U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Danijele Nikolić i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA advokata iz ... protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, Viši sud u Smederevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Odeljenje u Požarevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6273/20 od 23.12.2020. godine, u sednici veća održanoj 19.05.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6273/20 od 23.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani P 495/18 od 11.06.2020. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 495/18 od 14.08.2020. godine, u prvom stavu izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 1.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.06.2020. godine do isplate. U drugom stavu izreke odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 1.000.000,00 dinara do traženog iznosa od 1.400.000,00 dinara kao neosnovan. U trećem stavu izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 93.620,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6273/20 od 23.12.2020. godine, u prvom stavu izreke potvrđena je prvostepena presuda u delu prvog stava izreke kojim je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.06.2020. godine do isplate, i žalba tužene je u navedenom delu odbijena kao neosnovana. U drugom stavu izreke preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu prvog stava izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati još i iznos od 900.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.06.2020. godine do isplate. U trećem stavu izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u trećem stavu izreke prvostepene presude tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 63.800,00 dinara. U četvrtom stavu izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac se nalazio u pritvoru u Kazneno-popravnom zatvoru Požarevac – Zabela od 13.07.2007. godine u 21,00 čas do 17.07.2007. godine u 12,35 časova. Pritvor mu je bio određen rešenjem MUP-a Policijske uprave Smederevo KU 200/07LS109/07 od 13.07.2007. godine zbog postojanja osnovne sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 2. u vezi stava 1. KZ i navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. tada važećeg KZ. Nalogom Okružnog suda u Smederevu KIO 15/07 od 17.07.2007. godine tužiocu je ukinut pritvor i isti je pušten na slobodu 17.07.2007. godine u 12,35 časova. O lišenju slobode nije bila obaveštena Advokatska komora, s obzirom da je tužilac bio advokat niti mu je omogućen kontakt sa porodicom. Pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Smederevu K 20/15 od 24.02.2015. godine krivični postupak protiv tužioca kao okrivljenog je obustavljen zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Tužilac je tuženoj podneo zahtev za postizanje sporazuma o naknadi štete zbog neosnovanog lišenja slobode o kojem nije odlučivano. Pribavljeno je i mišljenje sudskog veštaka neuropsihijatra iz koga proizilazi da je tužilac usled boravka u pritvoru pretrpeo duševne bolove jakog inteziteta zbog povrede slobode, časti i ugleda u trajanju od dva meseca, a srednjeg inteziteta u trajanju od još dva meseca.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete za duševne bolove zbog povrede časti, ugleda, slobode i prava ličnosti, prouzrokovanih neosnovanim lišenjem slobode, preko iznosa od 100.000,00 dinara, a do 1.000.000,00 dinara,.

Odredbom člana 560. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik SRJ“ broj 70/2001 ... „Službeni glasnik RS“ 58/2004 ... 49/2007), koji je bio na snazi u vreme štetnog događaja, propisano je da pravo na naknadu štete pripada i licu koje je bilo u pritvoru, a nije došlo do pokretanja krivičnog postupka, ili je postupak obustavljen pravnosnažnim rešenjem, ili je pravnosnažnom presudom oslobođeno od optužbe ili je optužba odbijena. Pravo na naknadu štete po ovoj odredbi zavisi od ishoda postupka, pa oštećeni ima pravo na naknadu štete ukoliko je postupak obustavljen pravnosnažnim rešenjem, iako je pritvor bio zakonito određen.

Odredbom člana 584. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/2011 ... 35/2019), propisano je da se neosnovano lišenim slobode smatra lice koje je bilo lišeno slobode, a nije došlo do pokretanja postupka, ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena, ili je postupak pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom, dok je odredbom člana 18. istog zakonika propisano da licu neosnovano lišenom slobode pripada pravo na naknadu štete.

Prvostepeni sud je ocenio da tužiocu na osnovu odredbe člana 18. i 584. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku pripada pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode.

Kako se, u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, naknada štete dosuđuje s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja, a imajući u vidu svrhu naknade nematerijalne štete, pravilna je odluka o visini naknade u pobijanoj presudi. Uzimajući u obzir sve relevantne činjenice koje su od uticaja na odmeravanje visine naknade, kao i cilj kome naknada nematerijalne štete služi (član 200. stav 2. ZOO), Vrhovni kasacioni sud nalazi da je iznos koji je tužiocu dosuđen pobijanom odlukom pravilno i adekvatno odmeren i predstavlja pravičnu naknadu ovog vida nematerijalne štete. Pravična naknada nematerijalne štete predstavlja oblik otklanjanja štetnih posledica i sastoji se u isplati sume novca, kao satisfakciji za pretrpljenu nematerijalnu štetu, da bi se kod oštećenog uspostavila psihička i emotivna ravnoteža koja je postojala pre štetnog događaja, u meri u kojoj je to moguće. Pri tom, pravična novčana naknada ne sme biti cilj, već mora biti sredstvo za ublažavanje pretrpljene nematerijalne štete, niti sme pogodovati težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i svrhom (podsticanje lukrativnih motiva ili komercijalizacija ličnih dobara).

Pri tom je drugostepeni sud za svoju odluku dao jasne i potpune razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, zbog čega su suprotni navodi revizije neosnovani.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić