U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Maksimović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz .. čiji je punomoćnik Vera Bojović, advokat iz ..., radi povrede prava na nužni deo, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2472/17 od 23.07.2018. godine, u sednici održanoj 25.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2472/17 od 23.07.2018. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova revizije.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P 1380/15 (12) od 05.01.2017. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen preostali deo zaheva tužilje i utvrđeno da je tužilja suvlasnik stana na spratu porodične stambene zgrade, kao posebnog dela porodične stambene zgrade izgrađene na kp.br. ... KO ..., ukupne bruto površine 89 m2, u idealnom delu od ¼, kao i sukorisnik 11/20 idealnog dela kp. br. ... KO ..., na kojoj se nalazi predmetna porodična stambena zgrada, što je tužena dužna priznati i trpeti da tužilja ova svoja prava upiše u katastar nepokretnosti u naznačenim idealnim delovima na svoje ime. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je sukorisnik sa još 1/20 idealnog dela na kp. br. ... KO ... i da upiše ove svoje idealne delove u realne. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati 94.509,96 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženeoj na ime troškova postupka plati 7.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2472/17 od 23.07.2018. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je suvlasnik stana na spratu porodične stambene zgrade, kao posebnog dela porodične stambene zgrade izgrađene na kp. br. ... KO ..., ukupne bruto površine 89 m2 u idealnom delu od ¼, kao i trpeti da tužilja svoja stvarna prava po osnovu presude upiše u katastar nepokretnosti i svoje idealne delove izdvoji u realne. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati 54.250,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova postupka plati 4.500,00 dinara. Stavom petim izreke, odbačena je, kao nedozvoljena žalba tužilje izjavljena protiv odluke sadržane u stavu prvom izreke prvostepene presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost drugostepene presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizije nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su rođene sestre. Između tužilje, kao poklonoprimca i oca stranaka, sada pok. VV, kao poklonodavca, zaključen je ugovor o poklonu 20.03.1986. godine. Predmet ugovora o poklonu je bila 1/10 idealnog dela porodične stambene zgrade u ..., u ..., izgrađenoj na kp. br. ... KO ..., koja se sastojala od prizemlja, u kome se nalazio jednosoban stan, garaža i sporedne prostorije i sprata, koji se sastojao od trosobnog stana. Tužilja sa svojom porodicom živi u stanu koji se nalazi u prizemlju napred navedene porodične stambene zgrade od 1978. godine, koji stan je bio površine oko 40 m2 i sastojao se od sobe i vecea, koji stan je tužilja kasnije proširila. Otac stranaka je preminuo ...1986. godine, a rešenjem od 27.05.1987. godine, za jedinog naslednika na njegovoj zaostavštini po zakonskom osnovu nasleđivanja, oglašena je njegova supruga, sada pok. GG, majka stranaka između ostalog i na porodičnoj stambenoj zgradi, postojećoj u ..., sa 9/10 idealna dela i pravom korišćenja kp. br. ..., sve upisano u posedovni list br. ... KO ... Stranke se nisu prihvatile naslednog dela na zaostavštini iza pok. oca. Majka stranaka je, kao poklonodavac sa tuženom, kao poklonoprimcem, zaključila ugovor o poklonu 24.10.2005. godine. Predmet navedenog ugovora o poklonu je bio sprat porodične stambene zgrade koja se nalazi u ... u ..., a koji se sastoji od tri sobe, kuhinje i kupatila sa veceom i nedovršenog potkrovlja, sa pripadajućim delom dvorišta. U ugovoru je navedeno da je poklonodavac vlasnik sa 9/10 idealna dela navedene porodične stambene zgrade, da se ista sastoji od prizemlja, sprata i nedovršenog potkrovlja površine u osnovi 87 m2, a da je vlasnik 1/10 dela njena ćerka, AA, koja svoj deo koristi u prizemlju iste zgrade. Majka stranaka je preminula ...2012. godine, postupak raspravljanja zaostavštine pokrenut je pred Osnovnim sudom u Užicu i rešenjem istog suda od 27.04.2012. godine postupak je prekinut, a tužilja je upućena na parnicu protiv tužene da dokaže da prizemlje porodične stambene zgrade, izgrađene na kp. br. ... KO ... predstavlja isključivo njenu svojinu, kao i da dokaže da predmet zaostavštine čini sprat i potkrovlje porodične stambene zgrade izgrađene na kp. br. ... KO ... . Pravnosnažnom presudom donetom tokom postupka utvrđeno je da je tužilja vlasnik stana u prizemlju porodične stambene zgrade, kao posebnog dela porodične stambene zgrade, ukupne bruto površine 89 m2, izgrađene na dograđena uz prizemlje porodične stambene zgrade na kp. br. ... KO ..., zajednički vlasnik krova sa tavanskim prostorom porodične stambene zgrade izgrađene na kp. br. ... KO ... i sukorisnik kp. br. ... KO ..., na kojoj se nalazi porodična stambena zgrada sa 11/20 idealna dela iste.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio zahtev tužilje i utvrdio da je tužilja suvlasnik stana na spratu porodične stambene zgrade, kao posebnog dela porodične stambene zgrade izgrađene na kp. br. ... KO ..., ukupne bruto površine 89 m2 sa ¼ idealnog dela i sukorisnik 11/20 idealnog dela kp. br. ... KO ..., na kojoj se nalazi predmetna porodična stambena zgrada, primenom odredbi Zakona o nasleđivanju, nalazeći da je majka stranaka učinjenim poklonom tuženoj povredila nužni deo tužilje i da joj stoga pripada određeni deo stvari i prava na nepokretnostima koje su bile predmet ugovora o poklonu.

Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave ukinuo prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužilje, primenom člana 39, 40, 42, 43, 48, 53. i 59. Zakona o nasleđivanju, smatrajući da tužilja, na kojoj je bio teret dokazivanja, nije dokazala da joj je učinjenim poklonom povređeno pravo na nužni deo. Naime, drugostepeni sud je smatrao da je radi pravilne primene materijalnog prava, člana 48. Zakona o nasleđivanju, bilo neophodno utvrditi tržišnu vrednost nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o poklonu, troškove sahrane i dugove koje je majka stranaka imala, na koji način bi se utvrdila vrednost zaostavštine na osnovu koje bi se izračunao nužni deo, pa kako ni jedna od stranaka nije predložila dokaze na okolnost koliko su iznosili troškovi sahrane pokojne majke i da li je ista imala dugove i u kom iznosu, niti je tužilja predložila izvođenje dokaza veštačenjem, kako bi se utvrdila vrednost nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o poklonu, to je odbio kao neosnovan zahtev tužilje, primenom pravila o teretu dokazivanja u smislu člana 231. ZPP. Osim toga, drugostepeni sud je smatrao da tužilji, kao nužnom nasledniku, pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo), s obzirom da je prema Zakonu o nasleđivanju priroda prava na nužni deo po pravilu obligaciono – pravna, pa budući da tužilja već ima pravo svojine na delu porodične stambene zgrade i to na stanu u prizemlju i da nije istakla razloge u pogledu opravdanosti dosuđivanja udela na nepokretnostima koje su bile predmet ugovora o poklonu, to je zaključio da je isticanje stvarnopravnog zahteva neosnovano i da nije u skladu sa odredbama materijalnog prava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je ukinuo prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužilje.

Članom 39. stav 1. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, broj 46/95), propisano je da nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braće i sestre, dedovi i babe i ostali preci. Članom 40. stav 1. istog zakona, propisano je da nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom. Stavom 2. istog člana, propisano je da nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja. Članom 42. istog zakona, propisano je da nužni deo je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti vrednosti zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo. Stavom 1. istog člana, propisano je da najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti, zajedno sa svim njegovim zaveštajnim (testamentalnim) raspolaganjima, svim njegovim potraživanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev očigledno nenaplativih. Stavom 2. istog člana, propisano je da od tako utvrđene vrednosti odbija se zatim iznos ostaviočevih dugova, kao i iznos troškova popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane. Stavom 3. istog člana, propisano je da tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona koje je ostavilac ma na koji način učinio nekom od zakonskih naslednika, nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoće da naslede, kao i vrednost poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne uračunaju u nasledni deo, dok je stavom 4. propisano da konačno, svemu tome dodaje se vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj godini svog života učinio onima koji nisu zakonski naslednici. Članom 51. Zakona o nasleđivanju propisano je da pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.

Shodno napred citiranim odredbama Zakona o nasleđivanju, radi izračunavanja nužnog dela, potrebno je utvrditi vrednost zaostavštine i to tako što se prvo izvrši popis i procena zaostavštine, kako bi se utvrdila aktiva zaostavštine, koju čine sva nasleđivanju podobna prava koja je ostavilac imao u trenutku smrti, zatim se utvrđuje pasiva zaostavštine, koju čine ostaviočevi dugovi, troškovi popisa i procene, troškovi sahrane, nakon čega se od vrednosti aktive oduzima vrednost pasive, kako bi se utvrdila neto vrednost zaostavštine. Neto vrednost zaostavštine se sabira sa vrednošću poklona koje je ostavilac učinio nekom licu iz kruga zakonskih naslednika, kao i vrednost poklona koje je učinio bilo kom licu u poslednjoj godini života, pri tome se pri procenjivanju poklona ceni vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrđivanja zaostavštine, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena, na koji način se dobija obračunska vrednost zaostavštine, na osnovu koje se utvrđuje nužni nasledni deo. Kod utvrđenog da je tužilja nužni naslednik, da iz rešenja Osnovnog suda u Užicu od 27.04.2012. godine, kojim je prekinut postupak raspravljanja zaostavštine iza pokojne majke stranaka i tužilja upućena na parnicu, sledi da su predmet zaostavštine i besplatne akcije Preduzeća Telekom Srbije, dok iz ostavinskih spisa sledi da je predmet zaostavštine i kp. br. ... KO ..., pa s obzirom na to da je na tužilji bio teret dokazivanja obračunske vrednosti zaostavštine, a stim u vezi i visinu nužnog dela, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je njen zahtev neosnovan. Osim toga, zahtev tužilje je neosnovan, jer prema članu 51. Zakona o nasleđivanju pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena, a što je takođe bilo neophodno utvrditi radi donošenja pravilne odluke o zahtevu tužilje, na koju okolnost tužilja niti je dostavila dokaze niti predlagala iste. Stoga, kako tužilja, na kojoj je teret dokazivanja, nije dokazala visinu nužnog dela, to je pravilno odlučio drugostepeni sud kada je ukinuo prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužilje.

Sa napred navedenih razloga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

S obzirom na uspeh tužilje u postupku po reviziji, to je odlučeno kao u stavu drugom izreke, primenom člana 165. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić