U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Tanja Oblučar, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Čedomir Prostran, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4532/16 od 15.03.2018. godine, u sednici održanoj 30.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4532/16 od 15.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 278/16 od 07.03.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da sporazum o podeli zajedničke imovine, zaključen dana 20.10.1989. godine, između tužilje i tuženog, ne proizvodi pravno dejstvo, a što je tuženi dužan priznati i trpeti. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da zajedničku imovinu stečenu u toku braka tužilje i tuženog čini stan u ..., u ul. ... br. .. na ... spratu, označen pod brojem .., po strukturi četvorosoban površine 147m², a što je tuženi dužan priznati i trpeti. Stavom trećim izreke, delimično je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da zajedničku imovinu stečenu u toku braka tužilje i tuženog čini stambena zgrada u ... u ul. ... br. .., sagrađena na kat. parceli broj ../.., upisana u ZKUL .. KO ... i objekat, mašine, alati, poluproizvodi, gotovi proizvodi, u vrednosti od 302.902.306,16 dinara, uneti na ime osnivačkog uloga 1989. godine na ime povećanja osnivačkog uloga 1998. godine u društvo za industrijsku proizvodnju ''VV'' DOO ..., ... broj .. . Stavom četvrtim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je tužilja po osnovu sticanja zajedničkim radom u toku bračne zajednice suvlasnik na 50% imovine na kojoj se kao vlasnik vodi tuženi i to: na stanu u ..., u ulici ... broj .., koji se nalazi na ... spratu, označen brojem .., po strukturi četvorosoban, površine 147m², što je tuženi dužan priznati i trpeti. Stavom petim izreke, delimično je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je tužilja po osnovu sticanja zajedničkim radom u toku bračne zajednice suvlasnik na 50% imovine na kojoj se kao suvlasnik vodi tuženi i to: na stambenoj zgradi u ... u ul. ... br. .. , što je tuženi dužan priznati i trpeti. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime doprinosa u sticanju imovine unete na ime osnivačkog uloga 1989. godine i na ime povećanja osnivačkog uloga 1998. godine u društvo za industrijsku proizvodnju ''VV'' DOO ..., isplati iznos od 158.457.653,08 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.06.2015. godine do isplate. Stavom sedmim izreke, odlučeno je da će ta presuda služiti tužilji kao osnov za upis prava svojine na stanu u ... u ul. ... broj .. u odgovarajuće registre, po pravnosnažnosti presude, što je tuženi dužan trpeti. Stavom osmim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.839.350,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4532/16 od 15.03.2018. godine, u stavu 1. izreke, odbijena je žalba tužilje kao neosnovana i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 278/16 od 07.03.2016. godine u stavovima prvom, trećem, petom i šestom izreke. U stavu 2. izreke, preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu osmom izreke Višeg suda u Beogradu P 278/16 od 07.03.2016. godine, tako što se obavezuje tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 919.675,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. U stavu 3. izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužilje izjavljena protiv stava drugog, četvrtog, sedmog i osmog izreke presude Višeg suda u Beogradu P 278/16 od 07.03.2016. godine. U stavu 4. izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka, a u stavu 5. izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati iznos 52.200,00 dinara u roku od 15 dana od prijema prepisa presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba ZPP na koje se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su razvedeni bračni drugovi. Brak su zaključili ...1968. godine a brak je razveden pravnosnažnom presudom ...1998. godine. Bračna zajednica je faktički prestala januara 1997. godine iseljenjem tuženog iz stana u ul. ... u ... . U toku braka stranke su ...1989. godine, posredstvom advokata, zaključile pisani sporazum o podeli zajedničke nepokretne i pokretne imovine. Članom 2. sporazuma utvrdili su da zajedničku imovinu čine: trosoban komforan stan u ..., kompletno opremljen stvarima, zatim vikendica u ..., opremljena za život, sa radionicom, mašinama, opremom, sirovinama i gotovim proizvodima i putničko vozilo marke ''...''. Odredbom člana 3. sporazuma, predvideli su da za slučaj prestanka bračne zajednice iz bilo kog razloga, opremljeni stan u ... pripadne tužilji, sa dodatnom obavezom tuženog da joj u momentu prestanka zajednice isplati jednokratnu dinarsku protivvrednost od 50.000 DEM. Istovremeno, prema članu 4. sporazuma tuženom treba da pripadne vikendica u ... sa radionicom, mašinama, opremom, sirovinama i gotovim proizvodima, kao i putničko vozilo ''...''. Stranke su prihvatile sporazum koji im je prethodno pročitao i protumačio advokat i potpisale su ga u njegovom prisustvu. U vreme zaključenja sporazuma stranke su sa dve maloletne ćerke živele u stanu u ..., koji je stan bio u društvenoj svojini sa stanarskim pravom koje se vodilo na tuženog. Po otkupu stana, stranke su ga po dogovoru prodale za 95.000 DEM i kupile četvorosoban stan u ulici ..., po ceni od 200.000 DEM. U toku trajanja parnice, tuženi je polovinu stana u ulici ... broj .., čija je površina 147m², poklonio mlađoj ćerki dok je starijoj ćerki kupio stan u ulici ... . Na ročištu od ...2015. godine tuženi se saglasio da polovina stana u ulici ... broj .. pripadne tužilji.

U vreme zaključenja braka 1968. godine, tužena nije imala posebnu imovinu. Do zasnivanja radnog odnosa ...1976. godine, bila je na školovanju i starala se o zajedničkoj deci i porodičnom domaćinstvu. Od 1976. godine se zaposlila s tim što je od 1987. godine radila u radnjama i privatnim preduzećima koji su bili registrovani na njeno ime, ali i na ime tuženog. Tuženi je prvo radio u društvenom preduzeću ''GG'' i to kao generalni direktor preduzeća ''DD'' ... i ''ĐĐ''. Dana 03.06.1986. godine osnovao je i sopstvenu privatnu delatnost, pored radnog odnosa. Dana 27.12.1989. godine osnovao je preduzeće ''EE'', koje je od 07.02.1992. godine promenilo naziv i poslovalo kao privatno preduzeće za industrijski inženjering sa PO ''VV'', preregistrovano 1998. godine u društvo sa ograničenom odgovornošću u kojem on i danas radi i u kojem je radila i tužilja.

U toku prvostepenog postupka obavljeno je i veštačenje, pa je utvrđeno da je u periodu zaključenja sporazuma do prestanka bračne zajednice doprinos tužilje u sticanju zajedničke imovine (prihodima ostvarenim po osnovu rada i staranjem o deci i domaćinstvu), iznosi 25% a doprinos tuženog 75%. Tužilja je u toku trajanja ''VV'' ... dala iznos od 1.659 japanskih jena radi nabavke vozila marke ''...''. Za vreme trajanja bračne zajednice tužilja i tuženi su imali registrovanu i zanatsku radnju ''ŽŽ'' kao i preduzeće za proizvodnju, unutrašnju i spoljnu trgovinu ''ZZ''.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je odlučio u granicama postavljenog tužbenog zahteva. Utvrdio je da je tužilja vlasnik ½ stana u ulici ... broj .., to je tuženi u toku postupka i priznao. Odbio je tužbeni zahtev u odnosu na stambenu zgradu u ... i tražene mašine, proizvode i poluproizvode, nalazeći da je sporazum o deobi ostao na snazi. Tužilja i tuženi su se saglasili da se stan na ... proda što su i učinili, i isti prodali za 95.000 DEM i nakon toga kupili drugi stan na ... koji je plaćen 200.000 DEM, a sada je utvrđeno da je tužilja vlasnik ½ naznačenog stana. Činjenicu što tužilja nije naplatila 50.000 DEM od tuženog po naznačenom sporazumu, ne utiče na punovažnost sporazuma jer se radi o obligaciono pravnom potraživanju i tužilja je isti mogla ostvarivati u određenom roku od dana zaključivanja sporazuma. S druge strane, tužilja nije dokazala da je ulagala sredstva u dokapitalizaciju firme ''VV'' pa nije osnovan njen zahtev za isplatu iznosa od 158.457.653,08 dinara.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tužilje potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom, trećem, petom i šestom izreke. Preinačio je odluku o troškovima postupka nalazeći da su isti previsoko opredeljeni i obavezao tuženog da tužilji nadoknadi troškove postupka u iznosu od 919.675,00 dinara dok je odbacio kao nedozvoljenu žalbu tužilje u odnosu na stav drugi, četvrti, sedmi i osmi izreke Višeg suda u Beogradu P 278/16 od 07.03.2016. godine zbog nedostatka pravnog interesa tužilje da podnosi žalbu na taj deo presude. Pri tome, drugostepeni sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka, a obavezao tužilju da tuženom na ime naknade troškova drugostepenog postupka plati iznos od 52.200,00 dinara. Prilikom odlučivanja nižestepeni sudovi su imali u vidu odredbu čl. 46, 47, 49, 51, 52. i 103. Zakona o obligacionim odnosima, kao i odredbe člana 168. stav 2, člana 171. stav 1, člana 176. stav 2, čl. 177, 179. i 180. Porodičnog zakona, kao i odredbu člana 327. Zakona o porodičnim odnosima.

Ceneći navode iz revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su isti neosnovani. Pravilno su nižestepeni sudovi cenili zaključeni sporazum i dali razloge zašto smatraju da se nisu stekli uslovi za primenu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Nižestepeni sudovi su cenili činjenicu da je tuženi u vreme zaključenja sporazuma bio nosilac stanarskog prava na stanu u ..., a takođe je pravilno ocenjena činjenica da su po dogovoru predmetni stan nakon otkupa od strane tužioca, proda za 95.000 nemačkih maraka i doplati sumu novca od 105.000 maraka za kupovinu spornog stana u ..., ulica ... broj .. . Ugovor nije ništav jer postoji kauza u sporazumu, a nižestepeni sudovi nisu pogrešno tumačili da se radi o nedopuštenoj kauzi a ovo iz razloga jer bez obzira da li je sud tumačio da se radi o nedopuštenoj kauzi ili o neprihvatanju navoda da postoji odsutnost kauze, stoji činjenica da su tužilja i tuženi postigli dogovor vezano za prodaju stana na ..., radi kupovine stana u ulici ... broj .. u ..., a činjenica da tuženi nije isplatio tužilji 50.000 nemačkih maraka ne utiče na pravilnost nepriznavanje stava tužene da se može smatrati da je ugovor zbog toga ništav. Isplata 50.000 nemačkih maraka predstavljala je obligaciono pravno potraživanje koje je tužilja mogla ostvariti, podnošenjem tužbe kod suda.

Ni ostali navodi iz revizije tužene nisu od posebnog značaja da mogu dovesti do drugačije odluke suda.

Iz napred iznetih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić