U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nada Milosavljević, advokat u ..., protiv tužene „Banca Intesa“ a.d. Beograd, koga zastupa Miodrag Vojnović, advokat u ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8875/19 od 14.05.2020. godine, u sednici veća održanoj 20.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8875/19 od 14.05.2020. godine.
Tuženom se ne dosuđuju troškovi odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1225/16 od 10.04.2019. godine je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da na njegov račun broj RS ... deponuje sredstva u iznosu od 50.002,10 evra, te da na taj iznos pripiše kamatnu stopu na godišnjem nivou, a prema promenama u skladu sa poslovnom politikom banke, kao na iznos oročenih deviznih sredstava preko godinu dana. Drugim stavom izreke je odbijen predlog tužene za prekid postupka do pravnosnažnog okončanja postupka koji se vodi pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu pod brojem P 1118/14. Trećim stavom izreke je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka, a četvrtim stavom izreke je obavezan tužilac da tuženom isplati troškove postupka u iznosu od 118.928,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom broj Gž 8875/19 od 14.05.2020. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio je prvostepenu presudu u prvom, trećem i četvrtom stavu izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete od strane drugostepenog suda tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju i postavio je zahtev za naknadu troškova njegovog sastava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011, 55/2014, 87/2018, 18/2020), pa je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena, ali da nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženom bankom 02.02.2008. godine zaključio Ugovor o neoročenom deviznom tekućem računu i istoga dana je ovlastio BB da može da raspolaže sredstvima na tom računu, bez ikakvog ograničenja. Punomoćjem od 15.05.2012. godine tužilac je ovlastio VV da u njegovo ime i za njegov račun obavi sve pravne i faktičke radnje u postupku kupoprodaje porodične stambene zgrade broj 1, površine 281 m2, u ... ulici koje se nalazi na katastarskoj parceli .. KO ... u njegovom vlasništvu, da primi kupoprodajnu cenu u gotovom novcu ili uplatom na njegov račun koji se vodi kod tužene, kao i da da nalog banci za prenos sredstava na račun njegove ćerke GG kod „TD Bank ...“. Punomoćnik VV je postupila po punomoćju pa je 25.02.2012. godine na račun tužioca uplaćen iznos od 60.000 evra, a 29.05.2012. godine VV je dala tuženoj nalog za nostra doznaku na iznos od 10.000 evra sa računa tužioca u korist GG iz ... . BB je podigla sredstava sa istog računa tužioca u ukupnom iznosu od 50.000 evra i to 08.06.2012. godine je podigla iznos od 14.950 evra, 09.06.2012. godine iznos od 14.950 evra, 12.06.2012. godine iznos od 14.950 evra i 13.06.2012. godine iznos od 5.080 evra.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su ocenili da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan jer u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 170. i 171. a u vezi člana 1052. i 1057. Zakona o obligacionim odnosima (regulišu ugovor o bankarskom tekućem računu) posebno imajući u vidu sadržinu odredbi ugovora o neoročenom deviznom tekućem računu koji je zaključen između parničnih stranaka, te da je na osnovu člana 751. ZOO nalogoprimac (tužena banka) bio dužan da izvrši nalog prema primljenim uputstvima sa pažnjom dobrog privrednika.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda nema nepravilnosti u radu tužene, konkretno službenika koji je postupio na osnovu ovlašćenja koje je tužilac još 2008. godine izdao BB (ovlastio je da može da raspolaže sredstvima na njegovom računu, bez ikakvog ograničenja) i izvršio isplate sa tužiočevog računa. Prema tome službenik banke je postupio po članu 751. ZOO. Činjenica što je 2012. godine tužilac dao punomoćje sa uputstvom postupanja i VV (u vezi sa prodajom njegove nepokretnosti i računom) ne sužava niti derogira ovlašćenje koje je pre toga (2008.godine) dao BB, jer vlasnik računa ima pravo da ovlasti više od jednog lica da raspolažu sredstvima na njegovom računu. Dajući punomoćje VV, tužilac ni na koji način nije opozvao ili suzio punomoćje odnosno ovlašćenje dato BB, na šta je imao pravo na osnovu člana 92. ZOO.

Neosnovano revident navodi da je tužena bila dužna da obavesti tužioca o svakoj promeni na deviznom računu, jer je članom 8. Ugovora o neoročenom deviznom tekućem računu ugovoreno da će banka deponenta samo na njegov zahtev putem izvoda izveštavati o stanju i promenama na računu. Osim toga, tužena nije bila dužna da skreće pažnju tužiocu da BB kao ovlašćeno lice podiže novac sa njegovog računa i da od njega traži nova uputstva. Suprotno revizijskim navodima ovlašćenje dato BB i punomoćje dato VV, jedno drugo ne isključuju niti derogiraju. Suprotno revizijskom navodu tužena, kao nalogoprimac, nije arbitrirala kome i koju sumu novca treba isplatiti sa računa deponenta, ovde tužioca kao nalogodavca. Isplate je vršila po redosledu, kako su se punomoćnici, odnosno ovlašćena lica pojavljivali tražeći prenos sredstava odnosno isplatu sa računa.

Tužena se nije nesavesno ponašala i svojim radnjama nije prouzrokovala štetu tužiocu, te nema mesta primeni člana 171. i 172. Zakona o obligacionim odnosima. Odnos tužioca sa ovlašćenim licem BB će se raspraviti u posebnoj parnici koja teče između njih.

Revizijom tužioca se ne dovodi u sumnju pravilnost presuđenja, pa je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Tuženom se ne dosuđuju traženi trokovi za odgovor na reviziju jer ta parnična radnja nije bila nužna (čl. 154. st.1. ZPP).

Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić