.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4981/2020
26.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina, Marine Milanović i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Dinić Jotić advokat iz ..., protiv tuženog „UniCredit Bank Srbija“ a.d. iz Beograda, čiji je punomoćnik Tamara Simić advokat iz ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 21226/18 od 13.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 26.11.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 21226/18 od 13.02.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 21226/18 od 13.02.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 4448/18 od 16.10.2018. godine, u prvom stavu izreke utvrđeno je da je apsolutno ništava odredba člana 9. stav 1. ugovora o gotovinskom kreditu broj .. zaključenog 27.07.2016. godine između stranaka, koja glasi: „korisnik kredita se obavezuje da plati banci sledeće naknade i troškove: 1. fiksnu jednokratnu naknadu za obradu kreditnog zahteva od 3,5% od iznosa odobrenog kredita, odnosno minimum 1.600,00 dinara“, pa je tuženi obavezan da tužiocu, na ime sticanja bez osnova, isplati 17.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.07.2016. godine do isplate. U drugom stavu izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 16.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 21226/18 od 13.02.2020. godine, u prvom stavu izreke odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. U drugom stavu izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odlučuje primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog postojanja potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je, u vršenju nadležnosti iz člana 31. Zakona o uređenju sudova, na sednici Građanskog odeljenja od 22.05.2018.godine, usvojio pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita. Prema tom stavu banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezao da banci plati troškove kredita nije ništava, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Pobijana drugostepena presuda je u skladu sa usvojenim pravnim stavom. Tuženi nije dokazao da je pre zaključenja ugovora o kreditu, tužiocu uručio ponudu koja je sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita, a na njemu je bio teret dokazivanja te činjenice ( član 231. ZPP). Zbog toga o posebnoj reviziji tuženog nije potrebno odlučivati u cilju ujednačavanja sudske prakse.
S obzirom da po oceni revizijskog suda nema ni drugih zakonom propisanih razloga za dozvoljenost posebne revizije tuženog, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Pobijanom presudom, imajući u vidu označenu vrednost predmeta spora, pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP. Prema članu 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda (u postupku u sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija.
Iz navedenog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
