U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i maloletne BB iz ..., koju zastupa zakonski zastupnik majka VV iz ..., čiji je punomoćnik Goran Todorović, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., koga zastupa punomoćnik Bratislav Savić, advokat iz ..., radi zakonskog izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 61/2019 od 15.05.2019. godine, u sednici veća od 12.12.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 61/2019 od 15.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P2 288/17 od 20.06.2018. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca, te je izmenjena pravnosnažna presuda Opštinskog suda u Paraćinu P 427/07 od 06.11.2007. godine i to u stavu 4. izreke, u delu koji se odnosi na plaćanje doprinosa za izdržavanje maloletnih AA i BB, oboje iz ..., te se obavezuje tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje svoje dece plaća po 10.000,00 dinara mesečno, odnosno ukupno 20.000,00 dinara mesečno počev od 11.03.2016. godine pa nadalje, najkasnije do 05. u mesecu za tekući mesec, dok se ta obaveza ne izmeni, a pod pretnjom izvršenja. U preostalom iznosu do tužbom traženih 40.000,00 dinara, tužbeni zahtev tužilaca je odbijen kao neosnovan. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 61/2019 od 15.05.2019. godine, koja je doneta po održanoj raspravi pred tim sudom, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Prokuplju P2 288/17 od 20.06.2018. godine, a tuženi je obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje tužioca AA plaća mesečno po 10.000,00 dinara, a za zakonsko izdržavanje maloletne BB po 8.000,00 dinara mesečno, sve počev od 11.03.2016. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski razlozi do 05. u mesecu za tekući mesec uplatom na ruke AA, odnosno zakonskom zastupniku maloletne BB, a na taj način se menja pravnosnažna presuda Opštinskog suda u Paraćinu P 427/07 od 06.11.2007. godine u stavu 4. izreke u delu koji se odnosi na plaćanje doprinosa za izdržavanje AA i maloletne BB, oboje iz ... . Preko dosuđenog iznosa, a do traženih po 20.000,00 dinara mesečno za zakonsko izdržavanje tužilaca, tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 3. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, niti povreda postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju revizija ukazuje jer je drugostepeni sud, ukidajući prvostepenu presudu po održanoj raspravi, sankcionisao sve eventualne povrede postupka koje su učinjene pred prvostepenim sudom.

Prema činjeničnom stanju koje je drugostepeni sud utvrdio nakon održane rasprave, pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Paraćinu P 427/07 od 06.11.2007. godine razveden je brak između ovde tuženog i majke tužilaca pri čemu je roditeljsko pravo nad decom povereno majci VV. Istom presudom tuženi je obavezan da na ime zakonskog izdržavanja u to vreme maloletne dece AA i BB plaća po 5.000,00 dinara počev od 06.11.2007. godine pa ubuduće. U to vreme tužilac AA je pohađao treći razred osnovne škole, dok je maloletna BB išla u predškolsko. Potrebe maloletne dece tada su utvrđene na iznos od po 10.000,00 dinara mesečno. Majka tužilaca nije bila u radnom odnosu, a primala je dečji dodatak od 250 evra mesečno, dok je tuženi bio vlasnik poljoprivredne apoteke i skladišta robe i ostvarivao mesečnu zaradu od 16.000,00 dinara mesečno. Pored toga, ostvarivao je pravo na dnevnice, a od imovine je posedovao lokal u ..., poslovni lokal na pijaci i poljoprivredno imanje. Sada je tužilac AA punoletan i student je prve godine ... fakulteta u ... . Od ranije donete odluke do sada potrebe ovog tužioca su povećane kako vezano za obrazovanje, tako i kada se radi o ishrani, garderobi, higijeni i slično. Maloletna BB je sada učenica ... škole i njene potrebe su u odnosu na ranije povećane i to u pogledu kupovine udžbenika, ekskurzije, ishrane, higijene i slično. Majka tužilaca je nezaposleno lice i ostvaruje povremene prihode radeći u ... . Tuženi je vlasnik radnje STR ''DD'' ... i vlasnik je poslovnog prostora u kome se delatnost obavlja. Radnju izdaje trećem licu, a tužilac je neophodno stručno lice u obavljanju delatnosti. Prihode ostvaruje u skladu sa sporazumom koji je zaključio sa licem kome je izdao prostor i isti se menjaju od 15.000,00 dinara do 46.000,00 dinara mesečno. Od nepokretne imovine poseduje kuću na selu i stan u ... . Radnja je ostvarila dobit u 2015. i 2016. godini u iznosu koji je naveden u presudi, a tuženi je sa ĐĐ bankom 2013. godine zaključio ugovor o dugoročnom kreditu za održavanje likvidnosti u visini od 20.000 evra, a sa EE bankom ugovor o kreditu na iznos od 600.000,00 dinara sa namerom održavanja likvidnosti na tekućem računu tuženog. Tuženi ima i zaključen ugovor o studiranju na doktorskim studijama sa Univerzitetom u Beogradu ... fakultetom. Imajući u vidu navedeno drugostepeni sud nalazi da su se od donošenja ranije presude promenile okolnosti koje utiču na potrebe tužilaca za zakonskim izdržavanjem, te samim tim i na izmenu obaveze tuženog da u tom zakonskom izdržavanju učestvuje. Sadašnje potrebe tužilaca su 20.000,00 dinara za AA, a za maloletnu BB oko 16.000,00 dinara. Polazeći od svega napred navedenog, sud je i obavezao tuženog da u izdržavanju učestvuje sa iznosima koji su navedeni.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'' broj 18/2005) je propisano da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta ranija presuda. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, pravilno je zaključio nižestepeni sud da su se u konkretnom slučaju promenile okolnosti koje utiču na povećanje potreba za izdržavanjem tužilaca. Kod nesporne činjenice da tužioci po članu 154. stav 1. odnosno članu 155. istog zakona imaju pravo na zakonsko izdržavanje od tuženog prema svojim potrebama i mogućnostima tuženog u skladu sa članom 160. Porodičnog zakona, pravilno je odlučeno nižestepenom odlukom kada je tuženi obavezan da u izdržavanju tužilaca učestvuje sa iznosima koji su određeni. Sud je prilikom utvrđivanja potrebe za izdržavanjem tužilaca išao ispod minimalne sume izdržavanja iz člana 160. stav 1. Porodičnog zakona, pa je u situaciji kada majka tužilaca nema stalne prihode već ostvaruje povremeno primanja radeći u Švedskoj, a tuženi poseduje imovinu i ima stalna mesečna primanja, obavezao tuženog da u izdržavanju učestvuje sa istim iznosom kao i majka. U takvoj situaciji se ne može prihvatiti tvrdnja revizije da sud nije vodio računa o imovinskim prilikama tuženog odnosno da nije vodio računa i da je majka dužna da učestvuje u zakonskom izdržavanju dece. Potpuno je jasno da će od iznosa koji tuženi bude plaćao do utvrđenih potreba dece upravo majka obezbeđivati sredstva za izdržavanje.

S obzirom da se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost nižestepene odluke, to je i odlučeno kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić