.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5025/2019
24.09.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, u parnici tužioca DOO „AA“ iz ..., koga zastupa Jan Hrček, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi utvrđenja diskriminacije i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3223/19 od 22.08.2019. godine, u sednici održanoj 24.09.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3223/19 od 22.08.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 2520/18 od 28.03.2019. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je povučena tužba u delu zahteva kojim je tražena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.000.000,00 dinara sa zateznom kamatom od 08.04.2015. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se utvrdi da su Privredni sud u Kragujevcu u predmetu III P 262/10 i Prvi osnovni sud u Beogradu u predmetu 34. P. 33432/13 diskriminatorski postupali prema tužiocu DOO „AA“ iz .... Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se obaveže tužena Republika Srbija da tužiocu DOO „AA“ iz ... na ime naknade materijalne štete isplati 1.688.918,55 dinara zajedno sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na iznose sa kamatom bliže opisane u tom delu izreke, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 33.000,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu P 2520/18 od 28.05.2019. godine, odbijen je predlog tužioca za donošenje dopunske presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3223/19 od 22.08.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba protiv prvostepene presude je odbijena i navedena presuda u pobijanom delu i u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev i odlučeno o troškovima postupka potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja i navedeno rešenje potvrđeno.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac DOO „AA“ je osnovan 25.03.1992. godine. Direktor tužioca je BB koji se izjašnjava kao ... po nacionalnosti. Protiv tužioca je vođen izvršni postupak pred Privrednim sudom u Novom Sadu P 262/10 koji je pravnosnažno okončan, tako što je tužilac obavezan na isplatu određenog novačnog iznosa. Protiv ove prvostepene odluke tužilac je izjavio žalbu koja je odbijena presudom Privrednog apelacionog suda Pž 7284/10 od 24.02.2011. godine. Protiv ove presude tužilac je podneo predlog za ponavljanje postupka koji je odbijen kao i ustavnu žalbu koja je odbačena. Republički javni tužilac je obavestio DOO „AA“ da nema uslova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedenih presuda. Tužilac je vodio i parnični postupak pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P 33432/13 koji je pravnosnažno okončan odbijanjem tužbenog zahteva. Predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici je utvrđenje diskriminatorskog ponašanja organa tužene koje je motivisano nacionalnom pripadnošću njegovog zakonskog zastupnika i vlasnika. U prvostepenoj odluci detaljno je opisan tok postupka pred Privrednim sudom u Novom Sadu i Prvim osnovnim sudom u Beogradu od sadržine tužbe do donošenja pravnosnažne odluke.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.
Pojam diskriminacije i diskriminatorsko postupanje definisani su Zakonom o zabrani diskriminacije u članu 2. stav 1. tačka 1. Glavno obeležje diskriminacije jeste neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje u istim ili sličnim situacijama.
U ovom slučaju, tužilac je nezadovoljan odlukama koje su donete u postupku koji je vođen protiv njega (Privredni sud u Novom Sadu) odnosno u postupku koji je on inicirao (Prvi osnovni sud u Beogradu). Po pravilnom zaključku nižestepenih sudova sudovi su prema članu 142. stav 2. Ustava RS samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata kada je to predviđeno zakonom, opšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora dok je po članu 145. stav 4. Ustava propisano da sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku. Zbog toga postupanje suda i sudske odluke mogu biti preispitivani u postupku po pravnim lekovima, koje je tužilac u konkretnoj situaciji i koristio. Nezadovoljstvo donetim sudskim odlukama ne može predstavljati akt diskriminacije jer sudska odluka ne može predstavljati akt diskriminacije niti postupanje sudova prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu može biti diskriminatorsko u smislu Zakona o diskriminaciji.
Predmet tužbenog zahteva o kome je nižestepenim presudama i odlučeno (stavom drugim) traženo je da se utvrdi da su Privredni sud u Kragujevcu u predmetu III P 262/10 i Prvi osnovni sud u Beogradu u predmetu 34. P. 33432/13 diskriminatorski postupali prema tužiocu DOO „AA“ iz ..., pa nisu osnovani revizijski navodi da tužilac nije tražio ovakvo utvrđenje.
Nisu osnovani revizijski navodi tužioca da prilikom odlučivanja o njegovom tužbenom zahtevu sudovi nisu cenili okolnost da je u pitanju povreda načela jednakog postupanja u navedenim predmetima, povreda ravnopravnosti stranaka u postupku, povreda načela kontradiktorne rasprave i povreda načela traženja istine, jer je na ove povrede u navedenim postupcima tužilac mogao ukazati u redovnom toku postupka putem redovnog pravnog leka (žalbe) ili vanrednog pravnog leka (revizije), što tužilac nije učinio. Eventualno navedeni propusti na koje tužilac ukazuje mogli su predstavljati neku od povreda odredaba parničnog postupka, ali isti ne predstavljaju elemente diskriminacije u smislu Zakona o zabrani diskriminacije.
Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
