Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložili su da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse, ukazivanjem na različito presuđenje u drugostepenim odlukama Višeg suda u Leskovcu i Višeg suda u Kraljevu u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 73/14-US i 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema odredbi stava 2. istog zakonskog člana o dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije Vrhovni kasacioni sud odlučuje u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, jer postoji potreba za tumačenjem prava u vezi sa pitanjem dospelosti porodične invalidnine tužilaca i docnje u njenoj isplati po odredbama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Sl. list SRJ“, br.24/98, 29/98, 25/2000 i „Sl. glasnik RS“, br.101/2005, 111/2009), kao i potreba za ujednačavanjem sudske prakse u sporovima nastalim povodom ovih spornih pitanja u bitno istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Zato je i odlučeno kao u stavu prvom izreke ove presude.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje bi mogle biti osnovan revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tač.2. i 3. ZPP.

Tužioci u ovoj parnici potražuju naknadu štete u vidu zakonske zatezne kamate na mesečne iznose porodične invaldnine koja im je isplaćena u periodu od 01.09.2013. godine do 31.01.2016. godine. Glavni zahtev tužbe predstavlja zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na svaki pojedinčani isplaćeni iznos mesečne porodične invalidnine u utuženom periodu počev od prvog dana u narednom mesecu do dana kada je u istom mesecu isplata izvršena za prethodni period. Rešenje spornog pitanja pravnog osnova postavljenog tužbenog zahteva nalazi se u odgovoru na pitanje dospelosti potraživanja tužilaca po osnovu porodične invalidnine i postojanja docnje tužene u plaćanju dospelih iznosa porodične invalidnine tužiocima u spornom periodu, a u vezi sa tim u tumačenju odredbe člana 71. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, kao merodavnog propisa.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Odeljenja za društvene delatnosti Opštine Leskovac od 27.10.1998. godine, tužiocima kao roditeljima palog borca priznato je pravo na porodičnu invalidninu u određenom mesečnom iznosu. Tužena je u skladu sa donetim rešenjem vršila isplatu porodične invalidnine tužiocima u spornom periodu u određenim mesečnim iznosima u narednom mesecu za prethodni mesec i to od 19. do 23. u tom mesecu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za traženu naknadu štete zbog docnje tužene u isplati porodične invalidnine tužiocima za period od 01.09.2013. do 31.01.2016. godine dosuđivanjem zakonske zatezne kamate na mesečne iznose dospele porodične invalidnine počev od prvog dana u narednom mesecu do dana kada je u istom mesecu isplata izvršena za prethodni mesec. Ovakva odluka prvostepenog suda zasnovana je na shvatanju da je u smislu člana 71. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca u vezi sa odredbama čl.186. i 277. Zakona o obligacionim odnosima potraživanje porodične invalidnine tužilaca dospelo od momenta kada je trebalo da im isplata bude izvršena, što znači 01. u narednom mesecu za prethodni mesec, od kada je nastupila i docnja tužene zbog kašnjenja u isplati. Za isti momenat prvostepeni sud je vezao i dospelost tražene naknade štete u vidu zakonske zatezne kamate obračunate od prvog dana dospelosti odnosno docnje pa do isplate dugovane novčane obaveze.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u celini. Ocenio je da tužena nije bila u docnji u pogledu isplate dospele mesečne obaveze porodične invalidnine tužiocima jer je isplata izvršena svakog meseca najkasnije do 25. u mesecu za prethodni mesec, u skladu sa obavezom iz člana 71. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca.

Neosnovano se posebnom revizijom tužilaca pobija pravnosnažna drugostepena presuda zbog pogrešnog tumačenja i primene materijalnog prava u vezi sa pitanjem dospelosti i docnje u isplati porodične invalidnine.

Odredbom člana 71. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Službeni list SRJ“, br.24/98, 29/98, 25/2000 i „Službeni glasnik RS“, br.101/2005, 111/2009), propisano je da se lična, porodična i uvećana porodična invalidnina, dodatak za negu i pomoć, ortopedski dodatak i naknada za vreme nezaposlenosti isplaćuju po isteku meseca za koji se vrši isplata.

Odredbom člana 28. istog zakona je propisano da se lična, porodična i uvećana porodična invalidnina, dodatak za negu i pomoć i ortopedski dodatak određuju u mesečnim iznosima (stav 1) a osnov za određivanje mesečnih iznosa primanja iz stava 1. ovog člana je iznos prosečne neto zarade u Saveznoj Republici Jugoslaviji iz prethodnog meseca, uvećan za 80% (stav 2).

Metodologija obračuna prosečne zarade u Republici Srbiji vrši se na osnovu kalendara objavljivanja rezultata zvanične statistike koji utvrđuje Republički zavod za statistiku, u skladu sa odredbama Zakona o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik RS“, br.104/2009).

Prema kalendaru Republičkog zavoda za statistiku rok za pribavljanje, obradu i objavljivanje podataka o prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici u spornom periodu bio je do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud je pravilno tumačio i primenio navedene zakonske odredbe prilikom presuđenja u ovoj parnici. Pravilna je ocena tog suda da tužena nije bila u docnji u pogledu isplate porodične invalidnine tužiocima u spornom periodu jer je svoju dospelu novčanu obavezu izvršila na način i u roku propisanom zakonom. Zakonska odrednica da se porodična invalidnina isplaćuje po isteku meseca za koji se vrši isplata (član 71. Zakona) ima značenje da ova novčana obaveza tužene dospeva narednog meseca za prethodni mesec, te da isplata izvršena do isteka tekućeg meseca za prethodni mesec predstavlja blagovremeno ispunjenje dospele obaveze. Tužena nije bila u mogućnosti da tužiocima isplati mesečnu porodičnu invalidninu prvog dana u narednom mesecu za prethodni mesec s obzirom da se visina te obaveze utvrđuje na osnovu prosečne neto zarade u Republici Srbiji iz prethodnog meseca, uvećane za 80%, u smislu člana 28. stav 2. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca. Bez podataka o prosečnoj neto zaradi u prethodnom mesecu tužena nije ni mogla da obračuna visinu naknade koja je trebalo da bude isplaćena tužiocima, budući da je morala da sačeka zvaničan izveštaj Republičkog zavoda za statistiku o visini prosečne mesečne neto zarade u Republici Srbiji. Pošto se ovaj podatak objavljivao do kraja meseca za prethodni mesec iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužena po objavljivanju podataka o prosečnoj mesečnoj zaradi vršila isplatu porodične invalidnine tužiocima u toku tekućeg meseca za prethodni mesec, u skladu sa odredbom člana 71. navedenog zakona.

Visina novčanog davanja tužene u vidu porodične invalidnine je odrediva na način propisan odredbom člana 28. stav 2. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca. Ova novčana obaveza prema odredbi člana 71. tog zakona dospeva i isplaćuje se po isteku meseca za koji se vrši isplata. Način na koji je formulisan vremenski rok u kojem se ova dospela novčana obaveza tužene mora izmiriti ukazuje da se dospelost i početak docnje u izvršenju te obaveze ne poklapaju. Pri tome je dospela porodična invalidnina za mesec za koji se vrši isplata (prethodni) plativa na dan kada se prema zvaničnim statističkim podacima utvrdi njena visina (član 28. stav 2. Zakona). Rok za isplatu je jedino vezan za kraj odnosno istek meseca u kojem se vrši isplata porodične invalidnine za prethodni mesec. Svaka isplata izvršena u tako određenom roku je blagovremena i isključuje docnju dužnika.

Kako tužena nije bila u docnji sa isplatom dospele novčane obaveze u vidu porodične invalidnine tužiocima ne pripada pravo na traženu zakonsku zateznu kamatu za period od 01. pa do 19. odnosno 23. dana u tekućem mesecu u kojem se vrši isplata porodične invalidnine za prethodni mesec. U tom smislu ne postoji osnov potraživanja naknade štete istaknutog ovom parnicom, te je pobijanom presudom pravilno odlučeno odbijanjem tužbenog zahteva.

Budući da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, niti razlozi na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke ove presude.

Predsednik veća - sudija

Biljana Dragojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić