U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca „Vukotić DOO“ Perlez, čiji je zastupnik AA, čiji je punomoćnik Stevan Jakovljević, advokat iz ..., protiv tuženih BB, VV, GG i ABC „Alfa agrar“ DOO iz Perleza, čiji je zastupnik VV, svi iz ..., čiji su zajednički punomoćnici Momčilo Bulatović, advokat iz ... i Zoran Vujin, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 141/18 od 14.06.2018. godine, na sednici veća održanoj 17.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 141/18 od 14.06.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 444/17 od 01.09.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezani su tuženi BB, VV i GG svi iz ..., da tužiocu solidarno isplate iznos od 1.575.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.10.2011. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi BB, VV i GG da tužiocu solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 517.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom računatom od tog dana pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženog ABC „Alfa agrar“ DOO iz Perleza.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 141/18 od 14.06.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tuženih i prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obavežu tuženi da solidarno isplate tužiocu iznos od 1.575.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.10.2011. godine do konačne isplate, kao i da mu naknade troškove postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove postupka u iznosu od 994.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. U vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac „Vukotić DOO“ je pravno lice, osnovano 08.04.2011. godine, a kao zakonski zastupnik upisan je AA. Tokom postupka tužilac je priložio dva ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta zaključena između tužioca, kao zakupca, i DOO „Jedinstvo“ Belo Blato, kao zakupodavca. Prvim ugovorom od 13.01.2011. godine zakupljeno je poljoprivredno zemljište za ekonomsku 2011. godinu površine oko 200 hektara upisano u PL br. .. KO ... i na zakupljenoj zemlji je posejan suncokret. Drugim ugovorom od 17.10.2011. godine zakupljeno je poljoprivredno zemljište površine 240 hekatara. AA i njegov otac su od tuženog ABC „Alfa agrar“ DOO uzimali repromaterijal za poljoprivrednu proizvodnju. Tuženi BB, VV i GG su, po prethodnom dogovoru, na ime potraživanja tuženog ABC „Alfa Agrar“ prema AA i njegovom ocu za preuzeti repromaterijal, sa predmetnih parcela broj .. i .. pl. broj .. KO ... skinuli sav usev, suncokret koji je tužilac posejao i odneli na odvagu u silos tuženog ABC „Alfa Agrar“. AA je po saznanju za to, pozvao policiju koja je utvrdila da su usev skinuli navedeni tuženi, a od tuženog BB je uz potvrdu privremeno oduzet suncokret.

Komisija za procenu poljske štete je u svom zapisniku od 07.10.2011. godine konstatovala da je skinut usev od 710 redova merkantilnog suncokreta u dužini oko 500 metara odnosno 25 hekatara. Utvrđena je prosečna otkupna cena u 2011. godini za suncokret 31,50 dinara po jednom kilogramu, te vrednost skinutog suncokreta sa 25 hektara koje je posejao tužilac prema prosečnom prinosu suncokreta u 2011. godini iznosi 1.575.000,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev u odnosu na tužena fizička lica koja je obavezao da tužiocu naknade prouzrokovanu štetu u dosuđenom iznosu. Našao je da je nosnovan istaknuti prigovor nedostatka aktivne legitimacije tužioca jer isti kao pravno lice trpi štetu, a tuženi nisu ničim dokazali da skinuti suncokret pripada AA kao fizičkom licu. Odbio je tužbeni zahtev u odnosu na tuženo pravno lice jer ono nema učešća u nastanku štete po tužioca.

Drugostepeni sud je našao da nije pravilno primenjeno materijalno pravo od strane prvostepenog suda, zbog čega nije pravilan zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva, ali iz razloga nepostojanja aktivne legitimacije tužioca za potraživanje štete u konkretnom slučaju. Zaključio je da su tuženi dokazali da suncokret nije pripadao tužiocu kao pravnom licu i da je do skidanja useva došlo upravo iz razloga dugovanja AA, kao fizičkog lica, tuženom pravnom licu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je zaključio da tužilac nije aktivno legitimisan da potražuje naknadu štete u visini vrednosti skinutog prinosa suncokreta sa zakupljenih parcela. Tužilac, pravno lice, nije dokazao da je pretrpeo materijalnu štetu u utuženom iznosu. Naime, iz priloženih ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta od strane tužioca proizilazi da je ugovor od 13.01.2011. godine zaključen pre nego što je tužilac i osnovan kao pravno lice (osnovan je 08.04.2011. godine), odnosno u vreme zaključenja ugovora nije ni postojao kao pravno lice, a drugi ugovor o zakupu je zaključen 17.10.2011. godine, nakon skidanja useva i isti se odnosio na sledeću ekonomsku godinu. S obzirom na navedeno zaključuje se da usevi – suncokret nisu bili tužiočevi, odnosno tužilac kao pravno lice nije dokazao da je bio zakupac spornog zemljišta u trenutku skidanja useva, a time ni vlasnik obranog useva suncokreta zbog čega je drugostepeni sud pravilno, usled nedostatka aktivne legitimacije na strani tužioca, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Neosnovani su revizijski navodi tužioca da rod pripada onome ko je posejao, odnosno da suncokret nesporno pripada AA i njegovoj firmi, ovde tužiocu, jer tužilac nije dokazao, u smislu dostavljanja neke fakture ili drugog dokaza, da je suncokret pripadao njemu kao pravnom licu i da je on kao takav suncokret posejao i zadužio repromaterijal.

Shodno navedenom, štetu je mogao pretrpeti samo zakonski zastupnik tužioca kao fizičko lice, te je eventualna šteta mogla nastati samo na njegovoj imovini. Tužilac kao pravno lice nije legitimisan da potražuje naknadu štete koju pretrpi njegov osnivač kao fizičko lice na svojoj imovini.

Procesna legitimacija je odraz građanskopravnog odnosa stranke prema predmetu spora, pa je za utvrđivanje procesne legitimacije merodavno građansko pravo. Tužilac je aktivno legitimisan ako je on nosilac prava koje je predmet spora, a tuženi je pasivno legitimisan ako na njemu leži obaveza koja odgovara tom pravu. Prema utvrđenom činjeničnom stanju ne postoji nikakav poslovni i pravni odnos između parničnih stranaka, niti dokazano vlasništvo tužioca na skinutom prinosu, zbog čega tužilac kao pravno lice nije aktivno legitimisan da potražuje navedenu štetu jer nije nosilac prava koje je predmet spora.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić