.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5083/2019
04.06.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Kosta Krčadinac, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Sergej Đuretić, advokat iz ..., ŽŽ iz ... i ZZ iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Tatjana Hadži Lazarević advokat iz ..., sa umešačem na strani tuženih Pokreta Folklora „II“ iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Nikolić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8295/18 od 05.07.2019. godine, u sednici veća od 04.06.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 8295/18 od 05.07.2019. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 4538/18 od 25.05.2018. godine u stavu 2. i 3. izreke, pa se USVAJA tužbeni zahtev tužilje i utvrđuje da je ništav ugovor zaključen 14.09.2009. godine između BB, VV, GG, DD, ĐĐ i EE kao prodavaca sa jedne strane i ŽŽ i ZZ kao kupaca sa druge strane, što su tuženi dužni priznati i trpeti da se upis ove kupoprodaje briše u javnim knjigama u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
OBAVEZUJU SE tuženi BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ da tužilji na ime troškova postupka solidarno isplate 120.000,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu sudske odluke pod pretnjom izvršenja.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 4538/18 od 25.05.2018. godine, stavom 1. izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda, pa je stavom 2. izreke odbijen tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je ništav ugovor zaključen 14.09.2009. godine između BB, VV, GG, DD, ĐĐ i EE kao prodavaca sa jedne strane i ŽŽ i ZZ kao kupaca sa druge strane jer je zaključen protivno članu 103. Zakona o obligacionim odnosima što su tuženi dužni priznati i trpeti da se upis ove kupoprodaje briše u zemljišnim i drugim javnim knjigama u roku od 15 dana od prijema presude pod pretnjom izvršenja kao neosnovan. Stavom 3. izreke, obavezana je tužilja da tuženima na ime troškova postupka isplati iznose kako je to navedeno u tom stavu izreke presude, dok je stavom 4. izreke, odbijen zahtev umešača Pokreta folklora „II“ iz ..., za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8295/18 od 05.07.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 4538/18 od 25.05.2018. godine.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18) Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiljina revizija osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 13. ZPP jer se pravnosnažne osuđujuće krivične presude na koje ukazuje revizija ne odnose na zaključenje spornog ugovora. Takođe, u postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 6, 8, 10. i 11. ZPP na koje revizija ukazuje, a pri čemu revizija bliže i ne navodi u čemu se ove povrede sastoje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 03.07.2008. godine tužilja je, uz posredovanje Agencije „Kruna trejd internacional“, kao zajmoprimac sa tuženima BB, VV, GG, DD, ĐĐ i EE kao zajmodavcima zaključila ugovor o zajmu na iznos od 61.800 evra u dinarskoj protivvrednosti sa mesečnom kamatom od 2% i rokom vraćanja od pet meseci. Radi obezbeđenja zajma konstituisana je vansudska hipoteka na nepokretnosti tužilje u ulici ... broj .. . Kako tužilja nije vratila pozajmljeni novac, tuženi su 06.10.2008. godine opomenom pozvali tužilju da u roku od sedam dana izmiri dugovanje, a 27.10.2008. godine su joj uputili opomenu da će navedena nepokretnost biti prodata. Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn 25212/08 od 17.12.2008. godine izvršena je zabeležba hipotekarne prodaje kuće u ulici ... broj .., a navedeni tuženi kao hipotekarni poverioci ovlašćeni su da radi namirenja svog potraživanja po pravnosnažnosti rešenja, ali ne pre isteka roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, prodaju nepokretnost u skladu sa Zakonom o hipoteci. Na ovo rešenje je stavljena klauzula pravnosnažnosti 06.04.2009. godine, a nakon toga 14.09.2009. godine zaključen je sporni ugovor o kupoprodaji po kome je tužiljina nepokretnost prodata tuženima ŽŽ i ZZ za 100.000 evra.
Pre kupoprodaje pribavljen je nalaz i mišljenje sudskog veštaka Živote Stojkovića na okolnost vrednosti nepokretnosti. Iz dela predmetne kuće tužilja je iseljena u septembru 2009. godine. Protiv tuženih kao zajmodavaca tužilja je podnela tužbu radi utvrđenja ništavosti ugovora o zajmu, pa je pravnosnažnim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P 13587/142 od 04.07.2016. godine utvrđena njegova delimična ništavost i to u odnosu na kamatu zbog čega je ništavost utvrđena u delu kojim je utvrđena i visina ukupnog duga i to preko iznosa od 51.607,30 evra a do iznosa od 61.800 evra, kao i u delu pojedinačno označenih rata kojima je u ugovoreno vreme svakom od zajmodavaca tužilja bila dužna vratiti dug. U preostalom delu zahtev za ništavost ugovora je odbijen. Po predlogu tužilje ukinuta je klauzula pravnosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje jer joj ono nije bilo dostavljeno. Međutim, njena žalba koju je izjavila protiv rešenja Dn 25212/08 od 17.12.2008. godine je rešenjem Višeg suda u Beogradu od 27.06.2012. godine odbijena, a rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje od 17.12.2008. godine je potvrđeno jer su za donošenje tog rešenja bili ispunjeni zakonski uslovi.
Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan, s tim što je prvostepeni sud našao da ukidanje klauzule pravnosnažnosti se može tretirati kao zabrana manjeg značaja, pa s obzirom da po članu 107. stav 2. ZOO u slučaju kada je zabrana pri zaključenju ugovora bila manjeg značaja, a ugovor se izvršio, takva se zabrana ne može isticati kao razlog za ništavost. Drugostepeni sud ističe i da je u vreme zaključenja spornog ugovora rešenje o zabeležbi hipotekovane nepokretnosti od 17.12.2008. godine bilo snabdeveno klauzulom pravnosnažnosti i kao javna isprava u skladu sa odredbom člana 238. stav 1. ZPP odnosno 230. stav 1. ranije važećeg ZPP je time potvrđena istinitost onoga što je u ispravi navedeno. Klauzula pravnosnažnosti na tom rešenju je ukinuta zbog procedualnih nedostataka i pošto je taj nedostatak otklonjen u postupku ocene osnovanosti tužiljine žalbe pravna valjanost sadržine rešenja o zabeležbi je potvrđena. Na taj način, po mišljenju drugostepenog suda zapravo je potvrđeno da su se na dan 17.12.2008. godine stekli uslovi za realizaciju hipoteke i prodaju tužiljine nepokretnosti.
Ovakvi zaključci nižestepenih sudova se ne mogu prihvatiti kao pravilni jer se zasnivaju na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
U rešenju ovog suda Rev 844/2015 od 17.06.2015. godine, kojim su ukinute ranije donete presude Apelacionog suda u Beogradu i Prvog osnovnog suda u Beogradu u ovom sporu, navedeno je da su za punovažnost spornog ugovora o kupoprodaji sa stanovišta primene Zakona o hipoteci ključna tri momenta: prvi je, pravnosnažnost rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, drugi, utvrđivanje orijentacione tržišne vrednosti nepokretnosti i angažovanje ovlašćenog sudskog veštaka i treće, visina duga. Ovaj sud je u pomenutom rešenju posebno naglasio da su pravila iz Zakona o hipoteci (''Službeni glasnik RS'' broj 115/2005) uglavnom imperativne prirode i da njihovo nepoštovanje prouzrokuje apsolutnu ništavost ugovora. U odnosu na prvo sporno pitanje, pravnosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, prvostepeni sud smatra da je u vreme hipotekarne prodaje predmetno rešenje bilo pravnosnažno, a do takvog zaključka sud je došao smatrajući da činjenica da je klauzula pravnosnažnosti pogrešno stavljena predstavlja zabranu manjeg značaja. Međutim, drugostepeni sud u odnosu na istu okolnost ističe da je pogrešno stavljena klauzula pravnosnažnosti procedualni nedostatak koji je otklonjen kasnije u postupku na taj način što je odbijena tužiljina žalba protiv rešenja o hipotekarnoj prodaji. Ovakvi stavovi nižestepenih sudova su neprihvatljivi jer su protivni imperativnim odredbama zakona. U postupku je nesumnjivo utvrđeno da je na spornom rešenju stavljena klauzula pravnosnažnosti iako tužilja to rešenje nije uopšte primila, a što je kasnije bio razlog za ukidanje klauzule.
Zakon o hipoteci u članu 31. izričito propisuje da vlasnik, dužnik i poverilac imaju pravo žalbe nadležnom organu na rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, te da nadležni organ mora doneti drugostepeno rešenje u roku od 15 dana od podnošenja žalbe. Član 34. propisuje da ako dužnik ne isplati dug do dana pravnosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a od dana izdavanja tog rešenja prođe rok od 30 dana poverilac na osnovu rešenja može pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti putem aukcije ili neposredne pogodbe.
U konkretnom slučaju ni jedan od navedenih uslova nije bio ispunjen. Činjenica, koju navodi prvostepeni sud da se radi o zabrani manjeg značaja je neprihvatljiva, jer član 107. stav 2. ZOO nije imao u vidu ovakvu vrstu zabrane. Takođe je neprihvatljiv i stav drugostepenog suda da to što je kasnije odbijena tužiljina žalba izjavljena protiv rešenja dokazuje da je rešenje bilo pravnosnažno na dan hipotekarne prodaje jer ono ni u kom slučaju nije moglo biti pravnosnažno tog dana, s obzirom da tada tužilja još nije bila ni primila pomenuto rešenje. Kada se radi o visini duga i u tom pogledu nisu bili ispunjeni uslovi za hipotekarnu prodaju s obzirom da je u parnici koja je vođena utvrđena visina duga koja je za oko 10.000 evra manja od one koja je bila početna odnosno prisutna u momentu hipotekarne prodaje. Imajući u vidu navedeno, proizilazi da se radi o ništavom pravnom poslu shodno odredbi člana 103. stav 1. ZOO jer je isti bio protivan Zakonu o hipoteci kao prinudnom propisu, pa s obzirom da su nižestepeni sudovi pogrešnom primenom materijalnog prava doneli svoje odluke kako je navedeno, to je ovaj sud i preinačio odluke nižestepenih sudova i tužbeni zahtev tužilji usvojio sve na osnovu člana 416. stav 1. ZPP. Tužilja je u sporu uspela, a troškove je opredelila na završnoj raspravi pred prvostepenim sudom 25.05.2018. godine tražeći 90.000,00 dinara na ime pisanje revizije i zastupanje od advokata na jednom ročištu 30.000,00 dinara, odnosno ukupno 120.000,00 dinara kao i takse na tužbu i odluku koje nisu opredeljene. Zbog toga tužilji ovaj sud priznaje troškove postupka od 120.000,00 dinara kao stvarne i nužne na osnovu čl. 154. i 155. ZPP.
Predsednik veća sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
