.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5130/2022
31.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Brdar, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Ivanka Marković advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 507/21 od 13.04.2021. godine, u sednici održanoj 31.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 507/21 od 13.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž 507/21 od 13.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 381/17 od 20.03.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji isplati 2.400 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na taj iznos prema članu 4. stav 1. Zakona o zateznoj kamati počev od 19.01.2017. godine kao dana podnošenja tužbe pa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj isplati preko iznosa dosuđenog stavom prvim izreke pa do potraživanog iznosa, još 600 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na taj iznos prema članu 4. stav 1. Zakona o zateznoj kamati, počev od dana podnošenja tužbe, kao neosnovan. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 69.680,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti pa do isplate.
Presudom Višeg suda u Kraljevu Gž 507/21 od 13.04.2021. godine, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj plati 2.400 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na taj iznos prema članu 4. stav 1. Zakona o zateznoj kamati počev od 19.01.2017. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom drugim izreke preinačena je ista presuda u stavu trećem izreke kojim je odlučeno o troškovima postupka, tako što je obavezana tužilja da tuženom na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 73.961,34 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, s predlogom da ukoliko Vrhovni sud ne prihvati da odluči o reviziji tužilje kao o redovnoj na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP o reviziji odluči primenom odredbi člana 404. stav 1. ZPP, iz razloga propisanih tom zakonskom odredbom.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u vezi člana 92 Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Tužilja revizijom ne ukazuje na postojanje potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se navodima revizije osporava činjeničnopravni zaključak drugostepenog suda da nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 210. Zakona o obligacionim odnosima. Razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi revizijskog suda u pravnoj situaciji kada parnične stranke nisu zaključile aneks ugovora o kupoprodaji poslovnog prostora kojim bi prodavac kupcu prodao i deo poslovnog prostora na kom je prodavac upisan kao vlasnik, zbog čega nema potrebe za novim tumačenjem prava, a uz odluku nisu dostavljene drugačije odluke ovog suda o istim činjeničnim i pravnim osnovima.
Saglasno navedenom, Vrhovni sud smatra da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj jer za to nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Naime, članom 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate stečenog bez osnova podneta je 19.01.2017. godine, a kao vrednost spora označeno je 3.000 evra. Imajući u vidu da se u konkretnom radi o imovinsko pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, to se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, shodno članu 479. stav 6. ZPP.
Revizija tužilje nije dozvoljena ni po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP koja propisuje da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio odluku i odlučio o zahtevima stranaka. Ovo iz razloga što se navedena zakonska odredba ne primenjuje u sporovima male vrednosti, jer je njena primena isključena odredbom člana 467. ZPP kojom je isključena primena opštih pravila zbog propisanog specijalnog pravila sadržanog u odredbi člana 479. stav 6. ZPP.
Iz ovih razloga primenom člana 413. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
