Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Joksović Marija, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade nematerijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 88/2019 od 28.08.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 27.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 88/2019 od 28.08.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 88/2019 od 28.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Prr 182/2019 od 21.05.2019. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da na ime naknade nematerijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, tužiocu isplati iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, po srednjem kursu NBS, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.05.2019. godine, do isplate, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev u preostalom delu preko 400 evra do traženih 3.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškova parničnog postupka u iznosu od 109.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gžrr 88/2019 od 28.08.2019. godine, delimično su usvojene žalbe tužioca i tužene i prvostepena presuda je preinačena, tako što je dosuđeni iznos naknade od 400 evra, povećan na iznos od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.05.2019. godine do isplate, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan za iznos preko dosuđenog iznosa do traženih 3.000 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od 109.500,00 dinara, snižen je na iznos od 17.640,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je za razliku između dosuđenog i traženog iznosa, zahtev odbijen kao neosnovan. Obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 4.320,00 dinara, na ime troškova žalbenog postupka, dok je za razliku u iznosu od 10.080,00 dinara, zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. Zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka, odbijen je kao neosnovan.

Protiv odluke o troškovima žalbenog postupka, sadržane u stavu drugom izreke drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br 72/11... 87/18), ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o troškovima postupka uz primenu odredaba zakona koje regulišu pravo stranke na naknadu troškova postupka i njihovu visinu, pri čemu, tužiocu nije uskraćeno pravo na naknadu troškova postupka. Imajući ovo u vidu Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir, ako ne čine glavni dug.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene presude u delu kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca, koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je i revizija nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić