.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5032/2019
12.12.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mile Rankić advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi produženja izdržavanja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 445/19 od 29.08.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 12.12.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 445/19 od 29.08.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P2 108/19 od 22.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja AA tražila da se obaveže tuženi BB da doprinosi njenom izdržavanja sa 20% od svoje redovne mesečne zarade koju ostvaruje, umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, počev od 17.04.2019. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće, svakog prvog do petog u mesecu za prethodni mesec uplatom na označeni tekući račun tužilje. Stavom drugim izreke, ukinuta je obaveza tuženog određena rešenjem P2 108/19 od 18.04.2019. godine. Stavom trećim izreke odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 445/19 od 29.08.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P2 108/19 od 22.07.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiljina revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P2 567/11 od 14.04.2014. godine razveden je brak stranaka zaključen 08.09.2007. godine i obavezan tuženi da u trajanju od pet godina izdržava tužilju plaćanjem iznosa od 10.000,00 dinara mesečno. Istom presudom odlučeno je da će tuženi samostalno vršiti roditeljsko pravo u odnosu na maloletno dete stranaka, rođeno ... godine. Sudskom odlukom nije utvrđena obaveza tužilje da izdržava maloletno dete. Tužilja od ...-te godine boluje od ..., a tokom 2007. godine ispoljili su se i prvi znaci izmenjenog psiho-fizičkog funkcionisanja, usled kojih je hospitalno lečena. Kod tužilje je ustanovljena laka duševna zaostalost - značajni poremećaj ponašanja koji zahteva tretman, a njeno zdravstveno stanje je takvo da ona nije u mogućosti da radi. Tužilja živi u zajedničkom domaćinstvu sa roditeljima i bratom, na porodičnom imanju. Tuženi je zaposlen i živi sa sinom, majkom i bratom.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je, primenom člana 6. stav 1, člana 151, člana 163. i člana 266. Porodičnog zakona odbio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, produženje izdržavanja tužilje bila bi očigledna nepravda kako prema zajedničkom maloletnom detetu stranaka koje izdržava isključivo tuženi, tako i prema samom tuženom, imajući u vidu dužinu trajanja braka (faktički četiri godine, a formalno nepunih sedam godina) i činjenicu da tužilja živi na imanju koje njena porodica - roditelji i brat obrađuju, koji takođe imaju zakonsku obavezu da je izdržavaju.
Drugostepeni sud je prihvatio razloge kojim je obrazložena odluka prvostepenog suda o tužbenom zahtevu, ali je naveo još jedan razlog zbog kojeg je tužbeni zahtev neosnovan. Po shvatanju tog suda, tužba za produženje izdržavanja mora se podneti pre isteka roka u kojem je određeno trajanje izdržavanja, što tužilja nije učinila jer je vreme trajanja izdržavanja od pet godina isteklo 14.04.2019. godine a tužba u ovom sporu je podneta 17.04.2019. godine.
Izjavljenom revizijom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Odredbom člana 167. stav 1. tačka 1. Porodičnog zakona propisano je da izdržavanje prestaje kada istekne vreme trajanja izdržavanja. Pravnosnažnom presudom P2 567/11 od 14.04.2019. godine određena je obaveza tuženog da izdržava tužilju u trajanju od pet godina. Vreme trajanja izdržavanja određeno navedenom presudom isteklo je 14.04.2019. godine. Istekom vremena trajanja izdržavanje je prestalo po samom zakonu. Izdržavanje koje je prestalo ne može se produžiti iz razloga predviđenih članom 163. stav 3. Porodičnog zakona. Zbog toga je pravilno shvatanje drugostepenog suda da se tužba za produženje izdržavanja u smislu navedene odredbe mora podneti do isteka vremena trajanja izdržavanja. Tužilja je tužbu za produženje trajanja izdržavanja podnela po proteku određenog vremena trajanja izdržavanja, odnosno kada je izdržavanje već prestalo, pa je zato njen tužbeni zahtev iz tog razloga neosnovan.
Zbog toga su bez značaja drugi navodi revizije o pogrešnoj primeni člana 151. stav 2. Porodičnog zakona, na osnovu kojeg je zaključeno da bi produženje izdržavanja bila očigledna nepravda za tuženog.
Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Tužilja nije uspela u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka, zbog čega je primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 153. stav 1. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
