.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5115/2019
25.12.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Živojin Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Kragujevcu, koju zastupa Državni pravobranilac iz Beograda, radi duga, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž br.6899/17 od 21.09.2018. godine, u sednici veća održanoj 25.12.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž br.6899/17 od 21.09.2018. godine kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž br.6899/17 od 21.09.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P broj 522/16 od 27.02.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da joj isplati na ime neisplaćene naknade za rad sudije porotnika u periodu od 01.03.2009. do 31.12.2009. godine pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom u kamatnim periodima kako je to bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana je tužena da joj isplati na ime neisplaćene nagrade za rad sudije porotnika u periodu od 01.03.2009. godine do 30.11.2009. godine, pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom u kamatnim periodima bliže navedenim ovim stavom izreke. Stavom trećim, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 84.480,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do konačne isplate.
Viši sud u Beogradu je presudom Gž br.6899/17 od 21.09.2018. godine, preinačio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P broj 522/16 od 27.02.2017. godine u stavu prvom izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime manje isplaćene naknade i nagrade za vršenje dužnosti sudije porotnika u periodu od marta do decembra 2009. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća pa do isplate bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom drugim preinačena je prvostepena presuda i odbijen zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime manje isplaćene nagrade za vršenje dužnosti sudije porotnika u periodu od marta 2009. godine do novembra 2009. godine isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća pa do isplate bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom trećim preinačeno je rešenje o troškovima sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude tako što je tužilja obavezana da tuženoj plati na ime troškova postupka iznos od 6.000,00 dinara
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o dozovljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 ...55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da razlozi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj nisu osnovani.
Članom 404. stav 1. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje imajući u vidu da nije odstupljeno od sudske prakse Vrhovnog kasacionog suda u primeni čl. 172. i 376. ZOO. U pobijanoj drugostpenoj odluci izražen je pravni stav, da je potraživanje tužilje zastarelo, jer se odnosi na nagrade i naknade po osnovu vršenja dužnosti sudije porotnika, po oceni Vrhovnog kasacionog suda i ono predstavlja potraživanja na osnovu člana 172. ZOO koja su na osnovu člana 376. ZOO zastarela imajući u vidu dospelost ovih potraživanja i momenat podnošenja tužbe, što je u skladu sa praksom Vrhovnog kasacionog suda po ovom pitanju, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Tužba radi isplate nagrade i naknade za sudije porotnike podneta je sudu 10.03.2015. godine. Vrednost predmeta spora je 117.296,28 dinara.
Zakon o parničnom postupku u članu 468. stav 1. propisuje da sporovi male vrednosti u smislu odredaba ove glave jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanja u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. U konkretnom slučaju radi se o posebnom postupku u sporovima male vrednosti koji je regulisan članovima 467 - 479. ZPP. Članom 479. stav 6. istog zakona propisano je da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Kako u postupcima u sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje u ovom sporu male vrednosti nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
