Presudom Višeg suda u Šapcu Gž rr1 246/2021 od 14.07.2021. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Loznici Prr1 75/19 od 14.04.2021. godine. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na neujednačenu sudsku praksu i razloge za primenu člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse, a saglasno pravnom shvatanju usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.04.2013. godine po pitanju sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave, donete primenom neustavnog propisa. Iz navedenog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene osnovana u usvajajućem delu odluke o kamati na glavni dug.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pred Trgovinskim sudom u Valjevu je 11.06.2009. godine pokrenut postupak stečaja nad HK „Viskoza“ AD „Celvlakno“ DOO, privrednom društvu sa većinskim državnim kapitalom. Stečajni sud je 01.10.2009. godine doneo zaključak o sprovođenju stečajnog postupka bankrotstvom, a 28.09.2009. godine donet je zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja. Tim zaključkom tužiocu, kao poveriocu četvrtog isplatnog reda, priznato je potraživanje u ukupnom iznosu od 44.096,00 dinara, i to na ime glavnog duga iznos od 27.096,00 dinara i kamate obračunate do dana otvaranja postupka stečaja konformnom metodom i pripisane glavnom dugu iznos od 17.029,00 dinara. Zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja nije izmenjen, a tužilac u stečajnom postupku nije naplatio svoje potraživanje. Rešenjem Privrednog suda u Valjevu R4 St 370/2018 od 09.03.2018. godine, utvrđeno je da je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo tužioca na suđenje u razumnom roku i naloženo postupajućem stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao.

Kod tako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su odlučili pravilnom primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku o pravu tužioca na naknadu materijalne štete, prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za nastalu štetu.

Tužena je odgovorna za štetu koju trpi tužilac, u svojstvu bivšeg zaposlenog kod stečajnog dužnika – privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, s obzirom da bez svoje krivice nije naplatio svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da mu je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilac je stekao pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja priznatog u stečajnom postupku u utvrđenom iznosu glavnog duga od 27.067,00 dinara, bez obzira na to što stečajni postupak još uvek nije okončan.

Iz navedenih razloga neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava u delu koji se odnosi na glavni dug, zbog čega je u smislu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete, u delu odluke o kamati, obračunatoj u kapitaliziranom iznosu koja čini deo glavnog zahteva.

Naime, Zaključkom Privrednog suda u Valjevu St 7/09 od 28.09.2009. godine tužiocu je priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 44.096,00 dinara, u koji su uračunati i pripisani glavnici zakonska zatezna kamata, obračunata do dana otvaranja stečajnog postupka. Obračun zakonske zatezne kamate izvršen je primenom odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01), važećeg u vreme donošenja navedenog zaključka, a kojom je bilo propisano da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. tog zakona, primenom konformne metode.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73 od 27.07.2012. godine, utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Nakon objavljivanja ove odluke zakonska zatezna kamata na iznos glavnog duga stečajnog dužnika, ovde tužioca, u stečajnom postupku nije obračunata primenom proporcionalne metode (prost interesni račun), budući da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da zaključak od 28.09.2009. godine nije izmenjen.

Međutim, tužbeni zahtev je usvojen i tužena obavezana da tužiocu naknadi štetu u iznosu utvrđenom zaključkom stečajnog suda od 28.09.2009. godine. Po stanovištu drugostepenog suda, imajući u vidu sadržinu odredbe člana 60. Zakona o Ustavnom sudu, označena odluka Ustavnog suda ne može se primenjivati retroaktivno - na odnose koji su nastali i pravnosnažno rešeni pre dana njenog objavljivanja, a u konkretnom slučaju protekao je i rok za izmenu konačnog i pravnosnažnog pojedinačnog akta donetog na osnovu neustavnog propisa propisan članom 61. tog zakona. Istaknutim razlozima, drugostepeni sud je dodao da tužena nije podnosila zahtev za izmenu zaključka Privrednog suda u Valjevu St 7/09 od 28.09.2009. godine, kao i da je u konkretnom slučaju protekao rok propisan članom 61. Zakona o Ustavnom sudu (za izmenu konačnog i pravnosnažnog pojedinačnog akta donetog na osnovu neustavnog propisa).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, Zaključkom stečajnog suda St 7/09 od 28.09.2009. godine tužiocu je priznato potraživanje u iznosu u koji je uračunata i pripisana glavnici zakonska zatezna kamata od 17.029,00 dinara, obračunata u kapitaliziranom iznosu do dana otvaranja stečajnog postupka primenom konformne metode, u ukupnom iznosu od 44.096,00 dinara. Međutim, u konkretnom slučaju se ne može primeniti obračun zakonske zatezne kamate primenom konformne metode, već primenom metode prostog interesnog računa, prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda usvojenom na sednici Građanskog odeljenja od 02.04.2013. godine, zauzetog nakon odluke Ustavnog suda. Naime, odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73 od 27.07.2012. godine) utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasniki RS“, br. 109/07,... i 103/15) propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U konkretnom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2013. godine čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji, jer je stečaj je po svojoj prirodi, institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika, ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po Zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Obračun kamate konformnom metodom i pripisivanje kamate glavnom dugu praktično predstavlja obračun kamate na kamatu, a što je suprotno članu 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i suštini zakonske zatezne kamate, koja se od pretpostavljene štete pretvara u novčanu kaznu, čija visina znatno premašuje pretrepljenu stvarnu štetu, što nije dozvoljeno.

Saglasno navedenom, odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. Imajući ovo u vidu, u situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa. U konkretnom slučaju to nije učinjeno u postupku stečaja, jer nakon donošenja zaključka od 28.09.2009. godine nije bilo novog obračuna kojim bi bila utvrđena ukupna visina tužiočevog potraživanja gde bi na glavni dug od 27.067,00 dinara bila obračunata zakonska zatezna kamata prostim interesnim računom i to: za period od dana dospelosti potraživanja utvrđenih pravnsnažnim presudama protiv dužnika do dana otvaranja postupka stečaja.

Kako nižestepeni sudovi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, nisu cenili pravilnost obračuna visine tražene kamate obračunate u kapitaliziranom iznosu na iznos glavnog potraživanja koja čini deo glavnog duga, to je u konkretnom slučaju činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Zato će prvostepeni sud u ponovnom postupku zatražiti od Privrednog suda u Valjevu, odnosno od stečajnog upravnika da izvrši obračun zakonske zatezne kamate iz Zaključka od 28.09.2009. godine u odnosu na tužioca od dana dospelosti njegovog potraživanja do dana otvaranja stečajnog postupka, u skladu sa odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, odnosno metodom prostog interesnog računa i o tome sačiniti izveštaj.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će pouzdano utvrditi činjenično stanje, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Imajući u vidu napred izneto Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić