Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1495/18 od 14.06.2018. godine, žalba tužoca je odbijena a žalba tuženog usvojena i preinačena presuda Osnovnog suda u Subotici P 451/2015 od 20.12.2017. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da tužiocu po osnovu ulaganja sopstvenih sredstava na adaptaciji i renoviranju, savesne gradnje na nekretnini - stambenoj zgradi i pomoćnim objektima sagrađenim u ..., ... ..., na parceli broj ..., upisanim u list nepokretnosti broj ... KO ..., isplati iznos od 253.914,23 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate, kao i da tužiocu preda pokretne stvari navedene u ovom delu izreke, a tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 45.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, u daljem tekstu: ZPP) i našao da je revizija neosnovana u delu kojim je preinačena prvostepena presuda a nedozvoljena u delu kojim je prvostepena presuda potvrđena.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, shodno članu 408. ZPP, a revizijskim navodima posebno se ne ukazuje na odredbu procesnog prava koju drugostepeni sud u ovom slučaju nije primenio ili je pogrešno primenio. Navodi revizije da je pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP jer je nejasna i protivrečna, su bez značaja, jer navedena bitna povreda postupka nije zakonski razlog za izjavljivanje ovog pravnog leka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je po osnovu nasleđa vlasnik ... ... u ..., stambene zgrade i pomoćnih objekata sagrađenih na kp. ... KO ... . Stranke su se dogovorile o kupoprodaji ove nepokretnosti po ceni od 15.000 evra, a tužilac je kao kupac preuzeo obavezu da kupoprodajnu cenu isplati na tri jednake rate, svakog decembra počev od 2013. godine do 2015. godine. Sporazumeli su se i da se tužilac useli u nekretninu i plaća zakupninu 40 evra mesečno, kao i sve režijske troškove, sa trajanjem zakupa do isplate prve rate kupoprodajne cene 25.12.2013. godine. O zakupu nepokretnosti je sačinjen pismeni ugovor a tužilac se u nekretninu uselio 01.06.2012. Nepokretnost je bila u lošem i zapuštenom stanju a od nameštaja je postojao samo jedan drveni sto sa šest stolica i nešto kuhinjskih elemenata sa sudoperom. Tužilac je prilikom useljenja sa porodicom doneo svoj kompletan nameštaj. Posle nekoliko meseci se razveo sa suprugom, koja je potom sa decom otišla iz kuće i odnela deo nameštaja. U januaru 2013. godine tužilac je počeo da izvodi prve radove na renoviranju kuće, sa čime se tuženi saglasio u uverenju da će tužilac isplatiti ugovorenu kupoprodajnu cenu. Kada je počeo sa radovima na rušenju pregradnih zidova u stambenim prostorijama bez saglasnosti tuženog, tužilac je na zahtev tuženog obećao isplatu kapare predajom kombi vozila po ceni od 4.000 evra i isplatu preostalog iznosa kupoprodajne cene od 11.000 evra do 15.07.2014.godine. I pored datog obećanja, tužilac nije dao tuženom kaparu za ugovorenu kupoprodaju niti je isplatio ostatak kupoprodajne cene do 15.07.2014. godine. U međuvremenu je ostao bez novca za završetak započete adaptacije pa je otišao u inostranstvo, o čemu nije obavestio tuženog, ostavši mu dužan kiriju za tri meseca i dug za električnu energiju u iznosu od 39.515,29 dinara, koji je tuženi platio, nakon čega je elektrodistribucija ponovo uključila struju u objekat 02.10.2013. godine. U januaru 2014. godine, po povratku iz inostranstva, tužilac je tuženom isplatio dugovanje za kiriju i električnu energiju, a zatim ponovo ove troškove nije plaćao tuženom sve do jula 2014. godine, za koje vreme nije izvestio tuženog gde se nalazi. Zbog toga je tuženi obavestio roditelje tužioca da će zameniti bravu i to je učinio u avgustu 2014. godine, nakon čega mu je tužilac saopštio da kuću neće kupiti. Tuženi je zadržao pokretne stvari koje su se nalazile u kući prilikom zamene brave a odbio je da plati tužiocu vrednost izvedenih radova na adaptaciji objekta, smatrajući da je njemu načinjena šteta, jer je nekretnina bila razrušena. Tuženom je preduzetnik sačinio predračun o vrednosti radova i materijala potrebnih za dovođenje nekretnine u prvobitno stanje u ukupnom iznosu od 524.198,30 dinara. Tuženi radove nije izvršio nego je u zatečenom stanju, neuslovnom za stanovanje, 28.06.2016. godine prodao nekretninu po ceni od 11.000 evra. Veštačenjem je utvrđena ukupna vrednost ulaganja u pogledu izvršenih radova i materijala u iznosu od 423.190,38 dinara od čega vrednost materijala iznosi 253.914,23 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud postupio kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za isplatu traženog novčanog iznosa na ime izršenih ulaganja u adaptaciju predmetne nepokretnosti i vraćanje pokretnih stvari, pravilnom primenom materijalnog prava, zbog čega se neosnovano revizijom tužioca ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom materijalno pravo pogrešno primenjeno.

Prema odredbi člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, kada je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način na imovinu nekog drugog lica a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kada to nije moguće – da naknadi vrednost postignutih koristi. Obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kada se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao. Shodno navedenoj zakonskoj odredbi, sticanje bez osnova znači uvećanje ili uštedu u imovini jednog lica uz smanjenje imovine drugog lica nastale na dopušten način ali bez pravnog osnova.

Imajući u vidu utvrđene činjenice, pravilno je stanovište drugostepenog suda da i pored toga što su stranke zaključile ugovor o zakupu, on se u pogledu izvedenih radova na adaptaciji mora sagledati prema nameri zbog koje je zaključen, a to je bila kupoprodaja nepokretnosti. Kako do zaključenja ugovora o kupoprodaji nije došlo, osnov zbog koga su radovi izvođeni nije se ostvario, pa je na sporni odnos između parničnih stranaka pravilno primenjeno materijalno pravo iz čl. 210. ZOO o sticanju bez osnova. Tužilac nije dokazao da su izvedeni radovi bili korisni za tuženog i uvećali vrednost nepokretnosti jer je izvedenim dokazima utvrđeno da je nepokretnost zbog započetih a nedovršenih radova ostala u stanju neuslovnom za stanovanje i sa smanjenom tržišnom vrednošću, pa je pravilan zaključak da nema neosnovanog obogaćenja tuženog.

Iako je za vrednost izvedenih radova i uloženog materijala došlo do umanjenja imovine tužioca, jer je to za njega bio trošak, za primenu instituta sticanja bez osnova nužno je ispunjenje i drugog uslova, da je na taj način došlo do uvećanja imovine sticaoca, što ovde nije slučaj, pa su revizijski navodi o korisnosti izvedenih radova i nameri tužioca da njima uveća imovinu koju je imao nameru da kupi, ocenjeni neosnovanim.

Odredbom člana 286. stav 1 ZOO propisano je da poverilac dospelog potraživanja u čijim se rukama nalazi neka dužnikova stvar ima pravo zadržati je dok mu ne bude isplaćeno potraživanje. Pravo zadržavanja je pravo poverioca da privremeno zadrži dužnikovu stvar sve dok dužnik sa svoje strane ne izmiri potraživanje titulara prava zadržavanja. Retencija je sredstvo zakonske samozaštite prava i dozvoljene samopomoći. Izuzetak od ovog prava poverioca predviđen je članom 287. st.1 ZOO i sastoji se u nemogućnosti zadržavanja stvari koje su iz državine dužnika izašle protiv njegove volje.

Suprotno navodima revizije, drugostepeni sud je i povodom zahteva za vraćanje i predaju pokretnih stvari pravilno primenio materijalno pravo. Za ostvarivanje prava zadržavanja ostvareni su zakonski uslovi jer postoji tuženikovo dospelo potraživanje prema tužiocu na ime neisplaćenih zakupnina i troškova električne energije, njegova faktička vlast na dužnikovim stvarima i dužnost da te stvari vrati dužniku po namirenju potraživanja. S obzirom na pravnu prirodu prava zadržavanja i utvrđene okolnosti koje su mu prethodile, posed tuženog na tužiočevim stvarima ima osnov u pravno vanjanom ugovoru o zakupu, posed nije zasnovan na protivpravnoj radnji tuženog niti na manjkavom pravnom poslu. Pitanje pravnog odnosa između dužnika i poverioca povodom držanja stvari je irelevantan, u odsustvu činilaca koji taj posed čine protivpravnim.

Odluka o troškovima postupka je pravilna i zakonita doneta pravilnom primenom člana 165. stav 2. u vezi člana 153. i 154. ZPP.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke presude.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, protiv dela drugostepene presude kojim je potvrđena prvostepena presuda, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.05.2015. godine a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 296.085,77 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje i predaju pokretnih stvari, da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 296.085,77 dinara, taj iznos na dan podnošenja tužbe očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS, pa je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić