Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac Književna zajednica ''AA'' zajedno sa tužiocem BB koji je glavni i odgovorni urednik manifestacije „VV'' i autor koncepcije programa ove manifestacije i tuženi Grad Vranje su 2011. i 2012. godine paralelno ali svako posebno, istovremeno su organizovali kulturnu manifestaciju ''VV'' u Vranju. Za ovu organizaciju niko od njih nije dobio pomoć od strane Republike. Inače je ovu pomoć do 2011. godine i posle 2012. godine uvek dobijao tužilac Kulturna zajednica ''AA'' koji je iznosio 250.000,00 dinara u 2010. godini. U 2011. i 2012. godini Komisija za književne manifestacije i nagrade za izdavačku delatnost Ministarstva kulture i informisanja informacionog društva RS je podržala realizaciju manifestacije ''VV'' i nagradu ''AA'' za koju manifestaciju su 2011. godine konkurisali Književna zajednica ''AA'' i Grad Vranje, a za 2012. godinu konkurisali su Književna zajednica ''AA'' i Javna ustanova Narodni univerzitet Vranje. Za 2011. godinu bila su odvojena sredstva u iznosu od 250.000,00 dinara ali nikom nisu dodeljena, a za 2012. godinu Republika Srbija nije obezbedila novčana sredstva za ovu manifestaciju, niti su ikome dodeljena. Veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da je prema ugovoru od 26.02.2004. godine između tužioca Književne zajednice ''AA'' i tuženog Grada Vranja tuženi ostao dužan određeni iznos iz budžeta Grada Vranja na ime materijalnih troškova tužioca po osnovu ugovorenih i provedenih kulturnih aktivnosti u 2011. i 2012. godini, što je bilo predmet spora u parnici P 3769/12, kasniji broj P 1535/14 i koji iznos nije u vezi sa iznosom koji je Republika Srbija izdvajala kao pomoć i sufinansijer kulturne manifestacije ''VV''. Na osnovu dotadašnje prakse izdvojenih sredstava od 250.000,00 dinara za ovu manifestaciju za 2011. godinu od 250.000,00 dinara veštak je procenio da iznos materijalne štete tužilaca za 2011. i 2012. godinu iznosi po 250.000,00 dinara godišnje odnosno ukupno 500.000,00 dinara. Iz potvrde o unošenju u evidenciju i deponovanju autorskih dela i predmeta srodnih prava Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije od 21.06.2010. godine utvrđeno je da je podnosiocu prijave BB uneto delo pod naslovom ''Urednička koncepcija književnih manifestacija programa i nagrada izdavačke delatnosti Književne zajednice ''AA'' sa idejnim rešenjima logoa književne zajednice kao i logoa istorijskog arhiva Biblioteke ''AA'' i „GG“; da je vrsta dela ''idejno uređivačka koncepcija idejno likovno i grafičko rešenje logoa po kome je kao autor naznačen podnosilac prijave BB što je deponovano u Zavodu za intelektualnu svojinu dana 16.06.2010. godine pod brojem .. . Presudom Višeg suda u Vranju P 1/11 od 23.11.2011. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca Književne zajednice ''AA'' i BB pa je tuženom Gradu Vranju zabranjeno organizovanje kulturnih manifestacija „VV'' i ''DD'' kao i raspisivanje konkursa i dela književne nagrade ''AA''. Navedena presuda potvrđena je presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 339/12 od 20.12.2012. godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vranju P 2376/14 od 09.04.2015. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca Grada Vranja protiv tužene Književne zajednice ''AA'' pa je raskinut ugovor broj .. od 26.02.2004. godine zaključen između parničnih stranaka zbog promenjenih okolnosti, novog Zakona o kulturi iz 2009. godine. Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1305/15 od 24.11.2015. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Vranju P 1535/14 od 28.01.2015. godine i usvojen tužbeni zahtev tužioca Književne zajednice ''AA'' i obavezan tuženi Grad Vranje da joj na ime duga po osnovu ugovorenih i provedenih autornih aktivnosti i izdataka za materijalne troškove isplati za 2011. godinu iznos od 3.660.908,77 dinara, sa kamatom, a za 2012. godinu iznos od 2.811.060,94 dinara sa kamatom i na ime neisplaćenih plata za period 01.01.2011. do 31.12.2012. godine iznos od 1.678.300,47 dinara sa kamatom a za veće potraživanje od dosuđenog na ime neisplaćenih plata i doprinosa do traženog iznosa je odbijen kao neosnovan.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da tužiocima pripada naknada štete u vidu izgubljene dobiti koju bi, da nije bilo štetnog ponašanja tuženog ostvarili po redovnom toku stvari.

Suprotno, drugostepeni sud je zaključio da je za finansiranje manifestacije neophodno raspisati konkurs na osnovu koga se sa izabranim podnosiocem projekta zaključuje ugovor o finansiranju, pa kako u ovom slučaju na konkursu nije došlo do izbora organiizatora, to ni sredstva nisu dodeljena. Zbog toga je ukinuo prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u celosti.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepena odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema članu 15. stav 1. Uredbe o uslovima koje treba da ispunjavaju primerci autorskog dela i predmeta srodnih prava koji se deponuju, unošenje u evidenciju i deponovanje autorskih dela i predmeta srodnih prava i sadržaja o evidenciji deponovanih autorskih dela i predmeta srodnih prava kod nadležnog organa (''Službeni glasnik RS'' 45/10) nadležni organ ne ispituje samo sadržinu autorskog dela i predmet srodnog prava koji se deponuje i unosi već evidencija obezbeđuje dokaz za autore i druge nosioce autorskih prava kao obezbeđenje dokaza o činjenicama koje mogu biti od značaja za eventualni sudski spor ili neku drugu potrebu u vezi sa predmetom deponovanja.

Po članu 2. stav 1. Zakona o autorskim pravima (''Službeni glasnik RS'' 104/09... 29/16) organizacija određene kulturne manifestacije kao i organizacija dodele određene nagrade predstavlja autorsko delo kada su izraženi u određenoj formi i kada predstavljaju originalnu duhovnu tvorevinu.

Prema članu 155. Zakona o obligacionim odnosima izmakla korist je sprečavanje povećanja nečije imovine. Po članu 189. stav 1. istog zakona oštećeni ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi. Po stavu 3. istog člana pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Tuženi je svojim ponašanjem (prijavljivanjem na konkurs radi organizacije kulturne manifestacije ''VV'', iako na to nije imao pravo, što je utvrđeno pravnosnažnom presudom kojom mu je ovakva organizacija zabranjena) sprečio ostvarenje prava tužilaca na dobit koju su osnovano očekivali po redovnom toku stvari za 2011. i 2012. godinu (kao nosioci autorskog prava na ovu organizaciju na ime čega su im svake godine dodeljivana finansijska sredstva), a prethodne 2010. godine u iznosu od 250.000,00 dinara. Zbog toga je dužan da tužiocima naknadi ovu štetu u tim očekivanim iznosima koji su za to bili izdvojeni (500.000,00 dinara).

Na osnovu člana 416. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu članova 153. stav 1, 154. i 165. stav 2. ZPP. Tužiocima su dosuđeni troškovi na ime sastava tužbe od strane advokata u iznosu od 9.000,00 dinara, sedam održanih ročišta u iznosu od po 10.500,00 dinara, dva neodržana ročišta u iznosu od po 6.000,00 dinara, troškovi na ime veštačenja 7.000,00 dinara, taksa na tužbu 58.800,00 dinara, taksa na presudu 34.300,00 dinara, sastav revizije 33.000,00 dinara, takse na reviziju 39.600,00 dinara i takse revizijsku odluku 39.600,00 dinara, sve odmereno prema važećoj AT i TT.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić