Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u ostavinskom postupku iza pokojnog AA, bivšeg iz ..., odlučujući o reviziji testamentalne naslednice BB i zakonske naslednice VV, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Gž 272/18 od 25.04.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 26.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji testamentalne naslednice BB i zakonske naslednice VV, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Gž 272/18 od 25.04.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDA SE rešenje Višeg suda u Zrenjaninu Gž 272/18 od 25.04.2018. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi testamentalne naslednice BB i zakonske naslednice VV.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu O 369/2018 od 19.02.2018. godine, stavom prvim izreke na nasleđe iza pokojnog AA, bivšeg iz ..., pozvane su supruga VV i ćerke BB, GG i DD. Stavom drugim izreke, na zaostavštini iza pokojnog AA, bivšeg iz ..., koju čini ½ dela pripadnosti na nekretnini - poseban deo zgrade, etaža broj .., dvosoban stan površine 61.90 m2 koji se nalazi na .. spratu stambene zgrade za kolektivno stanovanje u ... u ulici ..., koja je vangruntovna nekretnina po osnovu ugovora o otkupu stana koji je overen pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu br. OV ../04 od 19.03.2004. godine, oglašena je kao testamentalna naslednica ćerka pokojnog BB sa 6/8 dela, dok je na ime nužnog dela stvarnopravnog zahteva u pogledu ½ dela pripadnosti na predmetnoj nekretnini utvrđeno da ćerkama pokojnog GG i DD, kao zakonskim naslednicama, pripada srazmer od po 1/8 dela. Stavom trećim izreke, utvrđena je novčana vrednost svih potraživanja pokojnog AA u iznosu od 205.687,50 dinara, kao i potraživanja prema nužnim naslednicama po rešenju Osnovnog suda u Zrenjaninu I 2106/2010 u iznosu od 84.114,82 dinara za nevraćena novčana sredstva koja su na računu advokata Milorada Mićovića br. .. kod NLB Banke Ad Zrenjanin, odnosno utvrđeno je da ukupna vrednost pokretnih stvari (novčanih potraživanja), kao dela zaostavštine, iznosi 289.802,32 dinara, te je oglašena BB kao testamentalna naslednica sa 6/8 dela u iznosu od 217.351,74 dinara, dok je utvrđen obligacionopravni zahtev nužnim naslednicama GG i DD sa po 1/8 dela u iznosima od po 36.225,29 dinara. Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da uobičajeni troškovi sahrane i podizanja spomenika pokojnom iznose 328.222,90 dinara. Stavom šestim izreke određeno je da će se po pravnosnažnosti rešenja isto dostaviti RGZ Službi za katastar nepokretnosti Grada Zrenjanina, radi postupanja.

Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Gž 272/18 od 25.04.2018. godine, žalba (testamentalne naslednice BB i zakonske naslednice VV) je delimično usvojena, a delimično odbijena i rešenje Osnovnog suda u Zrenjaninu O 369/2018 od 19.02.2018. godine, preinačeno u delu kojim je raspravljena zaostavština na nepokrentoj imovini ostavioca i to na ½ dela dvosobnog stana bliže opisanog u ovom stavu, tako što je BB oglašena za testamentalnu naslednicu na 398/500 dela umesto na 6/8 dela, dok su GG i DD oglašene za nužne naslednice na po 51/500 dela umesto na po 1/8 dela, dok je u preostalom delu pobijano prvostepeno rešenje potvrđeno.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, testamentalna naslednica BB i zakonska naslednica VV su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se izjavljena revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Iako je pobijanom drugostepenom odlukom delimično preinačena odluka prvostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija nije dozvoljena i da nema uslova za primenu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. u vezi sa članom 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP).

Naime, prema odredbi člana 420. stav 1 ovog zakona, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Međutim, prema odredbi stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja iz stava 1. nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena ni revizija protiv pravnosnažne presude. Noveliranom odredbom člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP propisano je da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Revizija na osnovu ove zakonske odredbe (zbog preinačenja prvostepene presude) dozvoljena je samo u situaciji kada je reviziju izjavila stranka kojoj je zbog preinačenja uskraćeno ili smanjeno pravo. U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je odlučujući o žalbi ovde revidenata delimično preinačio prvostepeno rešenje tako što je nužnim naslednicama utvrdio manji udeo nužnog dela stvarnopravne prirode u odnosu na odluku prvostepenog suda (umesto po 1/8 dela, utvrđeno je po 51/500 dela), dok je povećao svojinski udeo testamentalne naslednica (revidenta BB) sa 6/8 na 398/500 dela na predmetnom stanu kao delu zaostavštine pok. AA. Kako odlukom drugostepenog suda revidentu nije uskraćeno, niti smanjeno pravo, iz tog razloga revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. U preostalom potvrđujućem delu, revizija takođe nije dozvoljena u smislu članu 403. stav 3. ZPP, jer se radi o postupku raspravljanja zaostavštine u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima, a vrednost predmeta spora pobijenog dela iznosi 618.025,22 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na podnošenja inicijalnog akta – predloga od 10.05.2012. godine, kada je protivvrednost 1 evra bila 112,15 dinara.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene reviziji na osnovu člana 404. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP i članovima 27. stav 2. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 46/95...106/2015), Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni zakonski uslovi da se o izjavljenoj reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj.

Članom 404. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. O dozvoljenosti i osnovanosti te revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, jer postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, s obzirom na predmet tražene sudske zaštite i razloge pobijane drugostepene odluke, kao i navode iz revizije da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji radi tumačenja odredbi materijalnog prava o pravnoj prirodi prava na nužni deo, relevantnih za zaštitu naslednih prava revidenta kao testamentalne naslednice u ostavinskom postupku.

Iz tog razloga je na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku raspravljanja zaostavštine iza pokojnog AA, bivšeg iz ..., pokojni je bio otac BB, GG i DD, i suprug VV. Ostavilac je za života sačinio sudsko zaveštanje u Osnovnom sudu u Zrenjaninu dana 19.05.2011. godine, koje je proglašeno u ostavinskom postupku na ročištu održanom dana 24.05.2012. godine. Predmetnim zaveštanjem pok. AA je svu svoju imovinu ostavio ćerki BB. Ćerke GG i DD, kao zakonske naslednice prvog naslednog reda koje su pozvane na nasleđe, nisu osporile postojanje i punovažnost ovog zaveštanja, ali su istakle da im je zaveštanjem povređeno pravo na zakonski nužni nasledni deo iza pokojnog oca. Zaveštajna (testamentalna) naslednica BB i zakonska naslednica VV su osporile istaknuti zahtev za ostvarivanje prava na nužni nasledni deo sa navodima da pasiva zaostavštine prelazi njenu aktivu. U vezi sa ovim osporavanjem vođen je parnični postupak po tužbi zaveštajne naslenice BB protiv zakonskih nalednica GG i DD kao tuženih, dok je zakonska naslednica VV učestovala u postupku kao umešač na strani tužilje. U tom postupku, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 295/14 od 15.05.2016. godine, utvrđeno je da ukupna novčana vrednost aktive zaostavštine iznosi 2.069.201,19 dinara (novčana protivvrednost suvlasničkog udela na predmetnom stanu i novčana potraživanja ostavioca, između ostalog i prema nužnim naslednicama), a da novčanu vrednost pasive zaostavštine čini novčana vrednost ½ preostalog duga za predmetni stan u vidu preostale neisplaćene otkupne cene (918.301,04 dinara), uobičajeni troškovi sahrane i podizanja nadgrobnog spomenika pokojnom (328.222,90 dinara), kao i ukupna visina izdataka pokojnog na ime daljeg školovanja nužnih naslednica (355.730,00 dinara). Takođe, zaveštajna naslednica je osporila stvarnopravno prirodu prava na nužni deo, istaknutu u zahtevu za namirenje nužnog dela od 13.02.2013. godine u odnosu na nepokretnu imovinu kao deo zaostavštine pokojnog (nužni deo kao stvarnopravni zahtev).

U skladu sa sadržinom postavljenog stvarnopravnog zahteva za ostvarivanje prava na nužni nasledni deo, nižestepeni sudovi su usvojili takav zahtev s pozivom na odredbu člana 43. Zakona o nasleđivanju.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je propustio da da jasne razloge za svoju odluku da nužnim naslednicama pripadne idealni deo nepokretnosti (dvosobnog stana) koji čini zaostavštinu u situaciji kada je zaveštajna naslednica, od momenta kada su nužne naslednice prvi put istakle stvarnopravni zahtev za ostvarivanje prava na nužni deo, osporila taj zahteva i isti ospravala tokom celog postupka raspravljanja zaostavštine navodima da ne postoje okolnosti i da se nisu stekli razlozi za priznavanje prava nužnog dela kao stvarnog prava, a da drugostepeni sud prilikom odlučivanja o žalbi uopšte nije cenio bitne žalbene navode na ove okolnosti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pogrešno stanovište drugostepenog suda o neosnovanosti žalbe, usled pogrešne primene materijalnog prava.

Naime, odredbama Zakona o nasleđivanju ("Službeni glasnik RS" br.46/95, 101/03- Odluka US i 6/15) propisano je šta se smatra nužnim delom, ko su nužni naslednici, u kom slučaju postoji povreda nužnog dela, ko su dužnici nužnog naslednika, te kakva je pravna priroda prava na nužni deo. U tom smislu, odredbom člana 42. Zakona o nasleđivanju propisano je da povreda nužnog dela postoji ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnih nasleniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela, dok je odredbama člana 43. istog zakona propisano da nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo), pri čemu sud može, na zahtev nužnog naslednika, odlučiti da ovom pripadne određeni deo stvari ili prava koji čine zaostavštinu (stvarno pravo).

Sledi da je pravna priroda nužnog dela obligacionopravna, dakle da je pravilo da nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela, s tim što citirana odredba iz stava 2. člana 43. Zakona o nasleđivanju daje ovlašćenje nužnom nasledniku za isticanje stvarnopravnog zahteva za priznanje nužnog naslednog dela. Mogućnost postavljanja zahteva za namirenje nužnog dela postavljena je alternativno, po principu isključivosti, uz zakonsku pretpostavku u korist zahteva obligacionopravne prirode, dok pravo nužnog naslednika da zahteva određeni deo stvari i prava koje čini zaostavštinu nije bezuslovno, već je obaveza suda da u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li su se stekli razlozi za priznanje nužnog dela kao stvarnog prava. Zakonska terminologija "može" ukazuje na obavezu suda da, da bi dozvolio tu mogućnost, ispita da li su se stekli uslovi i razlozi za preobražaj nužnog dela iz obligacionopravnog u stvarnopravni, odnosno za priznanje nužnog dela kao stvarnog prava. U protivnom, da je to bezuslovno pravo izbora nužnog naslednika bez obaveze i ovlašćenja suda da ispituje ispunjenost uslova i razloga koje ističe nužni naslednik za priznanje nužnog dela kao stvarnog prava, odredba člana 43. stav 2. Zakona o nasleđivanju ne bi sadržala odrednicu "može".

S toga se osnovano ukazuje u reviziji da je pobijana drugostepena odluka morala da sadrži jasne razloge, kako objektivne tako i subjektivne, zbog kojih je u konkretnom slučaju bilo opravdano odlučiti da nužnim naslednicama pripadne suvlasnički deo od predmetne nepokretnosti na ime nužnog dela, a s obzirom na istaknute žalbene navode kojima je osporavana odluka prvostepenog suda u tom pravcu. Prizajući nužnim nasledicama nužni deo kojima ima stvarnopravnu prirodu i smanjenjem zaveštajnog raspolaganja radi namirenja nužnog dela, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo.

Imajući u vidu izloženo, potrebno je da drugostepeni sud ponovo odluči o žalbi revidenata i za svoju odluku da jasne i obrazložene razloge imajući u vidu navedene primedbe, odnosno da su revidenti još u postupku raspravljanja zaostavštine osporili istaknuti stvarnopravni zahtev nužnih naslednica za ostvarivanje prava na nužni deo sa navodima da nema dovoljne činjenične podloge i razloga za usvajanje takvog zahteva, o kojim navodima se drugostepeni sud nije izjasnio, iako je odlučivao o takvom zahtevu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić