Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20) radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog zakona odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je u toku 2009. godine dao oglas za prodaju vozila marke „...“ 2002. godište i označio kupoprodajnu cenu u iznosu od 20.000 evra. Na oglas se javio tuženi i postigli su dogovor da tuženi tužiocu za navedeno vozilo preda svoje vozilo marke „...“, motor marke „...“ i doplati iznos od 3.000 evra što je i realizovano, s tim što vozilo „...“ nije prevedeno na tužioca. Tužilac je to vozilo želeo da proda svedoku VV, zbog čega je kontaktirao tuženog sa zahtevom da svedoku izda ovlašćenje za upravljanje tim vozilom radi odlaska u inostranstvo što je tuženi i učinio. Dogovor između tužioca i svedoka VV je bio da svedok sa vozilom ode u Italiju i da kada stigne tužiocu pošalje iznos dela kupoprodajne cene od 8.000 do 9.000 evra, a da tužilac na ime drugog dela kupoprodajne cene preuzme vozilo VV marke „...“ koje se nalazilo u jednoj agenciji u ... Svedoku VV je vozilo marke „...“ oduzeto na Hrvastkom graničnom prealazu ka Sloveniji, nakon granične kontrole i vraćeno oštećenom u ..., zajedno sa jednim pripadajućim ključem sa logotipom „....“. Nadležnim organima Republike Srbije prosleđene su dve registarske tablice ... i saobraćajna dozvola broj ..., što znači da je vozilo trajno oduzeto. S obzirom da je dogovor između tužioca i svedoka VV ostao nerealizovan, to svedok tužiocu nije isplatio iznos od 8.000 do 9.000 evra i predao vozilo „...“. Tužilac je zadržao za sebe, a zatim prodao motor koji je dobio u razmeni sa tuženim, kao i iznos od 3.000 evra koji mu je tuženi isplatio. Tužiocu je trajno oduzeto vozilo koje je dobio prilikom razmene sa tuženim. Tuženi nije dokazao da je tužiocu vratio u državinu vozilo „...“ koje je tuženi dobio prilikom razmene, a u postupku je učinjeno nespornim da je između stranaka postignut dogovor da je vrednost oduzetog vozila „...“ procenjena na iznos od 12.000 evra.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev nalazeći da su tužilac i tuženi zaključili ugovor o razmeni, pa tuženi u smislu člana 508. stav 1. ZOO odgovara za pravne nedostatke na vozilu („...“) na kome je postojalo pravo trećeg koje je isključilo tužiočevo pravo svojine. Kako je tužilac odmah nakon oduzimanja vozila o tome obavestio tuženog to ima pravo na naknadu štete u visini vrednosti oduzetog vozila. Po argumentaciji drugostepenog suda, tuženi u smislu člana 372. stav 2. ZPP nema pravo da u žalbi iznosi materijalno pravne prigovore da je predmetno potraživanje zastarelo jer je protekao rok propisan odredbom člana 515. stav 1. ZOO, budući da taj prigovor nije isticao tokom postupka.

Odgovornost za pravne nedostatke (obaveza zaštite od evikcije) propisana je odredbama članova 508. do 515. Zakona o obligacionim odnosima i predstavlja dužnost prodavca da obezbedi kupcu, kao sticaocu puno i od trećih lica neometano korišćenje prava koje je ugovorom na njega preneo. Iz ugovora o razmeni nastaju za svakog ugovarača obaveze i prava koje iz ugovora o prodaji nastaju za prodavca (član 553.).

Pravo kupca po osnovu pravnih nedostataka gasi se istekom godine dana od dana saznanja za postojanje prava trećeg, ali ako je treće lice pre isteka tog roka pokrenulo spor, a kupac pozvao prodavca da se u spor umeša, pravo kupca se gasi tek istekom 6 meseci po pravnosnažno okončanom sporu (član 515. ZOO). Propisani rokovi su prekluzivne prirode te se njihovim propuštanjem gase prava kupca po osnovu odgovornosti prodavca za pravne nedostatke. Prekluzivni rok je zakonom određeni protek vremena posle čijeg isteka određeno pravo prestaje da postoji ako ga njegov titular ne izvrši u tom roku, što znači da je kupac dužan da u propisanom roku podnese tužbu za ostvarivanje svojih prava, inače se gase.

Pravila o zastarelosti se ne primenjuju u slučajevima kad su u zakonu određeni rokovi u kojima treba da se podigne tužba ili da se izvrši određena radnja pod pretnjom gubitka prava (član 370. ZOO). Za razliku od zastarelosti na istek prekluzivnog roka sud pazi po službenoj dužnosti (a ne po prigovoru tuženog) i nema zastoja i prekida roka kao kod zastarelosti, pa je pogrešno stanovište drugostepenog suda da je u konkretnom slučaju reč o materijalno-pravnom prigovoru zastarelosti potraživanja koji se nije mogao isticati u žalbi. Zbog pogrešnog pravnog stanovišta, u konkretnom slučaju činjenično stanje je ostalo nepotpuno utvrđeno u pogledu bitnih činjenica od kojih zavisi pravilna primena citirane materijalno-pravne odredbe iz člana 515. Zakona o obligacionim odnosima, radi ocene da li je tužba za zaštitu od evikcije, odnosno po osnovu odgovornosti tuženog za pravne nedeostatke, podneta u zakonom propisanom roku. Zato je Vrhovni kasacioni sud ukinuo nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kako bi u ponovnom postupku utvrdio navedene bitne činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić