Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branko Franc Butolen, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda Negotinu Gž 498/19 od 29.07.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 09.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda Negotinu Gž 498/19 od 29.07.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda Negotinu Gž 498/19 od 29.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8002/16 od 12.05.2017. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćene penzije za period od 01.05.2015. godine do 31.10.2015. godine isplati iznos od 12.186,9 dinara i to za period od maja 2015. godine do kraja oktobra 2015. godine iznos od po 2.031,15 dinara mesečno sa zakonskom zateznom kamatom na svaki od navedenih iznosa, počev od 06.-og dana narednog meseca za prethodni mesec pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda istaknut od strane tuženog. Stavom trećim izreke odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda istaknut od strane tuženog. Stavom četvrtim izreke odbijen je prigovor mesne nenadležnosti suda istaknut od strane tuženog. Stavom petim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 37.774,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje pa do isplate.

Rešenjem Višeg suda Negotinu Gž 498/19 od 29.07.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca a rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu petom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8002/16 od 12.05.2017. godine je potvrđeno. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog, kako to proizilazi iz navoda revizije, pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o istoj odluči u smislu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Stavom 2. istog člana propisano je da je za ispunjenost uslova za izuzetno dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Pobijanim pravnosnažnim rešenjem potvrđena je prvostepena odluka o troškovima postupka. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz pravilnu primenu materijalnog prava. Međutim, kako revizija protiv odluke o troškovima postupka kao sporednom traženju nikad nije dozvoljena, to posebna revizija protiv odluke o troškovima postupka kao sporednom traženju nije izuzetno dozvoljena. Takođe, odlučivanje drugostepenog suda o troškovima postupka u situaciji kada je izjavljena žalba, je odlučivanje prema okolnostima svakog konkretnog slučaja i zavisi od uspeha strana u sporu. Stoga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne postoji potreba da se odlučuje o posebnoj reviziji tužioca radi ujednačavanja sudske prakse.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. i odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, ali primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 3. ZPP.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da se, ako je između ostalog, za utvrđivanje prava za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv drugostepenog rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, zbog čega revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić