U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mile Petković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Zaječaru, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1489/21 od 18.05.2021. godine, u sednici održanoj 10.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

Delimično se USVAJA revizija tužioca i presuđuje:

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 1489/21 od 18.05.2021. godine u delu stava 2. izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev za iznos od 90.000,00 dinara na ime povrede prava ličnosti – časti i ugleda, slobode i straha, tako što se žalba tužene ODBIJA i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Boru P 528/20 od 09.02.2021. godine u stavu 1. izreke.

U preostalom delu revizija tužioca se ODBIJA kao neosnovana.

Svaka stranka snosi svoje troškove revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Boru P 528/20 od 09.02.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca protiv tužene i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode za vreme provedeno u pritvoru u periodu od 09.04.2017. do 28.04.2017. godine isplati po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti, ugleda, slobode, prava ličnosti i za strah ukupan iznos od 190.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 09.02.2021. godine (dan presuđenja) do konačne isplate u roku od 15 dana, dok je višak tužbenog zahteva preko dosuđenog a do tužbom traženog iznosa od 1.900.000,00 dinara za pretrpljeni strah i tužbom traženih iznosa zbog povrede časti 100.000,00 dinara, zbog povrede ugleda 100.000,00 dinara, zbog povrede slobode 100.000,00 dinara, zbog povrede prava ličnosti 100.000,00 dinara, kao i tužbeni zahtev za pretrpljeni strah od dana lišenja slobode – pritvora 09.04.2017. godine do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka 19.02.2018. godine u iznosu od 500.000,00 dinara, a do tužbom ukupno traženih 2.800.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete za sastav zahteva za naknadu štete Ministarstvu pravde od 03.10.2019. godine isplati iznos od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe 20.07.2020. godine do konačne isplate, u roku od 15 dana, dok je višak tužbenog zahteva preko dosuđenog a do tužbom traženih 16.500,00 dinara i sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 61.990,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate u roku od 15 dana.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1489/21 od 18.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Boru P 528/20 od 09.02.2021. godine u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode za vreme provedeno u pritvoru u periodu od 09.04.2017. do 28.04.2017. godine isplati po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti, ugleda, slobode, prava ličnosti i za strah ukupan iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 09.02.2021. godine počev od dana presuđenja do konačne isplate u roku od 15 dana, dok je za višak tužbenog zahteva preko dosuđenog a do tužbom traženog iznosa od 1.900.000,00 dinara za pretrpljeni strah i tužbom traženih iznosa zbog povrede časti 100.000,00 dinara, zbog povrede ugleda 100.000,00 dinara, zbog povrede slobode 100.000,00 dinara, zbog povrede prava ličnosti 100.000,00 dinara, kao i tužbeni zahtev za pretrpljeni strah od dana lišenja slobode – pritvora 09.04.2017. godine do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka 19.02.2018. godine u iznosu od 500.000,00 dinara, a do tužbom ukupno traženih 2.800.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, odbijen kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o osnovanosti revizije u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je dana 09.04.2017. godine lišen slobode od strane MUP-a RS PU Bor zbog sumnje da je izvršio krivično delo nasilje u porodici. Osnovni sud u Boru mu je odredio pritvor koji je trajao sve do 28.04.2017. godine kada je pritvor ukinut. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Boru K 188/17 od 19.02.2018. godine tužilac je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZS. Veštačenjem od strane veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da je tužilac zbog lišenja slobode i tokom boravka u pritvoru trpeo strah srednjeg intenziteta od trenutka saopštenja da će biti priveden. Tokom saslušanja kod sudije i tokom smeštanja u pritvor i u daljem toku je trpeo strahove malog intenziteta i povremeno srednjeg intenziteta. Imao je osećaj bespomoćnosti, osećaj ogorčenja zbog situacije u kojoj se našao i osećaj da mu je učinjena nepravda. Osećao je tugu i žalost, a brinuo je o stanju majke koja je stara i bolešljiva. Nakon donošenja presude kojom je oslobođen krivične odgovornosti podneo je zahtev Ministarstvu pravde za naknadu štete van suda, ali mu u tom zahtevu nije udovoljeno.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju polazeći od odredbe člana 200. stav 2. ZOO prvostepeni sud je ocenio da je tužbeni zahtev tužioca delimično osnovan. Tužilac je bio u pritvoru ukupno 19 dana. Trpeo je određene duševne bolove, povređen mu je čast i ugled, a osećao je i određeni strah. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Boru K 188/17 od 19.02.2018. godine tužilac je pravnosnažno oslobođen da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret. Shodno tome, tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti. Imajući u vidu okolnosti slučaja dužinu i intenzitet trajanja tih duševnih bolova prvostepeni sud je visinu nematerijalne štete opredelio na iznos od 190.000,00 dinara, nalazeći da taj iznos predstavlja dovoljnu satisfakciju tužiocu za povredu koju je pretrpeo.

U pogledu naknade materijalne štete, sud je tužiocu priznao iznos od 6.000,00 dinara na ime stručnog sastava zahteva Ministarstvu pravde za naknadu štete u vansudskom postupku.

U preostalom delu zahtev tužioca u pogledu naknade nematerijalne i materijalne štete, sud je odbio kao neosnovan. Prvostepeni sud nalazi da tužiocu zbog neosnovanog lišenja slobode shodno članu 200. stav 2. ZOO pripada jedinstveni vid naknade štete koji obuhvata sve štetne posledice nematerijalne prirode vezano za ličnost oštećenog proistekle iz neosnovanog lišenja slobode, koja se dosuđuje u jedinstvenom iznosu. Za preostali deo zahteva za naknadu materijalne štete do 16.500,00 dinara sud je našao da je zahtev neosnovan.

Drugostepeni sud je našao da je prvostepeni sud pravilno zaključio da tužilac ima pravo na traženu naknadu kako nematerijalne tako i materijalne štete. Međutim, vezano za visinu opredeljene naknade nematerijalne štete drugostepeni sud nalazi da je ista previsoko opredeljena i istu smanjuje na iznos od 100.000,00 dinara. U preostalom delu zahtev tužioca je odbio kao neosnovan. Pri tome ocenio je da je prvostepeni sud tužiocu pravilno dosudio visinu materijalne štete.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je u pogledu ocene visine naknade nematerijalne štete tužiocu, pogrešno primenio materijalno pravo. Vrhovni kasacioni sud nalazi, da imajući u vidu okolnosti slučaja, tužiocu treba priznati naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode u visini koju je pravilno opredelio prvostepeni sud, tj. u visini od 190.000,00 dinara. Taj iznos naknade nematerijalne štete predstavlja satisfakciju koja treba da nadomesti tužiocu sve patnje koje je pretrpeo zbog neosnovanog lišenja slobode. Zato je drugostepena presuda u tom delu preinačena i potvrđena presuda prvostepenog suda u odnosu na dosuđeni novčani iznos po tom osnovu.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

U pogledu naknade nematerijalne i materijalne štete u preostalom iznosu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno ocenili da je zahtev tužioca neosnovan. U tom delu su dati pravno validni razlozi. Stoga je revizija tužioca u tom delu neosnovana.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Tužilac nije tražio troškove revizijskog postupka, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić