Rev 5126/2020 3.1.2.10; sticanje bez osnova

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5126/2020
14.10.2021. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Labović, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4816/18 od 11.09.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda od 16.12.2019. godine, u sednici održanoj 14.10.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4816/18 od 11.09.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda od 16.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 7065/17 od 26.03.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime stečenog bez osnova isplati iznos od 929.545,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.09.2014. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od 78.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4816/18 od 11.09.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 16.12.2019. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime stečenog bez osnova plati iznos od 929.545,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.09.2014. godine kao dana podnošenja tužbe pa do isplate. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je tužilac obavezan da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 88.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažne preude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena i da nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud u postupku po reviziji vodi računa po službenoj dužnosti. Na druge povrede postupka revizijom se ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Skupštine grada Priština – Sekretarijat za zdravstvo, boračku, socijalnu i dečju zaštitu od 24.02.1999. godine, tuženom AA i BB, priznato je svojstvo korisnika porodične invalidnine po osnovu poginulog sina VV, pripadnika SUP-a Priština, koji je izgubio život ...1998. godine. BB je preminula ...2001. godine. Rešenjem GO Zemun – Odeljenja za društvene delatnosti i privredu, Grupa za boračku i invalidsku zaštitu od 14.03.2014. godine, BB prestalo je pravo na porodičnu invalidninu po osnovu poginulog sina počev od ...2001. godine, a istim rešenjem je odlučeno da će o povraćaju neosnovano plaćenog celog iznosa porodične invalidnine tuženom kao sauživaocu u iznosu 2.119.249,00 dinara, biti rešeno u posebnom postupku. Dana 12.02.2014. godine, tuženi je tužiocu vratio deo neosnovano primljenog novčanog iznosa - 1.189.704,00 dinara, koji mu je tužilac isplatio i za deo pok. BB u periodu od 01.01.2011. godine do 31.12.2013. godine. Tužilac je tužbom podnetom 25.09.2014. godine, tražio isplatu iznosa od 929.545,00 dinara kao razliku između ukupnog neosnovano plaćenog iznosa po rešenju od 24.02.1999. godine i iznosa koji je tuženi vratio 12.02.2014. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev osnovan, da se u konkretnom slučaju ne radi o potraživanju povremenih davanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim vremenskim periodima, jer je poverilac državni organ koji isplaćuje mesečnu porodičnu invalidninu dužniku koji nema pravo na isplatu takvog potraživanja, već da je reč o potraživanju naknade po pravilima o sticanju bez osnova, tako da se primenjuje opšti rok zastarelosti od 10 godina, primenom člana 371. Zakona o obligacionim odnosima. Početak roka zastarelosti prvostepeni sud vezuje za dan saznanja za činjenicu smrti korisnika porodične invalidnine - februar 2014. godine, kada je tuženi vratio deo neosnovano primljene naknade, pa kako je tužba podneta 25.09.2014. godine, prvostepeni sud nalazi da potraživanje nije zastarelo jer nije protekao rok iz člana 371. ZOO, na osnovu čega je obavezao tuženog da tužiocu vrati plaćeni deo naknade na ime stečenog bez osnova.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, prihvatajući stav prvostepenog suda da se radi o potraživanju po pravilima o sticanju bez osnova i da se primenjuje rok zastarelosti iz člana 371. ZOO. Međutim, imajući u vidu da tužilac potražuje isplatu porodične invalidinine u zbirnom iznosu, a ne dokazuje visinu i dan dospeća pojedinačnih iznosa, od kojih datuma bi u spornom peridu neosnovanim isplatama bila uvećana imovina tuženog i računao se rok zastarelosti, drugostepeni sud smatra da se rok zastarelosti ima računati od smrti korisnika BB – ...2001. godine, kada se njeno pravo na porodičnu invalidninu ugasilo. Kako je rok zastarelosti protekao u vreme podnošenja tužba 25.09.2014.godine, tužbeni zahtev je odbijen zbog zastarelosti potraživanja. Istaknutim razlozima drugostepeni sud dodaje da nije bilo prekida zastarelosti u smislu člana 387. ZOO, jer je u vreme kada je tuženi vratio tužiocu deo neosnovano primljene porodične invalidnine – 12.02.2014. godine, opšti rok od 10 godina protekao.

Pravilno je pobijanom odlukom odlučeno odbijanjem tužbenog zahteva.

Kad nastupi zastarelost potraživanja, prestaje pravo da se zahteva ispunjenje, a zastarelost nastupa kada protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze (čl.360. st.1. i 2. ZOO). Prema članu 361. stav 1. ZOO, zastarelost počinje da teče prvog dana od kada je poverelac stekao pravo da zahteva ispunjenje obaveze ako zakonom za pojedine slučajeve nije šta drugo propisano (čl. 361. st 1.), a nastupa kada istekne poslednji dan zakonom određenog vremena (član 362. st. 1. i 2.). Članom 371. ZOO propisano je da potraživanja zastarevaju za deset godina, ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je pobijanom presudom ocenjeno da potraživanje tužioca ima karakter sticanja bez osnova, pa činjenica saznanja za neosnovanu isplatu ne utiče na početak toka zastarelosti (osnov spora nije naknada štete). Rok zastarelosti počinje da teče od dana neosnovanog prelaza imovine tužioca u imovinu tuženog, a to je dan smrti supruge tužioca, kao korisnika invalidskih primanja, kada je osnov za isplatu otpao - ...2001. godine. Tužilac se neosnovano bogatio prijemom svakog narednog iznosa porodične invalidnine, isplaćene na ime preminule supruge. Međutim, u konkretnom slučaju rok zastarelosti nije mogao da se računa od dospelosti svakog iznosa porodične invalidnine, imajući u vidu sadržinu tužbenog zahteva, te da tužilac nije opredelio visinu svakog iznosa, i za koje iznose se u spornom periodu imovina tuženog mesečno neosnovano uvećavala.

Imajući u vidu da je sticanje bez osnova nastajalo počev od ..2001. godine, da pojedinačne isplate nisu razdvojene i opredeljene, a da je zbirno potraživanje istaknuto 13 godina nakon prestanka pravnog osnova za isplatu i da je delimičnom isplatom tuženi vratio tužiocu iznos uplata izvršenih poslednje tri godine, nema uslova za razdvajanje pojedinačnih iznosa, neosnovanih isplata tužioca, za koje je rok zastarelosti od 10 godina istekao, usled čega je prema formulaciji potraživanja pravilno odlučeno primenom pravila o zastarelosti potraživanja, odbijanjem tužbenog zahteva. Na osnovu izloženog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić-Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić