Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Jasminke Stanojević i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Pantić, advokat iz ..., protiv tužene „BB Bank ...“ AD iz ..., čiji je punomoćnik Tijana Vorotović, advokat iz ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjaljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 2618/18 od 27.06.2019. godine, u sednici održanoj 26.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 2618/18 od 27.06.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 2618/18 od 27.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2366/18 od 05.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da sud utvrdi da je ništava i bez pravnog dejstva odredba člana 9 tačka 9.1-1 Ugovora o gotovinskom kreditu broj .. od 23.02.2015. godine (kojom je utvrđena obaveza da tužilac isplati fiksnu jednokratnu naknadu za obradu kreditnog zahteva od 2% od iznosa odobrenog kredita) i u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu plati 16.000,00 dinara sa kamatom od 23.02.2015. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka plati 27.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, konstatovano je da je tužba povučena u delu u kojem je tužilac tražio da sud utvrdi da je ništava i bez pravnog dejstva odredba člana 9 tačka 9.1-2 Ugovora o gotovinskom kreditu stranaka broj .. od 23.02.2015. godine (kojom je utvrđena obaveza da tužilac plati fiksnu jednokratnu naknadu za praćenje kredita na neplaćeni iznos glavnice od 0,5% od iznosa odobrenog kredita) i u delu u kojem je tužilac tražio da sud obaveže tuženu da tužiocu plati 14.431,45 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 2618/18 od 27.06.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2366/18 od 05.10.2018. godine u stavu prvom izreke, tako što je utvrđeno da je ništava i bez pravnog dejstva odredba člana 9 tačka 9.1-1 Ugovora o gotovinskom kreditu broj .. od 23.02.2015. godine (kojom je utvrđena obaveza da tužilac plati fiksnu jednokratnu naknadu za obradu kreditnog zahteva od 2% od iznosa odobrenog kredita) i obavezana tužena da tužiocu plati 16.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.02.2015. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2366/18 od 05.10.2018. godine u stavu drugom izreke, pa je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove postupka od 48.677,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila posebnu reviziju na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi moglada se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj. Iako tužena ima pravo na naknadu troškova obrade kredita, u ovoj pravnoj stvari tužbeni zahtev tužioca je usvojen i utvrđeno da je ništava odredba člana 9. tačka 9.1-1 Ugovora o gotovinskom kreditu od 23.02.2015. godine kojom je utvrđena obaveza da tužilac plati fiksnu jednokratnu naknadu za obradu kreditnog zahteva od 2% od iznosa odobrenog kredita i koja je naplaćena tužiocu. Tužena nije dokazala na šta se odnose troškovi naknade za obradu kreditnog zahteva od 2% od iznosa odobrenog kredita koji su tužiocu naplaćeni, kao i koji su to stvarni troškovi tužene za obradu kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno od činjenice da li je tužena (na kojoj je teret dokazivanja) dokazala opravdanost, namenu i visinu troškova koji su od tužioca, kao klijenta naplaćeni, to odluke u kojima je drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Stoga Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, te je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a stavom 4. istog člana propisano je da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 20.02.2018. godine, sa zahtevom za utvrđenje delimične ništavosti ugovora o kreditu i isplate. Vrednost predmeta spora je 16.000,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da je reč o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.

To znači da ova posebna odredba Zakona o parničnom postupku u sporovima male vrednosti, isključuje primenu opšte odredbe iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić