U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA i BB, obojica iz ..., čiji je punomoćnik Radovan Cvejić, advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Petrov, advokat iz ... i GG iz ..., čiji su punomoćnici Aleksandar Petrov, advokat iz ..., i Kristijan Jožef, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o poklonu i aneksa ugovora, odlučujući o reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2936/21 od 30.12.2021. godine, u sednici održanoj 28.12.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog VV izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2936/21 od 30.12.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Subotici P 46/2020 od 10.09.2021. godine, stavovima prvim i drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno da su ništavi i da ne proizvode pravno dejstvo ugovor o poklonu koji je zaključen u Bečeju 30.01.2014. godine, overen kod Osnovnog suda u Senti – Služba za overu u Adi pod brojem Ov 145/14, i aneks ugovora o poklonu od 18.06.2014. godine, overen istog dana kod Osnovnog suda u Senti pod brojem Ov3 843/2014, te da je tužena GG dužna trpeti da se nepokretnosti koje se vode u LN broj 742 KO ..., u LN broj 485 KO ... i u LN broj 4271 KO ..., bliže opisane u ovom delu izreke, u 5/6 dela uknjiže kao svojina tuženog GG, te je utvrđeno da su i pokretne stvari koje su bliže označene u ovom delu izreke u svojini tuženog VV, što je tužena GG dužna trpeti. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da naknade tužiocima troškove parničnog postupka u iznosu od 783.162,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2936/21 od 30.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi VV je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, ali da nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka propisane članom 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog zakona, koje mogu biti revizijski razlog. Ukazivanje revidenta na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi članova 199. i 71. ZPP, nije bilo predmet ocene ovog suda jer se radi o relativno bitnim povredama odredaba parničnog postupka koje mogu biti razlog za izjavljivanje revizije samo ako su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, a ne i u postupku pred prvostepenim sudom. Takođe, bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1. ZPP ne može biti razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4830/12 od 02.10.2013. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Subotici, Sudske jedinice u Adi P 2126/10 od 25.03.2011. godine tako što su obavezani tuženi u tom postupku, VV i DD, da solidarno isplate tužiocima u tom postupku, ĐĐ i EE, iznos od 3.080.089,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, kao i da im nadoknade troškove prvostepenog postupka u iznosu od 432.275,00 dinara i troškove drugostepenog postupka u iznosu od 115.228,00 dinara. Navedena presuda postala je izvršna 14.11.2013. godine. Dana 30.01.2014. godine tuženi VV kao poklonodavac i tužena GG kao pokonoprimac, zaključili su ugovor o poklonu sudski overen pod Ov.br.145/14, kojim je poklonodavac poklonio poklonoprimcu (svojoj ćerki) svu svoju imovinu - nepokretnost upisanu u LN 485 KO ..., kuću u ulici ... sa zemljištem pod i uz zgradu, nepokretnosti upisane u LN 742 KO ... (vlasništvo u 1/1 dela) i nepokretnosti upisane u LN 4271 KO ... (vlasništvo u 5/6 dela), kao i pokretnu imovinu, bliže navedenu u činjeničnom stanju nižestepenih presuda na koje se upućuje radi izbegavanja suvišnog ponavljanja. Ugovorom je ustanovljeno pravo doživotnog plodouživanja poklonodavca na svim poklonjenim nepokretnostima, sa čime se poklonoprimac saglasila. U samom ugovoru nije navedeno zbog čega se poklonodavac odlučio na takvo raspolaganje celokupnom svojom imovinom. Dana 18.06.2014. godine zaključen je aneks ugovora o poklonu, koji je sudski overen istog dana pod br.Ov3 843/2014. Navedenim aneksom određeno je da su predmet poklona, pored nepokretnosti navedenih u članu 1. osnovnog ugovora, i dodatne nepokretnosti koje su vangruntovna svojina poklonodavca, bliže označene u činjeničnom stanju nižestepenih presuda. U članu 6. aneksa ugovora konstatovano je da poklonoprimac finansijski i na svaki drugi način pomaže poklonodavca i njegovu suprugu i da to čini već više godina, kao i da finansira sporove poklonodavca radi očuvanja porodične imovine i da će to i nadalje činiti, što je kod poklonodavca stvorilo animus donandi (volju darivanja). U vreme zaključenja ugovora o poklonu i aneksa tužena je živela i radila u Crnoj Gori. U Srbiju se vratila u decembru 2014. godine i od tada živi u ..., gde obavlja ... poslove. ĐĐ i EE su 20.02.2014. godine podneli predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4830/12 od 02.10.2013. godine, protiv VV i DD, kao izvršnih dužnika. Izmenjenim predlogom za izvršenje predložili su da se izvršenje sprovede na nepokretnostima izvršnog dužnika VV koje su upisane u LN broj 742 KO ..., pa je rešenjem Osnovnog suda u Senti I 59/14 od 19.03.2014. godine određeno izvršenje i utvrđeni su troškovi izvršnog postupka. Izvršni dužnici su zajedno sa tuženom GG, kao trećim licem, izjavili prigovor 01.04.2014. godine protiv rešenja o izvršenju, u kome su naveli da nepokretnosti na kojima je predloženo sprovođenje izvršenja nisu u svojini izvršnog dužnika VV, već GG, s obzirom na zaključen ugovor o poklonu i njegov aneks. Odlučujući o prigovoru, Osnovni sud u Senti je doneo rešenje I 59/14 od 26.06.2014. godine kojim je ukinuto rešenje o izvršenju od 19.03.2014. godine, i to rešenje je potvrđeno rešenjem istog suda IPV 44/14 od 02.09.2014. godine. ĐĐ je preminuo 10.06.2014. godine i njega je nasledila EE. Nakon smrti EE, rešenjem o nasleđivanju Osnovnog suda u Senti O 1171/15 za njene zakonske naslednike su određeni ovde tužioci AA i BB. Supruga tuženog, DD, je 1994. godine imala prelom donjeg okrajka leve podkolenice i zbog toga ima zdravstvenih problema duži niz godina, dok je tuženi VV 2012. godine slomio kuk nakon čega je operisan i postavljen mu je veštački kuk, ali su mu se nakon toga javili problemi sa kolenom zgloba desne noge i nakon postavljanja veštačkog kolena otežano hoda. Njihova ćerka, ovde tužena GG se izdržava od zakupnina za zemljište koje je stekla ugovorom o poklonu i ugovorom o doživotnom izdržavanju, a obavlja ... poslove u ..., gde i živi.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbi članova 51., 52., 53. i 103. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) zaključio da su sudski overeni ugovor o poklonu i aneks ugovora ništavi zato što ne postoji osnov ugovora i što je motiv, koji je sastavni deo osnova kod ovakvog dobročinog ugovora, nedozvoljen. Stanovište prvostepenog suda je da u konrektnom slučaju namera poklonodavca nije bila da svu svoju imovinu (pokretnu i nepokretnu) pokloni tuženoj s obzirom na nju kao ličnost i njeno pomaganje, već da izbegne da se iz te imovine prinudno naplati potraživanje pravnih prethodnika tužilaca, koje je utvrđeno pravnosnažnom presudom koja je postala izvršna dva i po meseca pre zaključenja ugovora, a koje potraživanje poklonodavac kao dužnik nije dobrovoljno izmirio. Sledom toga, zaključak prvostepenog suda je da je predmetni ugovor o poklonu prividan ugovor, ali da isti ne prikriva neki drugi punovažan ugovor, zbog čega je usvojio tužbeni zahtev i utvrdio ništavost ugovora o poklonu i njegovog aneksa u smislu člana 103. ZOO, sa posledicom uspostavljanja pređašnjeg stanja u smislu člana 104. ZOO, odnosno trpljenjem poklonoprimca da se poklonodavac ponovo uknjiži kao vlasnik na nepokretnostima koje su bila predmet ugovora i utvrđenja da su sve poklonjene pokretne stvari vlasništvo poklonodavca.

Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda da prilikom zaključenja ugovora o poklonu i aneksa ugovora prava volja poklonodavca i poklonoprimca nije bila da se učini poklon, već da se onemogući sprovođenje izvršenja na imovini poklonodavca radi namirenja potraživanja pravnih prethodnika tužilaca iz pravnosnažne sudske odluke, te da je zbog nedostatka namere darivanja i nedozvoljene pobude (motiva) nedopušten i osnov ugovora o poklonu, zbog čega je isti ništav u smislu 52. ZOO. Dodatna argumentacija drugostepenog suda je da zaključeni ugovor po svojoj pravnoj prirodi nije ni ugovor o doživotnom izdržavanju, jer isti ne ispunjava uslov obavezne forme za zaključenje tog ugovora u smislu člana 195. Zakona o nasleđivanju, a ne može se smatrati ni tzv. nepravim (kvazi) ugovorom o doživotnom izdržavanju u smislu ranije važećih propisa (Austrijskog građanskog zakonika, koji je važio na teritoriji Vojvodine i mogao se primenjivati na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6.04.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije), jer tužena GG ugovorom nije preuzela nikakve konkretne obaveze izdržavanja oca do kraja njegovog života, niti obavezu da ga posle smrti sahrani, kao naknadu za preuzete imovinske koristi.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana presuda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Pravilno je stanovište nižestepenih sudova da su sudski overeni ugovor o poklonu i aneks istog ugovora prividni i ništavi pravni poslovi zbog nedopuštene pobude i osnova za zaključenje ovog ugovora, u smislu članova 52. i 53. stav 3. ZOO. U prilog zaključku da nedostaje motiv i namera darežljivosti poklonodavca, kao i stvarna volja ugovarača da se poklon učini, odnosno primi, su i činjenice da je poklonodavac ugovorom raspolagao celokupnom pokretnom imovinom (nameštajem i drugim stvarima pokućstva i poljoprivrednim mašinama i mehanizacjiom) u situaciji kada poklonoprimac ne živi u istom domaćinstvu sa poklodavcem, niti se bavi poljoprivredom, a zadržao je za sebe pravo doživotnog plodouživanja svih poklonjenih nepokretnosti. Takođe, tuženi VV je pristupio zaključenju ugovora o poklonu sa ćerkom u vreme kada je pravnosnažnom i izvršnom presudom obavezan da zajedno sa suprugom isplati novčano potraživanje u većem iznosu pravnim prethodnicima tužilaca, što nije dobrovoljno učinio.

Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilno i stanovište nižestepenih sudova da prividan ugovor o poklonu ne prikriva neki drugi pravno valjani ugovor koji bi u smislu člana 66. stav 2. ZOO važio između tuženih kao ugovarača. Ovo iz razloga što predmetni ugovor ne ispunjava uslov stroge zakonske forme neophodne za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju, niti ispunjava uslov sadržine u smislu jasno definisanih i trajnih obaveza izdržavanja neophodnih za punovažnost nepravog ugovora o doživotnom izdržavanju. Činjenica da je članom 6. aneksa ugovora konstatovano da poklonoprimac već više godina finansijski i na svaki drugi način pomaže poklonodavca i njegovu suprugu i da će to nadalje činiti, nije dovoljna da bi se moglo smatrati da je ugovorena obaveza doživotnog izdržavanja u onoj meri koja je potrebna za nepravi ugovor o doživotnom izdržavanju. Pogotovo što nedostaje nasledno-pravna komponenta za ovakav ugovor, budući da je predmetnim ugovorom o poklonu poklonoprimac postao vlasnik poklonjenih nepokretnosti (i pokretnih stvari) i izvršio upis u katastru.

Ostali navodi revizije, kojima se ukazuje da je pitanje pobude tuženih kod zaključenja spornog ugovora bilo nužno razmotriti sa aspekta sadržine ugovora, predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a koje je drugostepeni sud pravino ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge koje revizijski sud u svemu prihvata.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić