U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Milojević, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7519/17 od 13.12.2018. godine, u sednici održanoj 10.06.2020. godine, doneo je

P R E S UD U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7519/17 od 13.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7519/17 od 13.12.2018. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P 2641/17 od 09.10.2017. godine, u stavu prvom izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 15.443.336,37 dinara. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu drugom izreke presude Višeg suda u Beogradu P 2641/17 od 09.10.2017. godine, tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) i našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je suvlasnik sa 1/2 idealnih delova kat.parc. br. ... i ... KO ..., koje je obrađivao koristeći poljoprivrednu mehanizaciju. Izgradnjom obilaznice oko Beograda na potezu Petlovo Brdo – Tunel Straževica, od strane tuženog kao investitora, došlo je do presecanja puta preko katastarske parcele br. ... KO ..., zbog čega je tužilac onemogućen da njime prolazi do svojih parcela. Do predmetnih parcela tužioca nema drugih zvaničnih pristupnih puteva, zbog čega mehanizacija ne može slobodno da priđe radi obrade parcela. Prema nalazu i mišljenju veštaka poljoprivredne struke utvrđena je ukupna tržišna vrednost kat.parcela.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužiocu pripada pravo na naknadu u visini od 1/2 tržišne vrednosti predmetnih parcela, utvrđene prema pravilima koja važe za određivanje naknade za eksproprisano zemljište, jer je tuženi izgradnjom obilaznice presekao put koji je vodio do parcela tužioca, a da nije izgrađen drugi put i da tužilac ne može poljoprivrednim mašinama da priđe i obrađuje svoje parcele na način kako je to činio pre izgradnje obilaznice.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca, zaključujući da se u konkretnom slučaju ne radi o faktičkoj eksproprijaciji parcela tužioca, na osnovu koje bi mu se dosudila naknada prema pravilima koja važe za određivanje naknade za eksproprisano zemljište, jer predmetne parcele faktički nisu izuzete iz tužiočevog poseda, i dalje su u njegovoj svojini i državini. Parcele tužioca nisu u državini tuženog, nisu prešle u svojinu tuženog, niti su zauzete od strane tuženog, zbog čega nije bilo mesta dosuđivanju tužiocu naknade u visini tržišne vrednosti parcela. Tužilac kao vlasnik parcela, koje mu nisu oduzete, može da traži samo naknadu materijalne štete u vidu izgubljene dobiti koju je mogao da očekuje i koja je, eventualno, zbog radnji preduzetih od strane tuženog izostala, ali ne i naknadu štete zbog nemogućnosti korišćenja predmetnih parcela u poljoprivredne svrhe, u visini tržišne vrednosti tih nepokretnosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Odredbom člana 1. Zakona o eksproprijaciji propisano je da se nepokretnosti mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

U konkretnoj pravnoj stvari tužiocu ni jednim pravnim aktom, niti faktičkom radnjom tuženog, nije oduzeto pravo svojine na parcelama koje su u njegovom suvlasništvu. Nemogućnost korišćenja ovih parcela za obavljanje poljoprivredne delatnosti nastupila je na osnovu opšteg akta, odnosno izgradnjom obilaznice, kojom je presečen put kojim je tužilac prilazio do svojih katastarskih parcela poljoprivrednom mehanizacijom, te se ne radi niti o eksproprijaciji, niti o faktičkoj eksproprijaciji parcela tužioca, jer su predmetne kat.parcele i dalje u njegovoj svojini i državini, odnosno nisu zauzete od strane tuženog. Iz izloženog proizlazi da na strani tuženog ne postoji odgovornost, tj. nema pravnog osnova da se tuženi obaveže da tužiocu na ime naknade štete zbog nemogućnosti korišćenja spornih parcela isplati njihovu utvrđenu tržišnu vrednost. Shodno navedenom, kako predmetne parcele nisu eksproprisane, već su ostale i dalje u svojini tužioca, neosnovano tužilac, suprotno revizijskim navodima, smatra da ima pravo na naknadu štete zbog nemogućnosti korišćenja predmetnih parcela u poljoprivredne svrhe u visini tržišne vrednosti tih nepokretnosti. Zbog navedenog, neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić