Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 4030/24 od 17.12.2024. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i trećem izreke. Odluka o troškovima postupka sadržana u stavu četvrtom izreke prvostepene presude je preinačena, a tužilac obavezan da tuženom na ime troškova postupka naknadi iznos od 76.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Ocenjujući dozvoljenost revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23) Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud je zaključio da u ovoj parnici ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pravnosnažna presuda kojom su odbijeni tužbeni zahtevi je zasnovana na razlozima da se tuženi označen u tužbi ne bavi delatnošću prodaje, niti snabdevanja električnom energijom, već je to u nadležnosti JP Elektroprivreda Srbije, Ogranak EPS snabdevanje, da je objekat tužioca samovlasno priključen na mrežu i električna energija u tom objektu se neovlašćeno koristi, a da se u sudskom postupku ne može zahtevati priključenje na distributivnu mrežu, već se izdavanje odobrenja za priključenje može ostvariti u upravnom postupku, u skladu sa članom 3. Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanju električnom energijom.

Cilj posebne revizije nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od opšteg (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Prema sadržini tražene pravne zaštite i razlozima presuđenja, navedeno u ovom postupku nije slučaj. Navodima revidenta ukazuje se na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, kao i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a takvi revizijski navodi nisu pravno relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu radi utvrđenja i činidbe 15.12.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu je 10.000,00 dinara.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Sporovima male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, a tužilac je u tužbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja određenog zahteva primi određeni novčani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 1.). Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koji je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.).

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Imajući u vidu označenu vrednost predmeta spora 10.000,00 dinara, prema odredbi člana 468. Zakona o parničnom postupku pobijana presuda je doneta u sporu male vrednosti, te revizija nije dozvoljena, prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković