.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5063/2020
01.07.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Radin, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Zrenjaninu, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1394/20 od 05.08.2020. godine, u sednici održanoj 01.07.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1394/20 od 05.08.2020. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kikindi P 441/19 od 09.03.2020. godine, obavezana je tužena Republika Srbija da je dužna da trpi da se tužilac AA upiše kao suvlasnik još 4/12 dela nekretnine – katastarskih parcela upisanih u list nepokretnosti broj ... KO ..., kao suvlasnik još 4/16 dela parcela upisanih u LN ... KO ... i još 3/8 dela parcela upisanih u LN ... KO ..., bliže opisane u tom delu izreke po pravnom osnovu održaja na osnovu ove pravnosnažne presude putem molbe neposredno podnete RGZ SKN Nova Crnja i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1394/20 od 05.08.2020. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je usvojena i preinačena prvostepena presuda tako što je tužbeni zahtev odbijen i obavezan tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati 6.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova žalbenog postupka isplati 12.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. i člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stric tužioca, sada pok. BB je tužiocu AA poklonio poljoprivredno zemljište koje je predmet spora da ga obrađuje, s obzirom da je ono ranije pripadalo ocu pok. BB, tj. dedi tužioca, a da tužiočev stric nije imao dece. Po smrti BB njegova supruga, tužiočeva strina, sada pok. VV je dala saglasnost tužiocu da nastavi da obrađuje ovo zemljište. VV je preminula 1988. godine, a rešenjem o nasleđivanju od 11.03.2019. godine njena zaostavština predata je na uživanje tuženoj Republici Srbiji. Pok. BB i pok. VV sa tužiocem nisu sačinili ugovor o poklonu navedenih nepokretnosti u pismenoj formi. Tužilac je u neprekidnom i mirnom posedu navedenih nekretnina 55 godina. Tužbu u ovoj parnici podneo je 21.10.2019. godine.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je na osnovu člana 28. stav 4. i člana 30. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa zaključio da su ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine održajem, jer je tužilac u zakonom predviđenom vremenu bio savestan držalac navedenih nekretnina počev od šesdesetih godina prošlog veka tj. više od 50 godina, nakon što je iste dobio na poklon od strica (zemlju je obrađivao u potpunom uverenju da je ona njegova jer ga niko nije uznemiravao u posedu niti polagao pravo na tu zemlju), a tužena Republika Srbija je postala suvlasnik navedenog poljoprivrednog zemljišta tek nakon završenog ostavinskog postupka iza pok. VV 2017. godine u vreme kada je tužilac već stekao pravo svojine na njoj.
Po oceni drugostepenog suda, tužilac je bio u posedu navedenog zemljišta i koristio ga po odobrenju svog strica, a kasnije strine, ali se stvar data na korišćenje ne može steći održajem jer takav osnov posedovanja nije podoban da bi se moglo po tom osnovu steći vlasništvo, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u celosti.
Osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom.
Prema članu 383. stav 1. ZPP, drugostepeni sud odlučuje o žalbi po pravilu bez rasprave. Prema članu 394. istog zakona drugostepeni sud će presudom preinačiti prvostepenu presudu ako je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi (stav 1); ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima (stav 2); ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda (stav 3); ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo (stav 4).
Da bi preinačio presudu, drugostepeni sud ne može da izvrši drukčiju ocenu dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom. Ako ne prihvati ocenu tih dokaza izvršenu od strane prvostepenog suda i smatra da je zbog toga činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, drugostepenom sudu stoji na raspolaganju mogućnost da sam održi raspravu i ponovi već izvedene dokaze. U ovom slučaju drugostepeni sud to nije učinio, već je sam izvršio ocenu datih iskaza svedoka i tužioca i izveo suprotan zaključak (umesto zaključka prvostepenog suda da je u pitanju poklon učinjen tužiocu na osnovu koga je stekao pravo vlasništva po održaju), da je u pitanju ustupljeno pravo korišćenja i prekarna državina i na taj način učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 394. ZPP (predstavlja revizijski razlog iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP).
Zbog toga je pobijana drugostepena presuda ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.
Na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
