Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 10471/19 od 27.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda ispravljena rešenjem istog suda P 11172/15 od 23.04.2019. godine, koje je zamenjeno rešenjem 11172/15 od 28.11.2019, godine sadržana u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom, sedmom, osmom, devetom, desetom, jedanaestom, dvanaestom, trinaestom, četrnaestom, petnaestom, šesnaestom, sedamnaestom, osamnaestom, devetnaestom i dvadesetom izreke. Stavom drugim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđeno je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11172/15 od 28.11.2019. godine, kojim je zamenjeno rešenjem istog suda P 11172/15 od 23.04.2019. godine. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu dvadesetdrugom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11172/15 od 01.03.2018. godine, ispravljene rešenjem istog suda P 11172/15 od 23.04.2019. godine, koje je zamenjeno rešenjem 11172/15 od 28.11.2019, godine, tako što su obavezani tuženi da tužiocima AA, BB, VV, DD, EE, ŽŽ, ZZ, II, JJ, KK, LL, LJLJ i MM pored već dosuđenog iznosa od 236.000,00 dinara solidarno isplate iznos od još 112.000,00 dinara, dok su u preostalom delu odbijene kao neosnovane žalbe tužilaca i tuženih i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu dvadesetdrugom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11172/15 od 01.03.2018. godine, ispravljene rešenjem istog suda P 11172/15 od 23.04.2019. godine, koje je zamenjeno rešenjem 11172/15 od 28.11.2019, godine. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužiocima solidarno naknade troškove drugostepenog postupka u iznosu od 96.000,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP, radi rešavanja pravnog pitanja od opšteg interesa

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stav 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev i tuženi su obavezani da tužiocima solidarno isplate dosuđene iznose na ime naknade štete, u visini razlike između plaćenog i propisanog iznosa naknade za boravak deteta u predškolskoj ustanovi u spornom periodu. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženih, kao izuzetno dozvoljenoj, jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama, o pravu roditelja da potražuju od tuženih naknadu štete na ime više plaćene naknade za boravak deteta u predškolskoj ustanovi, kao i o obimu te štete, ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 09.02.2016. godine. Navodima revizije ističe se pogrešno tumačenje pojedinih odredaba zakona, što ne predstavlja razlog za primenu člana 404. ZPP, o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, pri čemu tuženi u reviziji ne ukazuju na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog kasacionog suda.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženih, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 403. stava 2. u vezi sa članom 479. stavom 6. ZPP i odlučio da revizija tuženih nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 02.07.2015. godine. Najviša pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 3.000 evra. Prvostepena presuda je doneta 12.09.2017. godine, a drugostepena presuda doneta je 27.02.2020. godine.

Odredbom člana 468. stavom 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti oni u kojima tužbeni zahtev za potraživanje u novcu ne prelazi dinarsku protivvrednost 3000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja (preinačenja) tužbe. Odredba člana 479. stava 6. ZPP propisuje da revizija nije dozvoljena u sporovima male vrednosti.

Kako je vrednost predmeta spora ispod zakonom propisanog cenzusa za sporove male vrednosti, revizija tuženih nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog, u smislu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić