Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Vesne Popović i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Marković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 987/20 od 31.07.2020. godine, na sednici održanoj 12.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 987/20 od 31.07.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje, izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 987/20 od 31.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 2275/2019 od 10.03.2020. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužilji, isplati iznos od 65.923,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.05.2016. godine, do isplate. Odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa, a do traženih 66.961,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.11.2005. godine, do isplate i u delu potraživane zakonske zatezne kamate na iznos od 65.923,00 dinara počev od 19,11,2005. godine do 21.05.2016. godine. Obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 987/20 od 31.07.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužene i prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu odluke o glavnoj stvari i delu odluke o troškovima postupka preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji, isplati iznos od 65.923,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.05.2016. godine, do isplate, kao i da joj nadoknadi troškove postupka od 13.500,00 dinara sa pripadajućom kamatom. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tužilje i prvostepena presuda u pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari potvrđena. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadom troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14). Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. O pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a revizijom se neosnovano ukazuje na odluku Ustavnog suda i odluku ESLJP, jer se ovim odlukama ne ukazuje na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava i u skladu su sa zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine, da Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužbom podnetom 05.12.2019. godine tužilja je tražila naknadu materijalne štete u iznosu od 66.961,00 dinara što je i vrednost predmeta spora navedena u uvodu prvostepene presude.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, što znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužilje nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić