Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Branislave Apostolović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, čiji je punomoćnik Darijan Mikulić, advokat iz …, protiv tužene ''BB'' a.d., sa sedištem u …, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz …, radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora o kreditu i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1584/19 od 20.08.2019. godine, u sednici održanoj 12.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1584/19 od 20.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, P 1370/18 od 30.05.2019. godine, utvrđeno je da je ništava odredba ugovora o kreditu zaključenog između parničnih stranaka 01.09.2015. godine i to odredba u članu 3. tačka 5. Obaveznih elemenata ugovora, koja se odnosi na naknadu banke u fiksnom iznosu od 3.591,64 dinara, što je tužena dužna trpeti i priznati. Obavezana je tužena da tužilji isplati iznos od 3.591,64 dinara, po osnovu sticanja bez osnova, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.09.2015. godine do isplate. Obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 37.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1584/19 od 20.08.2019. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), a kojom je propisano da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija, kako je propisano stavom 2. navedene zakonske odredbe.

Pobijana odluka u skladu je sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni relevantnog materijalnog prava. Razlozi na kojima su, u konkretnom slučaju, zasnovane odluke nižestepenih sudova u skladu su sa važećim tumačenjem prava i pravnim stavom revizijskog suda u primeni navedenih zakonskih odredbi, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava.

Naime, prema pravnom stavu usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom ili fiksnom iznosu, ili kombinacijom tih metoda i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužbom od 18.09.2018. godine, tužilja je tražila isplatu novčanog iznosa od ukupno 3.591,64 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.

S obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 404. stav 2. i 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić