U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na procesne odredbe koje drugostepeni sud nije primenio ili je pogrešno primenio, tako da su navodi revidenta o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenoj u drugostepenom postupku, u potpunosti paušalni.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u postupku prinudne naplate poreskog duga poreskog dužnika „Elmosgradnja“ DOO iz Jagodine kupio poslovni prostor u prizemlju zgrade u ulici ... broj .. u ... . Po uplati cene poreski organ je 22.02.2010. godine doneo rešenje o predaji označenog poslovnog prostora tužiocu. To rešenje nije izvršeno i tužiocu poslovni prostor nije predat u posed. Navedeno rešenje je, po žalbi poreskog dužnika, drugostepeni organ poništio i predmet vratio prvostepenom organu na ponovni postupak. Prinudna naplata poreskog duga određena je rešenjem poreskog organa od 03.04.2009. godine, koje je oglašeno ništavim rešenjem tog organa od 11.10.2010. godine, donetim po službenoj dužnosti. Istim rešenjem poništeni su i svi drugi poreski akti doneti u postupku sprovođenja prinudne naplate, pored ostalih i rešenje poreskog organa od 01.02.2010. godine kojim je odlučeno da se tužiocu, kao najpovoljnijem ponuđaču, prodaje označeni poslovni prostor. Razlog za oglašavanje ništavom prinudne prodaje bila je nemogućnost izvršenja jer je pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Privrednog suda u Kragujevcu P 967/10 od 13.07.2010. godine poništen ugovor od 30.12.2006. godine na osnovu kojeg je poreski dužnik postao vlasnik predmetnog poslovnog prostora i to privredno društvo obavezano da taj poslovni prostor vrati u stečajnu masu privrednog društva „Elmosstan“ DOO iz Jagodine. Istom presudom utvrđena je ništavost i sudskog poravnanja koje su navedena privredna društva zaključila 13.03.2007. godine u predmetu Opštinskog suda u Jagodini R 165/07. Po oglašavanju ništavom prinudne prodaje poreski organ je 18.10.2010. godine doneo rešenje o vraćanju tužiocu novčanih sredstava uplaćenih na ime depozita i cene poslovnog prostora, sa obračunatom zateznom kamatom od dana izvršenih uplata. Tužiocu su ova novčana sredstva vraćena 22.10.2010. godine. Rešenje o oglašavanju ništavom prinudne prodaje poništeno je rešenjem drugostepenog poreskog organa od 01.11.2011. godine, donetog u izvršenju presude Upravnog suda U 13440/11 od 21.03.2013. godine kojom je uvažena tužba i poništeno rešenje drugostepenog organa (o odbijanju žalbe tužioca) i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak. U međuvremenu, presudom Vrhovnog kasacionog suda Pzz 12/10 od 27.10.2011. godine delimično je usvojen zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužilaštva i preinačena presuda na osnovu priznanja Privrednog suda u Kragujevcu P 967/10 od 13.07.2010. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora od 30.12.2006. godine i sudskog poravnanja R 165/07 od 13.03.2007. godine, kao i za vraćanje spornog poslovnog prostora u stečajnu masu privrednog društva „Elmosstan“ DOO iz Jagodine, što je bio razlog da Upravni sud usvoji tužbu u upravnom sporu i poništi drugostepeno rešenje. Nakon toga je prvostepeni poreski organ 11.03.2014. godine, po službenoj dužnosti ponovio postupak okončan rešenjem od 18.10.2010. godine (o vraćanju tužiocu uplaćenih iznosa sa kamatom), poništio to rešenje i naložio tužiocu da u roku od osam dana uplati iznos cene za prodati poslovni prostor i vrati isplaćenu zateznu kamatu. Posebnim rešenjem od 07.04.2014. godine odlučeno je o predaji poslovnog prostora tužiocu, i to rešenje je izvršeno 16.06.2014. godine. Veštačenjem je utvrđena visina štete - izgubljene dobiti zbog nemogućnosti izdavanja poslovnog prostora u zakup, na osnovu zakupnine utvrđene odlukom lokalne samouprave o raspolaganju nepokretnostima u državnoj svojini.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je o tužbenom zahtevu odlučio pravilnom primenom materijalnog prava.

Tužena odgovara za nezakonit i nepravilan rad svojih organa, u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Ispravan je zaključak nižestepenog suda o nepravilnom postupanju organa tužene države koji nisu izvršili svoje rešenje od 22.02.2010. godine o predaji predmetnog poslovnog prostora tužiocu, koji je isti kupio u postupku prinudne prodaje. Žalba poreskog dužnika izjavljena protiv tog rešenja nije odlagala njegovo izvršenje jer je članom 147. stav 1. tada važećeg Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji bilo propisano da žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta. Zbog toga nije postojala smetnja da se tužiocu, koji je isplatio prodajnu cenu, kupljeni poslovni prostor preda u državinu bez obzira na to što je protiv rešenja o njegovoj predaji izjavljena žalba.

Pošto organ tužene nije tako postupio, tužiocu je naneta šteta u visini izgubljene dobiti u smislu člana 189. stav 1. i 3. Zakona o obligacionim odnosima, u visini zakupnine koju bi ostvario izdavanjem poslovnog prostora u periodu od donošenja rešenja o njegovoj predaji pa do dana njegovog poništavanja. Visina štete utvrđena je veštačenjem. Na nalaz veštaka tužena je imala primedbe o kojima se veštak izjasnio. Nakon izjašnjenja veštaka tužena nije predlagala novo veštačenje, a visina štete je činjenica koja se ne može utvrđivati bez veštačenja jer sud o tome ne raspolaže stručnim znanjem. Nalaz i mišljenje jednog veštaka mogu se osporiti samo nalazom drugih veštaka, a novo veštačenje u ovom sporu je izostalo.

Iz navedenih razloga, po nalaženju revizijskog suda, nisu osnovani navodi tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Zbog toga je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić