Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1291/2019 od 16.05.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je našao da revizija tužioca nije osnovana (u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom i trećem izreke).

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su 15.04.2002. godine zaključili Ugovor o osnivanju ortačkog društva za trgovinu, proizvodnju i usluge „BB i drugi – Servis ...“ Bor, na neodređeno vreme, kojim su utvrdili da su ovo ortačko društvo osnovali sa jednakim udelima i podelom dobiti od po 50%, uz regulisanje ostalih prava i obaveza ugovarača. Utvrđeno je da je rešenjem Agencije za privredne registre od 13.06.2005. godine, usvojen zahtev podnosioca registracione prijave da se u Registar privrednih subjekata registruje promena podataka Ortačko društvo „BB i drugi – Servis ...“ .... i upisuje promena pravne forme, tako što se na osnovu Aneksa ugovora o osnivanju OD „BB i drugi – Servis ...“ ... od 02.06.2005. godine menja naziv i upisuje DOO za trgovinu, proizvodnju i usluge „Servis ...“ iz ... . Presudom Privrednog suda u Zaječaru P 90/16 od 25.04.2016. godine (koja je pravnosnažna) odbačena je tužba tužioca prema ovde tuženom kojim je tražio da se utvrdi da je raskinut ugovor o osnivanju Ortačkog društva za trgovinu, proizvodnju i usluge „BB i drugi – Servis ...“ ... i odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se raskine navedeni ugovor. Utvrđeno je i da se tuženi DOO za trgovinu, proizvodnju i usluge „Servis ...“ ... kod Agencije za privredne registre i dalje vodi pod ovom nazivom kao aktivno privredno društvo.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi pravo susvojine u udelu od ½ na nepokretnostima i pokretnim stvarima, bliže određenim u izreci, pravilno zaključivši da iste čine imovinu tuženog DOO za trgovinu, proizvodnju i usluge „Servis ...“ ...

Naime, odredbom člana 8. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 125/2004, važećeg u vreme upisa u registar), propisano je da privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u Registar koji se vodi na način propisan zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, članom 115. stav 1. istog zakona propisano je da član društva s ograničenom odgovornošću stiče udeo u osnovnom kapitalu društva srazmerno vrednosti uloga, a članom 181. istog zakona propisano je u kojim slučajevima prestaje društo sa ograničenom odgovornošću. Odredbom člana 428. istog zakoga propisano je da se promena pravne forme privrednog društva registruje i objavljuje (stav 1), da posle promene pravne forme privredno društvo nastavlja da posluje kao isto pravno lice, ali druge pravne forme (stav 2).

Saglasno navedenom, privredno društvo kao samostalni pravni subjekt, ima sopstvenu imovinu, odvojenu od imovine članova društva, koja kao takva egzistira sve dok privredno društvo postoji, dok član društva može imati udeo u toj imovini. U konkretnom slučaju, utvrđeno je da su tužilac i tuženi 15.04.2002. godine zaključili Ugovor o osnivanju ortačkog društva za trgovinu, proizvodnju i usluge „BB i drugi – Servis ...“ ..., kojim su utvrdili da su ovo ortačko društvo osnovali sa jednakim udelima i podelom dobiti od po 50%, da je rešenjem Agencije za privredne registre od 13.06.2005. godine, u Registar privrednih subjekata registrovana promena podataka Ortačko društvo „BB i drugi – Servis ....“ ... i upisana promena pravne forme tako što se menja naziv i upisuje DOO za trgovinu, proizvodnju i usluge „Servis ...“ iz ..., kao i da se tuženi DOO „Servis ...“ ... kod Agencije za privredne registre i dalje vodi pod ovom nazivom kao aktivno privredno društvo. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da nepokretnosti i pokretne stvari koje su predmet tužbenog zahteva čine imovinu tuženog DOO za trgovinu, proizvodnju i usluge „Servis ...“ ... . Naime, promena pravne forme podrazumeva pretvaranje postojeće pravne forme privrednog društva u novu pravnu formu propisanu Zakonom o privrednim društvima, a ovo je vrsta promene u kojoj ne dolazi do prenosa imovine i u kojoj učestvuje samo jedno pravno lice. Dakle, postojeći privredni subjekt biva transformisan iz jedne pravne forme u drugu izabranu. Iz ovoga sledi da promena pravne forme društva ne utiče na pravni subjektivitet tog društva, što u praksi znači da je društvu omogućen kontinuitet u njegovom poslovanju. Kako je u konkretnom slučaju utvrđeno da je tuženi DOO „Servis ...“ aktivan privredni subjekt, to okolnost da je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost osnivačkog akta ovog privrednog društva, odnosno akta na osnovu kog je izvršena promena pravne forme iz ortačkog u društvo sa ograničenom odgovornošću, ne može biti od uticaja na pravo koje tužilac potražuje u ovoj pravnoj stvari, budući da nepokretnosti i pokretne stvari čine imovinu tuženog DOO za trgovinu, proizvodnju i usluge „Servis ...“ ..., kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi.

Suprotno navodima revizije, tuženi DOO „Servis ...“ ima pravni subjektivitet odvojen od ličnosti njegovog vlasnika i kao takav predstavlja poseban subjekt koji je nosilac prava i obaveza nezavisno od toga ko je njegov osnivač, a pravni subjektivitet preduzeće stiče upisom u sudski registar. Stoga se udeo u sticanju imovine ne može utvrđivati u odnosu na konkretne stvari koje predstavljaju imovinu privrednog društva, odnosno ne može biti predmet tužbenog zahteva svojina na konkretnoj imovini privrednog društva. Imajući u vidu navedeno, te pretpostavku da privredno društvo postoji sve dok je kao takvo upisano u Registar, a punovažnost registracije privrednog društva, odnosno punovažnost nastanka privrednog subjekta, može se ispitivati samo u posebnom postupku koji je propisan članom 33. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre (a na isti način je bilo regulisano i odredbom člana 69: Zakona o registraciji privrednih subjekata – “Sl. glasnik RS” br. 55/04 i 61/05), a u konkretnom slučaju tužilac tužbom za utvrđenje nije tražio da se utvri da je registracija podataka o privrednom subjektu, uključujući registraciju njegovog osnivanja ništava, a takođe nije nastupio ni neki drugi osnov za prestanak ovog privrednog subjekta propisanog članom 181. Zakona o privrednim društvima, a koji bi vodio eventualnoj podeli imovine tuženog DOO „Servis ...“, odnosno imovine ortačkog društva koji je pravni prethodnik tuženog DOO „Servis ...“, to i po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne postoji pravni osnov za podelu imovine DOO „Servis ...“ koju tužilac traži u ovoj parnici. Stoga je pravilna odluka nižestepenih sudova kojim je odbijen tužbeni zahtev tužica.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je našao da u preostalom delu revizija tužioca nije dozvoljena.

U konkretnom slučaju, rešenjem kojim se prvostepeni sud oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po tužbi tužioca kojom je tražio da se prema tuženom utvrdi da je raskinut ugovor o osnivanju ortačkog društva za trgovinu, proizvodnju i usluge „BB i drugi – Servis...“ ..., overen kod Opštinskog suda u Boru Ov .../... od 15.04.2002. godine ili da se ovaj isti ugovor raskine, postupak se ne okončava, već je reč o procesnim odlukama suda, pa imajući u vidu da je revizija izjavljena protiv odluke kojom se postupak pravnosnažno ne okončava, to je Vrhovni kasacioni sud je našao da u preostalom delu revizija tužioca nije dozvoljena, pa je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić