Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je uknjiženi vlasnik dvosobnog stana na ... spratu u ul. ... broj ... u ... na parceli broj .../... upisana u list nepokretnosti broj ... KO ... . Predmetni stan u privatnoj svojini bio je dodeljen na korišćenje dedi tužene po majci VV i on je po ugovoru o korišćenju stana od 25.10.1955. godine, kao nosilac stanarskog prava predmetni stan koristio za stanovanje sa članovima svog porodičnog domaćinstva, suprugom GG, ćerkama DD i ĐĐ, bratom EE i rođakom ŽŽ. U tom stanu tužena je rođena ... godine, a počev od 10.02.1982. godine ima neprekidno prijavljeno prebivalište na adresi tog stana. Deda tužene je preminuo 10.02.1987. godine, a nakon njegove smrti nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu bila je baba tužene po majci GG koja je preminula 10.04.1996. godine. Nakon smrti babe tužene pravnosnažnim rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu od 14.11.1996. godine utvrđeno je da je tužilja kao protivnik predlagača dužna da sa ĐĐ, majkom tužene, kao predlagačem, zaključi ugovor o zakupu tog stana na neodrđeno vreme koji će koristiti sa suprugom ZZ, sinom II i ćerkom BB, ovde tuženom, a koje rešenje zamenjuje ugovor o zakupu predmetnog stana na neodređeno vreme ukoliko taj ugovor ne bude zaključen. Majka tužene preminula je 04.05.1999. godine. Rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu od 07.02.2002. godine utvrđeno je da je predlagač BB ovde tužena zakupac predmetnog stana na neodređeno vreme i obavezana je protivnik predlagača, ovde tužilja, da sa predlagačem, ovde tuženom, zaključi ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme, što ako ne učini to rešenje zamenjuje ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme dok se takav ugovor ne zaključi. Stranke nisu zaključile ugovor o zakupu spornog stana na neodređeno vreme, tužena u stanu stanuje neprekidno od rođena ... godine, nije obveznik poreza na imovinu prema evidenciji Uprave javnih prihoda Grada Beograda i ne poseduje drugi stan za stanovanje, a zakupninu za predmetni stan nije plaćala tužilji sve do 2014. godine, kada je prema sadržini uplatnica u spisima predmeta u depozit Prvog osnovnog suda u Beogradu na ime njene pokojne babe GG, pozivajući se na rešenje R 593/92 uplatila zakupninu. Tužbu u ovoj pravnoj stvari tužilja je podnela 01.11.2013. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužilje zaključujući da je osnovan. Našli su da su ispunjeni uslovi za iseljenje tužene iz spornog stana shodno odredbi člana 35. stav 1. tačka 2. u vezi člana 40. stav 1. Zakona o stanovanju, jer je tužena, koja je imala legitimni pravni osnov za neprekidno stanovanje u stanu tužilje, to svoje pravo zakupca na neodređeno vreme u stanu u privatnoj svojini tužilje izgubila neplaćanjem zakupnine tužilji.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda navedeni zaključak nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti kao pravilan jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, na šta se osnovano ukazuje navodima revizije tužene.

Odredbom člana 35. stav 1. Zakona o stanovanju („Službeni glasnik RS“, br.50/92...26/2001) propisano je da zakupodavac može dati otkaz ugovora o zakupu stana između ostalog ako zakupac i posle opomene ne plati zakupninu za najmanje dva meseca uzastopno (tačka 2). Odredbom člana 40. istog Zakona propisano je da nosilac stanarskog prava odnosno zakupac stana na neodređeno vreme koji to pravo ima na stanu u svojini građana od dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavlja sa korišćenjem tog stana u skladu sa odredbama člana 30. do 39. ovog zakona (stav 1.), a vlasnik stana čiji se stan koristi pod uslovima iz stava 1. ovog člana ima prava i obaveze nosioca prava raspolaganja u skladu sa odredbama ovog zakona, osim obaveze da omogući otkup tog stana po odredbama ovog zakona (stav 2.).

Polazeći od činjenice da je tužilja ovu tužbu podnela 01.11.2013. godine, da nije utvrđeno da je tuženoj slala opomenu za plaćanje zakupnine, niti je utvrđeno da zakupac posle opomene nije platio zakupninu za najmanje dva meseca uzastopno, a kod utvrđene činjenice da je tužena počev od 30.01.2014. godine u depozit suda uplaćivala zakupninu, to se ne može zaključiti da su bili ispunjeni uslovi iz citiranih zakonskih odredaba za iseljenje tužene iz spornog stana. Iz citiranih zakonskih odredaba nedvosmisleno proizilazi da je opomena zakupodavca obavezan uslov za mogućnost davanja otkaza ugovora o zakupu stana zakupcu i da je neplaćanje dve uzastopne rate nakon opomene sankcionisano davanjem otkaza ugovora o zakupu stana. Tužena je imala i ima legitimni pravni osnov da koristi stan tužilje za stanovanje u svojstvu zakupca na neodređeno vreme, na osnovu odluke suda, ali nije utvrđeno da li je tužilja tuženu opomenula za plaćanje zakupnine, i da li je pre podnošenja tužbe tužena zanemarivala ovu obavezu (kao prilog uz reviziju su dostavljene kopije uplatnica), a i kada bi se uzelo i da je podnošenjem tužbe tužena opomenuta na plaćanje zakupnine, ista je obavezu ispunila plaćanjem zakupnine u depozit suda.

Kako se iz navedenih razloga pobijana odluka ne može smatrati pravilnom i zakonitom, to su nižestepene odluke morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pri čemu je u ponovljenom postupku neophodno oceniti i aktivnu legitimaciju tužilje koja je priloženim dokazima dovedena u pitanje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić