Rev 5056/2018 3.1.5.2.4

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5056/2018
04.07.2019. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vlastimir Janković advokat iz ..., protiv tuženog Grada Beograda – Sekretarijat za imovinsko pravne poslove- Sektor za poslovni prostor čiji je zakonski zastupnik Gradsko pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi iseljenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1885/18 od 04.04.2018. godine, u sednici veća održanoj 04.07.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1885/18 od 04.04.2018. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1885/18 od 04.04.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilja za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 2235/14 od 06.12.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje AA, pa je utvrđeno da je u celosti ništav ugovor o zakupu br. .../....-... od 22.09.1997. godine zaključen između nje i Grada Beograda – Direkcije za poslovni prostor, čiji je pravni sledbenik tuženi Grad Beograd – Sekretarijat za imovinsko pravne poslove- Sektor za poslovni prostor. Stavom drugim izreke je usvojen tužbeni zahtev tužilje AA pa je obavezan tuženi da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 922.631,20 dinara sa pripadajućom kamatom na mesečne iznose navedene u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke je usvojen tužbeni zahtev tužilje BB pa je utvrđeno da je u celosti ništav ugovor o zakupu br. ... od 20.02.1998. godine zaključen između nje i Grada Beograda – Direkcije za poslovni prostor, čiji je pravni sledbenik tuženi. Stavom četvrtim izreke je usvojen tužbeni zahtev tužilje BB pa je obavezan tuženi da joj na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 1.305.400,88 dinara sa pripadajućom kamatom na pojedinačne mesečne iznose navedene u tom stavu izreke, a stavom petim izreke je obavezan tuženi da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 669.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž 1885/18 od 04.04.2018. godine, stavom prvim izreke, preinačio prvostepenu presudu u stavu prvom i trećem izreke i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA da se utvrdi da je u celosti ništav navedeni ugovor o zakupu zaključen između nje i tuženog odnosno pravnog prethodnika tuženog i da se utvrdi da je u celosti ništav navedeni ugovor o zakupu zaključen između tužilje BB i pravnog prethodnika tuženog kao neosnovan. Stavom drugim izreke je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu četvrtom i petom izreke, a stavom trećim izreke je preinačena prvostepena presuda u stavu drugom izreke pa je odbijen tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime stečenog bez osnova isplati iznos od 81.536,72 dinara za naznačeni period sa traženom zakonskom zateznom kamatom a potvrđena je u preostalom delu stava drugog izreke za iznos od 841.094,48 dinara sa dosuđenom zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos za naznačeni period i u tom delu je žalba tuženog odbijena kao neosnovana.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je blagovremeno sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilje su dostavile odgovor na reviziju.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom sporu nisu ispunjeni uslovi predviđeni navedenom odredbom da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, imajući u vidu razloge iz kojih je usvojen tužbeni zahtev.

Iz navedenih razloga je odlučeno kao u pravom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...55/14, koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. tog zakona), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 09.05.2007. godine a rešenjem Apelacionog suda Beogradu od 14.03.2014. godine je ukinuta prvostepena presuda i predmet je vraćen na ponovno odlučivanje. Pravnosnažna drugostepena presuda je doneta 04.04.2018. godine.

Kako vrednost predmeta spora u svakom od revizijom pobijanih tužbenih zahteva ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu iznetih razloga je primenom člana 413. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Odluka o zahtevu tužilja za naknadu troškova postupka po reviziji sadržana u stavu trećem izreke je doneta primenom člana 154. stav 1. ZPP, s obzirom da troškovi za odgovor na reviziju nisu bili neophodni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić