.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5067/2021
16.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Biserke Živanović, Jasminke Stanojević i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zorica Marković, advokat iz ..., protiv tuženog JKP za vodovod i kanalizaciju ''Vodovod'', sa sedištem u Čačku, čiji je punomoćnik Petar Đurović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2506/20 od 13.01.2021. godine, u sednici od 16.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2506/20 od 13.01.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2506/20 od 13.01.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku P 2706/2019 od 14.07.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi nematerijalnu štetu i to: za pretrpljene fizičke bolove iznos od 90.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 80.000,00 dinara i za umanjenje životne aktivnosti iznos od 122.500,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 14.07.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade nematerijalne štete, pored iznosa dosuđenog u stavu 1.izreke presude, isplati još: za pretrpljene fizičke bolove iznos od 60.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 40.000,00 dinara i za umanjenje životne aktivnosti iznos od 127.500,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 14.07.2020. godine do konačne isplate. Stavom 3.izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete za korišćenje taksi prevoza za dolazak na posao i odlazak na preglede i rehabilitaciju isplati iznos od 27.120,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.11.2015. godine do konačne isplate. Stavom 4.izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete za kupovinu lekova i medicinskih pomagala isplati iznos od 7.597,33 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.11.2015 godine do konačne isplate. Stavom 5.izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 231.679,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2506/20 od 13.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda, u stavovima 1, 3, 4. i 5. izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011... 18/2020), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužilje za naknadu nematerijalne i materijalne štete u ukupnom iznosu od 554.717,33 dinara. Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Ovo iz razloga, jer pitanje naknade štete, kao što je slučaj u ovoj parnici, predstavlja činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju. Pored navedenog, prema članu 404. ZPP, svaka drugačija primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje ne dovodi do primene ovog instituta, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja.
Iz tih razloga je Vrhovni kasacioni sud odlučio je u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Pobijanom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu radi naknade štete, postavljenom u podnesku od 16.03.2020. godine, kojim je preinačena tužba, a vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija iznosi 327.217,33 dinara.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko pravnom sporu radi naknade štete, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
