U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, obojica iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Katarina Ranđelović, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Milan Maksimović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1654/20 od 23.07.2020. godine, u sednici održanoj 18.11.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1654/20 od 23.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu P 901/19 od 16.12.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se obaveže tuženi da im na ime duga isplati iznos od 71.000 evra sa kamatom koju određuje Centralna evropska banka za evro počev od 05.01.2011. godine pa do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu NBS na dan isplate. Drugim stavom izreke, obavezani su tužioci da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 587.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti, do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1654/20 od 23.07.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u odnosu na odluku o primarnom tužbenom zahtevu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su pravnosnažnom presudom Višeg suda u Prokuplju K 57/14 od 10.09.2015. godine, oglašeni krivim da su kao saizvšioci, silom i pretnjom prinudili ovde tuženog, kao vlasnika radnje za prevoz robe i drumski saobraćaj „GG“ iz ..., sa kojim su novembra meseca 2010. godine sklopili usmeni ugovor o ortakluku i u firmu ovde tuženog uložili iznos od 7.303.515,34 dinara, koji iznos je tuženi koristio za tekuće poslovanje firme, isplate dugovanja dobavljačima, plate vozačima, otplate kredita i slično, da bi nakon 11.12.2010. godine zbog neispunjenja ugovornih obaveza od strane tuženog, raskinuli ugovor i tražili da im tuženi vrati uloženi novac, pa kako tuženi nije bio u mogućnosti da to učini, nakon pretnje i presretanja tuženog na auto-putu, prinudnim putem prebacili dva kamiona u vlasništvu tuženog na svoje ime, čime su izvršili krivično delo prinuda iz člana 135. stav 2. KZ. Između stranaka je postojala poslovna saradnja, uz zasnivanje ortačkog odnosa radi podele dobiti i tužioci su tuženom dali iznos od 40.000 evra, koji iznos je tuženi uplatio na žiro-račun svoje firme i od istog vršio isplate dobavljačima i zarade zaposlenima. Novac tužiocu nije dat lično, već za potrebe firme „DD“, nad kojom je otvoren postupak stečaja. Tužioci ne poseduju pismene dokaze da su tuženom na ime zajma dali iznos od 70.000 evra. Veštačenjem je utvrđeno da je tuženi dana 07.12.2010. godine iznos od 4.050.000,00 dinara uplatio kao pozajmicu na tekući račun preduzeća „DD“ d.o.o. ..., što iznosi 37.786,71 evra. Tuženi je morao da prodaje devize, pa je zbog razlike u kursu na žiro račun svoje firme uplatio iznos od 38.000 evra, a ne 40.000 evra, dobijen od tužilaca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredbe člana 231. Zakona o parničnom postupku odbili tužbeni zahtev kao neosnovan nalazeći da tužioci nisu dokazali da se u ovom slučaju radi o ugovoru o zajmu, već o ugovoru o ortakluku, što je tuženi dokazao, a imajući u vidu i pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojim su tužioci oglašeni krivim za krivično delo prinude i kojom je utvrđeno da su stranke sklopile usmeni ugovor o ortakluku na osnovu koga je tuženi iznos od 7.303.515,34 dinara koji su tužioci uložili u firmu koristio za tekuće poslovanje firme.

Po oceni revizijskog suda pravilno je stanovište nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva.

Naime, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužioci tuženom sporni iznos novca nisu dali na ime zajma, već da se u ovom slučaju radi o usmenom ugovoru o ortakluku zaključenim između tužilaca i tuženog, te da je novac tuženom dat radi ulaganja u firmu i ostvarivanja dobiti, a što je utvrđeno i u pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Prokuplju K 57/14 od 10.09.2015. godine, kojom su tuženi oglašeni krivim. Naime, osuđujuća krivična presuda ima pravno dejstvo na parnični postupak koji se tiče istog životnog događaja i vezuje parnični sud u pogledu činjenica koje čine bitna obeležja krivičnog dela za koje su tužioci osuđeni (član 13. ZPP). Shodno navedenom, imajući u vidu navedeno, kao i da tužioci nisu dokazali da su traženi iznos novca tuženom dali na ime zajma, niti su dokazali postojanje duga u traženom iznosu po osnovu ortakluka, to je pravilno njihov zahtev odbijen kao neosnovan. Stoga su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani.

Ostali revizijski navodi, predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata. Osim toga, revizijski navodi tužilaca kojima se ukazuje na utvrđeno činjenično stanje i osporava ocena dokaza ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku..

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić