U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici mlt. tužilje AA, čiji je zakonski zastupnik majka BB iz ... koju zastupa punomoćnik Maja Damnjanović advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Popović, advokat iz ..., radi izmene visine izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 424/19 od 07.08.2019. godine, u sednici održanoj 25.12.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE usvaja revizija tuženog i PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 424/19 od 07.08.2019. godine, tako što SE ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev mlt. tužilje AA, čiji je zakonski zastupnik majka BB iz ..., u delu u kome je tražila da se tuženi VV iz ..., obaveže da na ime svog doprinosa za izdržavanje deteta maloletne AA, plaća preko 200 evra, mesečno, najkasnije do 5-tog u mesecu za tekući mesec, počev od podnošenja tužbe 05.08.2018. godine, pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, na tekući račun zakonskog zastupnika, majke BB, a dospele iznose isplati odjednom.

U preostalom delu revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 424/19 od 07.08.2019. godine, se ODBIJA kao NEOSNOVANA.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu P2 568/18 od 30.05.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zathev tužilje, pa je obavezan tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje mlt. AA iz ..., plaća mesečno iznos od 20.000,00 dinara počev od 05.08.2018. godine, kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće, dok za to budu ispunjeni zakonski uslovi najkasnije do petog u mesecu za tekući mesec uplatom na tekući račun majke zakonske zastupnice maloletne tužilje, te se na taj način menja poravnanje Osnovnog suda u Šapcu P2 529/13 od 21.02.2014. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u preostalom delu od dosuđenog inosa od 20.000,00 dinara do traženog iznosa od 500 evra. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je povučen tužbeni zahtev tužilja kojim je traženo uspostavljanje prava stanovanja na stanu (bliže navedenom u izreci). Stavom četvrtim izreke, odbijen je predlog za usvajanje predložene privremene mere. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž2 424/19 od 07.08.2019. godine, preinačio prvostepenu presudu tako što je obavezao tuženog da na ime svog doprinosa za izdržavanje mlt. AA plaća mesečni iznos od 250 evra, počev od 05.08.2018. godine, pa ubuduće na račun majke zakonske zastupnice maloletne tužilje i obavezan je tuženi da na ime troškova parničnog postupka naknadi maloletnoj tužilji iznos od 36.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je žalba mlt. tužilje odbijena i prvostepena presuda potvrđena u preostalom pobijenom odbijajućem, a nepreinčenom delu. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da mlt. tužilji na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), pa je ocenio da je revizija tuženog dozvoljena i da je osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP-a, s obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, poravnanjem koje su stranke zaključile pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu P2. 529/13 dana 21.02.2014. godine tuženi je obavezan da plaća na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne AA iznos od 13.000,00 dinara mesečno do 10-og u mesecu na tekući račun zak. zastupnice mlt. AA, njene majke BB počev od 01.03.2014. godine, pa dok za to postoje zakonski uslovi, s tim da dospele rate plati na način određen poravnanjen sve sa zakonskom zateznom kamatom na svaku dospelu ratu počev od dospeća, pa do isplate na koji način je izmenjena presuda P. 1731/09 od 18.11.2009. godine u pogledu visine doprinosa za izdržavanje mlt. tužilje. U vreme zaključenja navedenog poravnanja maloletna AA, rođena ... . godine, imala je ... godina i pohađala ... razred osnovne škole „GG“ u .... Nakon zaključenog poravnanja okolnosti na strani mlt. tužilje su se promenile utoliko što ista sada ima ... godina i pohađa ... razred osnovne škole, pa su veće njene potrebe u pogledu ishrane, higijene, odeće, obuće, školskih i vannastavnih aktivnosti. Ima zdravstvenih problema (ubrzani rad srca, nosi protezu za ispravljanje zuba) zbog čega ima dodatne troškove za lekarske preglede i lekove. Na strani tuženog su promenjene okolnosti u odnosu na ranije zaključeno poravnanje, jer je zaključio drugi brak u kome ima maloletno dete i preselio se u Nemačku, gde radi u ... i gde ostvaruje zaradu u iznosu od ... evra mesečno. Od svoje zarade izdržava suprugu koja je nezaposlena i još jedno dete DD rođenu ... . godine, plaća stanarinu (žive u iznajmljenom stanu), troškove struje, uplaćuje životno osiguranje za sebe i suprugu, kreditno je zadužen i ne poseduje nepokretnosti u svom vlasništvu. Majka maloletne tužilje je zaposlena u ... „ĐĐ“ u ..., gde ostvaruje mesečna primanja u iznosu od ... dinara. Sa ćerkom-maloletnom tužiljom (koja joj je pravnosnažnom presudom od 18.11.2009. godine, poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava) živi u ... u stanu koji je vlasništvo brata tuženog. Utvrđeno je da tuženi umesto iznosa od 13.000,00 dinara na ime alimentacije samoinicijativno plaća 17.000,00 dinara mesečno, a da je minimalna suma izdržavanja u smislu člana 160. stav 4. Porodičnog zakona koji periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu 26.000,00 dinara.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je našao da su se saglasno članu 164. Porodičnog zakona stekli uslovi za izmenu visine izdržavanja određene sudskim poravnanjem, ocenjujući da tuženi ima mogućnosti da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne AA plaća mesečni iznos od 20.000,00 dinara, počev od 05.08.2018. godine (kao dana podnošenja tužbe), a odbio je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 500 evra.

Pobijenom drugostepenom presudom ocenjeno je da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo iz odredbe članova 160. i 162. Porodičnog zakona (PZ), prilikom utvrđivanja visine mesečnog iznosa izdržavanja, pa je preinačio prvostepenu presudu povećanjem iznosa izdržavanja na 250 evra mesečno, sa obrazloženjem da će se tim iznosom zadovoljiti potrebe maloletog deteta, kao i da se neće ugroziti egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja.

Osnovano tuženi u reviziji ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo iz članova 160. stav 3. i 162. stav 3. PZ, jer je previsoko odmerio doprinos tuženog u izdržavanju maloletne ćerke.

Prema odredbi člana 164. istog Zakona visina dosuđenog izdržavanja može se povećati ili smanjiti, zavisno od promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Odredbom člana 160. PZ propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, a potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, dok mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Naime, imajući u vidu ovu zakonsku odredbu i utvrđene činjenice za ocenu mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja u smislu odredbe člana 160. stav 3. PZ, i to kako zaradu, tako i njegove rashode, kao i da je mlad (rođen ... . godine) i radno sposoban, ali i da ima druge zakonske obaveze izdržavanja (supruge koja je nezaposlena i deteta iz drugog braka), a ceneći i ukupne mesečne potrebe mal. AA koja je školskog uzrasta (sada ima ... godina) ima zdravstvene probleme i povećane potrebe vezane za školu i van školske aktivnosti, a rukovodeći se njenim najboljim interesom saglasno članovima 6. i 266. PZ, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je tuženi u mogućnosti da na ime doprinosa za izdržavanje mal. deteta plaća 200 evra, mesečno, počev od 05.08.2018. godine, s obzirom na njegove mogućnosti da stiče zaradu i standard kojim živi. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj mal.deteta, u skladu sa njenim utvrđenim potrebama, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja, dok će preostala sredstva za izdržavanje deteta obezbeđivati zakonska zastupnica koja se svakodnevno brine o njoj, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače svakodnevno ulaže u negu i podizanje mal. AA.

Nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke navodi revizije tuženog da je učestvovao u izdržavanju svoje ćerke plaćanjem drugih troškova pored alimentacije i da će se povećanjem alimentacije poremetiti odnosi između njega i mal. ćerke jer više neće moći da plati i te druge troškove. Potrebe deteta su kontinuirane i neophodno je da budu zadovoljene svakodnevno, pa određen i kontinuiran mora biti i doprinos roditelja koji je dužnik izdržavanja, jer roditelj koji se stara o detetu mora da ima stalan i siguran izvor prihoda kako bi bio u mogućnosti da organizuje nesmetano i sigurno zadovoljavanje svih detetovih potreba. Ukoliko je u mogućnosti, nema smetnji da tuženi, pored doprinosa određenog sudskom odlukom, doprinosi izdržavanju deteta i na način na koji navodi u reviziji (plaćanjem ekskurzije, lekarskih pregleda, pohađanja stranih jezika i drugih potreba), ali to predstavlja vid dobrovoljnog davanja, pa se ne može zahtevati da se jednostrano dobrovoljno davanje pretvori u zakonsku obavezu i traži njegovo uračunavanje.

Bez uticaja su i navodi revizije da je potraživanje opredeljeno stranoj valuti. S obzirom na to da tuženi ostvaruje zaradu u evrima, pa poverilac izdržavanja može tražiti izdržavanje u onoj valuti u kojoj dužnik izdržavanja ostvaruje zaradu smislu člana 34. Zakona o deviznom poslovanju (“Službeni glasnik RS'', br.62/2006, 31/2001, 119/2012, 139/2014 i 30/2018).

Pravilna je odluka o troškovima postupka, s`obzirom da o naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima sud odlučuje po slobodnoj oceni u svakoj konkretnoj parnici na osnovu člana 207. PZ, vodeći računa o razlozima pravičnosti.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa za izdržavanje mal. AA, odnosno za još 50 evra, ovaj sud je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan, smatrajući da je previsoko postavljen, s obzirom na materijalne mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja i sopstvene potrebe. Takođe, u obezbeđenju sredstava potrebnih za izdržavanje dece roditelji su dužni da obostrano učestvuju, pri čemu se roditelju koji vrši roditeljsko pravo nad detetom u doprinos svakako računa i svakodnevno angažovanje na nezi, čuvanju i vaspitavanju. Taj roditelj je takođe dužan da i materijalno doprinosi dečijem izdržavanju s obzirom na postojeću radnu sposobnost. Dakle, nema samo tuženi obavezu izdržavanja mal. deteta, već ta obaveza jednako stoji i na strani zakonske zastupnice koja joj je dužna udovoljiti, pa i na teret obima zadovoljenja sopstvenih potreba. Majka je isto tako u obavezi da učestvuje u zadovoljenju potreba mal. deteta plaćanjem novčanog iznosa, imajući u vidu da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja, ali da ne dođe do prevaljivanja tereta obaveze majke kao dužnika izdržavanja na oca kao jednakog obveznika. Činjenica da je majka mal. deteta ima znatno niže prihode od oca, ne vodi oslobođenju od zakonske obaveze izdržavanja mal. deteta koju i ona ima, budući da je mlada, radno sposobna žena koja ima mogućnosti da se i sama dodatno radno angažuje na obezbeđenju novčanih sredstava za izdržavanje mal. deteta.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Tužilji nisu dosuđeni trošovi za sastav odgovora na reviziju jer ta parnična radnja nije bila nužna u smislu člana 154. stav. 1. ZPP, kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić