, te je rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu Ipi 32/2017 od 29.05.2017.godine upućen da pokrene parnicu protiv ovde tuženih, radi proglašenja da je izvršenje nedopušteno na navedenoj nepokretnosti. Tužilac i tuženi BB zaključili su 03.04.2017.godine aneks ugovora o kupoprodaji, koji je solemnizovan od strane javnog beležnika, u kojem je u članu 1, konstatovano da je tuženi BB završio objekat u kome se nalazi predmetni stan, da je tužilac 2006. godine stupio u posed stana i isplatio kupoprodajnu cenu u celosti, a u članu 2 je preciziran predmet kupoprodaje iz ugovora o kupoprodaji od 05.08.2005.godine utoliko što je predmet prodaje trosoban stan br. ..., površine 57m2, opisan u izreci presude, te prodavac ovlašćuje kupca da se bez njegovog daljeg pitanja i odobrenja upiše kao novi vlasnik na predmetnoj nepokretnosti.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je nedopušteno izvršenje na predmetnom stanu, ocenivši da tužilac nema takvo pravo koje po svom kvalitetu sprečava izvršenje na nepokretnosti koja je predmet postupka, jer nije u javnoj evidenciji katastra nepokretnosti upisan kao vlasnik stana i da nije stekao pravo svojine na nepokretnosti na način propisan propisan članom 33. ZOSPO, jer kupoprodajni ugovor nije sadržavao clausulu intabulandi koja je data tek zaključenjem aneksa ugovora nakon pokrenutog postupka izvršenja.

Pobijanom odlukom drugostepeni sud je preinačio delimično prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužioca, utvrđujući da je nedopušteno određeno izvršenje na predmetnoj nepokretnosti tužioca. Po shvatanju suda, tužilac je zakonitim pravnim poslom pribavio predmetnu nepokretnost, stupio u posed nepokretnosti koja je u njegovoj državini od 28.12.2006. godine, isplatio je kupoprodajnu cenu u celosti. Stoga tužilac, kao savesni sticalac nepokretnosti-stana koji je predmet ovog spora, a koji datira pre postupka izvršenja, ima pravo koje sprečava izvršenje i ima pravo na zaštitu jer se činjenica što se nije upisao sa pravom svojine u javnim knjigama na kupljenom stanu ne može pripisati njemu na teret.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano u reviziji tuženi VV ističe da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužioca za proglašenje rešenja o izvršenju nedopuštenim.

Naime, treće lice koje smatra da na predmetu izvršenja ima takvo pravo koje sprečava izvršenje, zaštitu svojih prava ostvaruje prigovorom i izlučnom tužbom (tužbom za nedopustivost izvršenja). Odredbom člana 50. stav 1. Zakona o izvršenju i slučaju, propisano je da lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje može sve do okončanja izvršnog postupka da izjavi prigovor sudiji kojim traži da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim, dok je stavom 4. istog člana propisano da sudija može u toku celog postupka treće lice, čije pravo oceni verovatnim, a koje je izvršni poverilac osporio ili se o njemu nije izjasnio, rešenjem da uputi da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja protiv izvršnog poverioca pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Pravila o tužbi radi nedopustivosti izvršenja iz člana 50. ZIO („Sl. glasnik RS“ br. 31/2011) štite ne samo imaoca prava svojine već i tzv. vanknjižnog vlasnika koji ima punovažan osnov (ugovor) i koji se nalazi u državini nepokretnosti. U vreme zaključenja ugovora o kupoprodaji stana u izgradnji nisu bili ispunjeni uslovi da tužilac izvrši upis prava svojine u javnim knjigama, a tuženi investitor BB, koji se ugovorom obavezao da stvori uslove za upis vlasništva tužioca u zemljišne knjige to nije učinio do 2017. godine, kada je zaključen Aneks ugovora. Iz navedenih razloga pravilan je zaključak drugostepenog suda da je u opisanoj situaciji nužno odstupanje od pravila iz člana 33. ZOSPO, kojim je propisano da se svojina na nepokretnostima na osnovu pravnog posla stiče upisom u javne knjige ili na drugi odgovarajući način određen zakonom, jer činjenica da nije izvršen upis prava svojine u javne knjige, zbog nemogućnosti upisa, ne može ići na štetu tužioca kao savesnog sticaoca sporne nepokretnosti i lišenju prava koje sprečava izvršenje na nepokretnosti u postupku izvršenja. Treće lice (tužilac) je zaštićeno pravilima propisanim članovima 50. i 209. i 210. ZIO, koji u materiji izvršenja menja opšta pravila po načelu „lex specialis derogat legi generali“ (specijalni zakon ukida opšti). Svako drugačije tumačenje odredbe člana 50. Zakona o izvršenju i obezbeđenju značilo bi povredu prava na imovinu.

Izvršenje se može proglasiti nedopuštenim ako treće lice na stvari koja je predmet izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje. Pravo svojine nije nužno jedino pravo koje je podobno da spreči izvršenje. U konkretnom slučaju tužilac je savesni sticalac koji ima valjan pravni osnov za sticanje prava svojine (overeni ugovor o kupoprodaji), koji je izvršen isplatom kupoporodajne cene u celosti, a stupio je u posed nepokretnosti 28.12.2006. godine dakle, znatno pre nego što je izvršni sud doneo rešenje o izvršenju 15.04.2016. godine, odnosno zaključak javnog izvršitelja o sprovođenju izvršenja 28.04.2016. godine, na osnovu kojeg je upisano založno pravo, radi naplate novčanog potraživanja tuženog VV. Zato se, suprotno revizijskim navodima, tužilac kao kupac koji po punovažnom pravnom osnovu drži predmetni stan u odnosu na druga lica pojavljuje kao pretpostavljeni vlasnik sa svojinskim ovlašćenjima i pravom na njihovu zaštitu prema drugim licima, bez obzira što do donošenja rešenja o izvršenju nije izvršio upis svog prava u katastru nepokretnosti i tako stekao svojinu u smislu člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Iz navedenih razloga na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Budući da troškovi sastava odgovora na reviziju po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu bili nužni za vođenje ove parnice, to je zahtev za naknadu ovih troškova neosnovan, iz kojih razloga je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić